INTERVJU

Đorđe Čavić: "Muzika je živa stvar i nema fiksne granice"

Đorđe Čavić ATA — Izvor: ATAIMAGES / Antonio Ahel

Đorđe Čavić jedan je od čuvara vojvođanskog melosa i tradicionalne melodije i pesme.

Ovaj ljubitelj setnog zvuka tvorac je novogradskih hitova poput "Tamburaški štim“, "Bećarski ponedeljak“ i "Lepa Novosađanka“. Novosadski kantautor, multiinstrumentalista i kompozitor Đorđe Čavić u intervjuu za "Ekspres“ govori o svojoj muzici, planovima i o tome da li veruje da kvalitetna narodna muzika ima budućnost u vremenu komercijale.

Rođeni ste u Titelu. Po čemu pamtite detinjstvo i da li se u rodnom gradu javila ljubav prema vojvođanskom melosu?

"Titel je u vreme mog odrastanja bio sjajno mesto gde se, pre svega u kulturno-umetničkim društvima, negovala lepa muzika različitih žanrova. Nažalost, konvencionalne muzičke škole u to vreme nije bilo. Danas, kako sam obavešten, postoji odeljenje za klavir, što je sjajno. Nadam se da će, uprkos šarenim ekranima i lakoj zabavi, biti dece koja će uploviti u muzičke vode. Pratim veoma širok spektar žanrova, a vojvođanska priča je logična jer je bila dominantna u mom okruženju.“

Početak Vaše karijere vezan je za "Tamburica fest“. Šta je taj festival tada značio za Vas?

"Festival su pokrenuli moji prijatelji koji su tamburašku muziku iz zadimljenih kafana prebacili na veliku scenu i za kratko vreme pokrenuli lavinu novih orkestara i pesama. Osetio sam potencijal te muzike i pokušao da dam doprinos njenoj afirmaciji. Koliko je ta muzika moćna i široka shvatio sam kada sam održao svoj prvi solistički koncert sa Velikim tamburaškim orkestrom Radio-televizije Vojvodine.“

Kasno ste počeli da objavljujete albume. Zbog čega ste tako dugo čekali da se dokažete diskografski?

"Tako se jednostavno desilo. Nisam imao ambiciju da se uključujem u mainstream scenu ili da snimam nešto samo reda radi. Bio sam ostvaren kao instrumentalista i ’muzičar opšte prakse’. Nikada nisam razmišljao komercijalno; prve snimke napravio sam jer sam želeo da zabeležim i podelim sa publikom neke lepe momente. Takođe, komponovao sam za druge izvođače, a volim i izlete u instrumentalnu muziku.“

Šta vojvođanski melos i muziku čini tako jedinstvenom?

"Muzika je živa stvar i nema fiksne granice. Ovde se pomešalo mnogo uticaja, kako samih stanovnika tako i okolnih naroda. Pojavom radio-stanica zabeležen je period koji mi danas smatramo izvornim vojvođanskim melosom. Istina je da takve muzike, usled dominacije interneta i modernih medija, ima sve manje – polako se povlači pred bučnijim i agresivnijim žanrovima.“

Da li kvalitetne narodne muzike danas ima dovoljno u medijima?

"Na sreću, postoji Radio Beograd, gde još rade muzički urednici koji svoj posao obavljaju kako treba. Tamo i dalje možete čuti raznolik program odabranih i kvalitetnih pesama. Pokušao sam da slušam i neke druge stanice, ali bih posle nekoliko dana shvatio da vrte stotinak istih pesama ukrug.“

Uz kakvu muziku ste Vi odrasli i ko su Vam bili uzori?

"Odrastao sam uz ’hotelsku’ muziku tog vremena, a ona je bila veoma široka – i žanrovski i geografski. Klasične muzičke uzore nikada nisam imao u smislu da sam želeo nekoga da kopiram, ali sam siguran da su u različitim periodima života mnogi veliki umetnici uticali na moj razvoj.“

Može li veštačka inteligencija da ugrozi prave kompozitore i pevače?

"Prave kompozitore i pevače već neko vreme veoma uspešno ugrožava ’prirodna neinteligencija’ – veštačka će morati dobro da se potrudi da to prestigne. Šalu na stranu, to je alatka koja može pomoći autoru da brže obradi i prezentuje ideje. Kada se tako koristi, ona je korisna, baš kao što su to bili kompjuteri sa muzičkim programima kada su se pojavili. Ipak, sumnjam da će u skorije vreme uspeti da zameni ljudsko iskustvo i emociju.“

Kakvi su Vam planovi za predstojeće leto i ostatak godine? Gde Vas možemo čuti uživo?

"Nemam velikih planova. Nadam se da ću snimiti nekoliko lepih pesama koje mi stoje ’u fioci’, otići bar jednom na more i, pre svega, lepo se zabavljati uz muziku. Leto je vreme manifestacija na otvorenom gde često nastupam, a tu su i festivali na kojima rado gostujem. Takođe, imam želju da uz kvalitetne tamburaše povremeno nastupam u nekoj lepoj novosadskoj bašti, poželjno pored Dunava.

Novih pesama imam za jedan pristojan album, možda i više od toga, ali dolazimo do pitanja ekonomske opravdanosti izdavanja albuma u današnje vreme. Učestvujem na svim velikim festivalima i tu povremeno promovišem nove numere. Nadam se da ću uskoro izbaciti bar jednu pesmu sa spotom. Nisam ljubitelj snimanja spotova, ali danas pesma bez videa kao da se nije ni pojavila. Planiram da uskoro snimim neke svoje, ali i tradicionalne pesme za fonoteku Radio Beograda. Za mene je to mnogo značajnije i vrednije od ’vijanja lajkova’ po mrežama. Možda grešim, ali ja lično tako vidim stvari.“

JURICA PAĐEN: "Rok je danas samo sredstvo izražavanja"