"The French Dispatch“
Film kao nekrolog jednoj eri novinarstva
Prošlo je vreme kada smo u toku iste godine u bioskopima mogli da gledamo filmove kao što su "Fight Club“, "Matrix“, "The Green Mile“, "American Beauty“, "Star Wars: Episode 1“, "Magnolia“, "Tarzan“, "The Talented Mr. Ripley“… kao na primer 1999. godine kada su svi navedeni filmovi ugledali svetlost dana.
Danas, više od dve decenije kasnije, ovi filmovi uživaju status klasika, svaki u svom žanru. U međuvremenu se filmska industrija promenila. Ređe se pojavljuju filmovi koji nas provociraju, o kojima pričamo danima, koji nas menjaju, teraju u bioskope, nakon kojih možemo da kažemo da smo odgledali nešto novo, drugačije... Ili je to samo subjektivni osećaj.
Drugačija su i vremena, sve nas je, pa tako i filmsku industriju, usporila korona. Međutim, bez obzira na vreme i okolnosti filmovi se snimaju i snimaće se, a i nagrade će se dodeljivati. U godini za nama snimljeno je nekoliko zaista kvalitetnih filmova zbog kojih je bilo vredno odvojiti nekoliko sati slobodnog vremena. Kako je do ovogodišnje, 94. po redu, dodele Oskara ostalo nešto manje od dva meseca, u narednom periodu ćemo se osvrnuti na filmove, glumce i reditelje koji su obeležili prošlu godinu i koji ozbiljno pretenduju da dobiju čuvenu zlatnu statuu.
U ovom broju ćemo pažnju posvetiti filmu "The French Dispatch“, ostvarenju velikog majstora i umetnika Vesa Andersona.
Da bismo vas odmah zainteresovali za ovo filmsko ostvarenje, u prvi plan ćemo istaći da je ovo film sa verovatno najboljom glumačkom postavom od svih filmova koji su izašli prošle godine – Bil Mari, Oven Vilson, Timoti Šalame, Lea Sejdu, Edvard Norton, Elizabet Mos, Benisio del Toro, Franses Makdormand, Ejdrijen Brodi, Tilda Svinton i Kristof Valc…
Ukoliko ste ljubitelji Andersonovih filmova, primetićete da većina pomenutih glumaca predstavlja njegove dugogodišnje saradnike. Međutim, Anderson je delimično napustio svoju zonu komfora pa je ulogu Zefrielija dodelio mladoj nadi Holivuda – Timotiju Šalameu.
"Gledao sam Timija u filmovima ’Bubamara’ i ’Zovi me svojim imenom’ i nikada nisam više bio ubeđen da nekome treba da pripadne neka uloga“, istakao je reditelj svojevremeno.
Bilo bi nepristojno istaći u prvi plan samo jedno ime. Ukoliko bismo se upustili u to, preovladale bi lične simpatije, a onda bi pobedu odneli Tilda Svinton i Ejdrijen Brodi…
Andersonu je ovo deseti dugometražni film. Da li i najbolji, stvar je ukusa… Ranijim radovima stekao je status jednog od najmaštovitijih reditelja na svetu, a poslednjim filmom ponovo preusmerava reflektor na svoju kreativnu moć. I ovaj put je zadržao prepoznatljiv stil. Sve je tu – humor, čudnovati likovi, vizuelna perfekcija u kojoj svaki kadar odiše samopouzdanjem.
Ponovo je provučen retro duh "idealnijih“ vremena. Smenjuje se crno-bela i šarena kinematografija, menja se razmera kadrova, koriste se crteži, pa je čak jedna scena rezervisana i za animirani strip. Ta scena predstavlja posebnu pikanteriju.
Film je toliko lep za gledanje da na momente želite da isključite zvuk ili titl i samo pratite slike koje se smenjuju. Ukoliko bismo se bavili isključivo vizuelnim pristupom, zaključićemo da se "The French Dispatch“ direktno oslanja na svog starijeg brata "Grand Budapest Hotel“. Nema šta, Ves Anderson nas je ponovo oduševio.
Film je pre svega sentimentalna posveta novinarstvu, jednoj drugoj eri ove profesije. Anderson ne skriva da mu je polazna ideja za snimanje filma bio američki nedeljnik "Njujorker“, njegovo uredništvo i novinari. Njegov fiktivni "Njujorker“ je američki časopis "The French Dispatch“ sa sedištem Francuskoj, izmišljenom gradu Ennui-sur-Blese.
Radnja filma predstavlja ekranizaciju tri priče objavljene u poslednjem broju časopisa "The French Dispatch“. Detalje ovih priča ne želimo da otkrivamo da vam ne bismo pokvarili utisak dok gledate film. Napomenućemo samo da je film malo teži za praćenje. Anderson kroz film zatrpava gledaoce informacijama, verujući da još ima publike koja je spremna da se uhvati ukoštac sa ovakvim izazovom.
Najveći kvalitet ovog filma je svakako šarm. Njegov miris se krije iza svakog ćoška ovog filma, a nošen je sjajnom glumačkom postavom. Ukoliko ste poštovalac Andersonove estetike, ovaj film morate da pogledate.