Samanta Šveblin

Preporuka za čitanje: Horor iza vidljivog sveta

Knjiga, čitanje knjige — Izvor: Shutterstock

Samanta Šveblin je nagrađivana argentinska književnica rođena 1978. u Buenos Ajresu. To kažu zvanični podaci, faktografija. Ali kako sama Šveblinova tvrdi, ona je odrasla u Hurlingamu, sat i po od centra prestonice.

Danas se ogromni Buenos Ajres toliko proširio da je Hurlingam postao njegov deo. Ali, njena sećanja na detinjstvo uvek su vezana za taj provincijalni gradić, kaže autorka. Premda je došlo do formalnog spajanja, napominje da su predgrađa Buenos Ajresa stvarno različita od grada. Ona najčešće povezuje ta dva mesta u pričama. "Mesta na kojima su izmešani grad i polje. Na jednom uglu bloka možeš da pronađeš veliku apoteku ili supermarket, a na drugom – kuću s konjima i pilićima.“

Dela su joj: zbirke priča "Ptice u ustima“ i "Sedam praznih kuća“, i romani "Spasonosna razdaljina“, kao i distopija "Kentukiji“. Samanta Šveblin diplomirala je na kinematografskoj školi Univerziteta u Buenos Ajresu.

Pred čitaocem je izbor iz njene dve knjige priča, "Ishodište nereda“ i istoimene "Ptice u ustima“, koje se, po rečima Branka Anđića "opasno približavaju utopiji savršene knjige“. Šveblinova je postala najoriginalniji i najjači ženski autorski glas ne samo Argentine, već i čitave Latinske Amerike. Pripovetke Samante Šveblin prevedene su na petnaestak jezika i zanimanje za njeno delo, kako među širokom publikom tako u akademskim krugovima, i dalje raste.

Za svoju prvu knjigu, "Ishodište nereda“, Samanta Šveblin dobila je prvu nagradu "Aroldo Konti“ na konkursu za mlade pisce Argentine, a za drugu, "Ptice u ustima“, priznanje "Kasa de las Amerikas“, koje se na Kubi dodeljuje hispanoameričkim autorima.

Četiri godine kasnije usledila je nova velika, ovoga puta francuska nagrada "Huan Rulfo“ za priču "Čovek bez sreće“. Zahvaljujući stipendijama raznih institucija, Samanta je boravila u Meksiku, Italiji, Kini, Nemačkoj, konkretno u Berlinu, itd.

Nedavno objavljene "Ptice u ustima i druge priče: izabrane priče“ izbor su od 16 priča iz obe dosadašnje knjige Samante Šveblin, uz dodatak priče "Olingiris“, štampane 2010. u časopisu "Grant“, a koja je deo još neobjavljenog rukopisa. Izbor je sačinio i priče preveo Branko Anđić, a objavila "Agora“.

Tematski raznorodne, ali suštinski povezane fantastičnim, zaumnim, nadnaravnim, nepoznatim, koje nas ne tetoši, ne umiruje, već naprotiv – doji hororom, hičkokovskom jezom, pretnjom, nagoveštajem, nedefinisanim, neuhvatljivim nasiljem, nečim zloslutnim, na čemu ovaj svet leži, ili pak apsurdnim, beketovski uzornim, uzaludnim, besmislenim, iracionalnim čovekovim postojanjem.

Apsurd naročito vidljiv u pričama "Benavidesov teški kofer“ u kome se zločin sagledava kao umetnost, kreacija ili "Očajne žene“ kao multiplikovana stvarnost odbačenosti od strane partnera do nivoa besmisla, kao u lavirintu krivih ogledala, ili "Irman“, priča o izuzetno niskom gostioničaru u nedođiji i njegovoj tek ohlađenoj ženi, koja je dohvatala predmete iznad njegovog domašaja, za koga se na kraju ispostavlja da je bio poeta. Ili "Ptice u ustima“ u kojima se ne razmatra ni uzrok ni posledica, već samo mogućnost konstantne nabavke manjih vrsta ptica.

Šveblinova vidi svojim hičkokovskim i beketovskim okom, kamijevskim i kafkijanskim, više, dalje i preciznije od nas, a to nadilazi carstvo vidljivog sveta, ličeći na Pandorinu kutiju, kojoj je udobnije u pričama autorke nego u grčkim mitovima.

Zato ova knjiga zaslužuje i svoju reputaciju i svoju slavu.

"Kriza pojačava potrebu za smislom, artikulacijom bola i otporom"