Scena
16.02.2026. 21:26
Scena
23.02.2026. 23:16
Silvana Hadži-Đokić
Hristina Radović Andrić
Preporuka za čitanje: "Arjačkinje barjačkinje, koga ćete“
Hristina Radović Andrić rođena je 1970. godine u Beogradu, a veći deo radnog veka provela je kao višestruko nagrađivana grafička dizajnerka. Objavila je zbirku ilustrovanih priča "Kanu sa tankim slovima ide brže“, a rukopis "Arjačkinje barjačkinje, koga ćete“ je njen debitantski roman koji je pobedio na četvrtom godišnjem "Bukinom“ konkursu.
Glavna protagonistkinja romana Nura Nuh provela je pola veka svoje intenzivne, neumoljive egzistencije u senci drugih: obožavanog oca intelektualca, hladne, narcisoidne majke, trojice muževa i pripadajuće dece, što svoje, što njihove. Njena sećanja, intima, duša, glava, ne orbitiraju njoj, već njima, voljenim bićima, koji su u njenom životu kao varvari, brutalisti, uljezi, stenice, zauzeli status zaštićenih podstanara, nastavljajući svoj vampirski ili večni život i nakon svog fizičkog odlaska sa ovog sveta. Zato, Nura Nuh ne može da pobegne od njih i osamostali se od ljudi koji žive u njoj i uloga kojima ih je hranila ili smirivala njihove demone.
Jedno je sigurno, Nuri Nuh je dosta ovih kulisa, Potemkinovih sela, umirivanja drugih. Sada, kada je konačno na prekretnici, želi da se oslobodi i svojih misli, i svojih sećanja i svojih utvara, da ostane sama sa sobom. Bez zloslutnog i mrzovoljnog hora.
Nura Nuh opisuje svoja znamenita mesta u vremenu – salonac na Slaviji, stan na Tašmajdanu, iznajmljene stanove u strogom centru, porodičnu kuću pored reke blizu Beograda u kojoj je provodila leta. Čuvene kioske s viršlama, oldtajmere, voćnjake, košnice, ljubav sa vremešnim oženjenim zavodnicima koja se uglavnom vodi u izrabljenim kolima dok se deca rekreiraju na svojim treninzima.
U njenoj glavi, a ona beše jedinica, pohranjene su kao u kakvoj starovremenskoj kripti smrti njene babe, baba-tetke, dede, oca, majke i prvog voljenog muža, jer ona rano postade udovica. Ostala dvojica muževa, vrlo su malo vredela, ali je ona uzela ono najlepše od njih – njihovu i zajedničku decu.
U magmi trauma i prisila Nure Nuh, koja se bori za svoje oslobođenje kao afroamerička robinja, ne stanuje njena budućnost, njena deca, njen prijatelj i njeni psi, slobodni su da žive svoje živote punim plućima, jer im je ona dala taj ausvajs, što njoj nikada do sada nije bilo dozvoljeno.
Glavnu junakinju okovala su sećanja i zarđala sidra prošlosti. Nura, živeći u prirodi, u kući pored reke, napuštajući trećeg muža, još jedan promašaj, traži načine da postane heroina, junakinja sopstvenog života, umesto nezrele, depresivne, dementne majke, odavno mrtve, večno odsutnog oca, odavno mrtvog, poznatog u javnosti, sklonog preljubi, koji je video sveta, ali duša njegove jedinice ostala mu je skrivena, baba i dede koji nisu mogli da joj nadoknade roditeljsku ljubav, odavno na onoj strani i voljenog muža, čija je dobrota dotakla njeno ranjeno srce, ali telo nije izdržalo u ovom svetu.
Potezi Nure Nuh su dramatični. Ona mora da izvede svoj desant, rušeći unutrašnje prepreke. Da ubije glasove i uloge u sebi, koje joj više ne služe.
Jezik ovog romana je razigran, optimističan, bez obzira na težinu porodičnog i intimnog nasleđa, iako ga mora zahvatiti vatra pročišćenja, razorni zemljotres, lična Pompeja koja se mora istopiti poput metala.
Na putu oslobođenja, zaštićeni podstanari gube svoje divljački uzurpirane privilegije, a naša junakinja, otkrivši vestalsku vatru, drevnu i večnu, postaje svoja, da više nikad njena dobrota na silu ne proklija u drugima.
Komentari
