Scena
19.09.2025. 04:05
Scena
03.10.2025. 09:31
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
Roman "Devojčica": Sudbina Mirjam čita se bez daha
Višestruko nagrađivana irska spisateljica Edna O’ Brajen doživela je istovetnu sudbinu zemljaka Džejmsa Džojsa da joj neke knjige budu zabranjene u domovini, ali i kob mnogih jakih kandidata za Nobelovu nagradu za književnost koje je smrt preduhitrila.
Autorka je stekla slavu prikazujući autentično žensko iskustvo, a omiljene teme su joj bile položaj žene danas, kultura represije, inferiornosti i sputanosti ženskog pola. Najpoznatija kod nas prevedena dela su "Provincijalke“, "Avgust je grešan mesec“, "Jedva sam te poznavala, Džoni“, "Dole kraj reke“, "Devojka sa zelenim očima“, "Sveci i grešnici“, "Crvene stoličice“ i "Devojčica“.
Roman "Devojčica“ govori o jednom od najrepresivnijih iskustava građanskog i verskog rata na geopolitičkoj mapi sveta, koje pogađa izrazito ranjive grupe – decu, naročito devojčice i žene, u najmnogoljudnijoj zemlji u Africi, u bivšem britanskom protektoratu Nigeriji. U njoj cveta verski fanatizam, anticivilizacijsko nasilje terorističke islamističke organizacije Boko Haram, čije ime bukvalno prevedeno znači "Zapadno obrazovanje je grešno“.
Neposredni povod za pisanje ove knjige zbio se sredinom aprila 2014. godine, kada je u toku samo jedne noći 276 devojčica kidnapovala islamistička grupa u Čiboku u Nigeriji. Otmica koju su izvršili pripadnici militarne grupe Boko Haram dogodila se u školi, usred dana. Broj devojčica koje su se još vodile kao nestale bio je 219 u vreme kad je Edna O’Brajen počela da piše ovu knjigu.
Mirjam je devojčica nasilno odvojena od porodice, odvedena u specijalni logor u šumama severoistočne Nigerije, gde su ih njihovi otmičari tukli, ubijali, obogaljivali, proveravali i zahtevali od njih da uče molitve drage Alahu, pretvarali ih u roblje, izgladnjivali, sodomizovali bez obzira na to da li su bile polno zrele ili ne, bezdušno silovali. Neke od njih ostajale bi u drugom stanju. Nekima od njih oduzimali bi bebe i prodavali ih.
Elementarno ljudsko dostojanstvo oduzeto je devojčicama, a gotovo sve seksualno napastvovane zaražene su polno prenosivim bolestima, krastama, gnojnim prištevima, telesnom prljavštinom jer su ih tretirali gore od životinja. Njihova utroba bila je puna spoljašnjih i unutrašnjih rana.
Mirjam je doživela da je na silu udaju za jednog od svojih boraca, koji su nakon ranjavanja ili nekog telesnog oštećenja zarobljene devojčice dobijali kao nagradu za minuli rad u počinjenim zverstvima. Njen muž, džihadista, napravio joj je dete. I ona ga je rodila.
Iz relativno bezbrižnog detinjstva, preko noći se obrela u ropstvu, seksualno napastvovana u grupnim silovanjima vojske, a potom obljubljivana od strane svog mnogo starijeg muža. Iako još devojčica, postala je i majka, nepripremljena ne samo za majčinstvo, već i za gubitak slobode, porodice, obrazovanja i pogleda na svet.
Sudbina Mirjam čita se bez daha, sa tenzijom, mučninom, beznađem, ali i nevericom da su verski zatucani monstrumi uspeli da sve civilizacijske tekovine koje su devojčice tog dana imale u svom posedu – mobilne telefone, odeću i bilo kakvu ličnu imovinu – smrskaju čekićem svog fundamentalizma.
Mirjam je uspela da se izvuče iz pakla otmice, zarobljeništva i hajke. Kao Pirova pobednica. Umesto da njena žrtva bude priznata, a rane isceljene, društvo ju je izopštilo i skrajnulo, kao da je se stidelo. Gurnulo ju je pod tepih. Učinilo je nevidljivom. Sve do Edne O’Brajen koja ju je ne samo osvetlila reflektorima reči, već i učinila besmrtnom.
Scena
02.10.2025. 19:15
Da li pogađate koji pisac je najčešće ZABRANJIVAN u u školskim bibliotekama SAD
Komentari
