INTERVJU ALEKSANDAR ĐURIĆ: Distanciranje od sveta je kukavičluk

Likovna praksa Aleksandra Đurića traje četrdeset godina i za to vreme on je realizovao brojne samostalne projekte i učestvovao na skoro svim relevantnim kolektivnim manifestacijama. Iskazivao se kroz medije klasičnog štafelajnog slikarstva, kolažima, objektima, raznim kombinovanim tehnikama, skulpturom, performansom. Svako njegovo izlagačko pojavljivanje značilo je i svojevrsni iskorak iz ustaljenih i uobičajenih tokova. Nikada nije ponavljao ranije prezentovano rešenje, niti već poznati umetnički rad. Ostale su zapamćene njegove izložbe kolaža „Svetovi slike“ u Galeriji KNU 1980. i „Simultano oko“ u Galeriji 73; objekata „Slikarska radionica“ u Salonu MSU, 1985; slika i objekata „Pokazanja“ u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, 1994; printova na platnu „Veliki praznici“ u Galeriji ULUS-a, 2003, i „Koraci i odsjaji“ u Galeriji RTS-a, 2007.

U okviru projekta „Mediteran“ urađena je u trajnom materijalu skulptura „Jedro“, monumentalnih dimenzija (visine 19 metara) i postavljena na Trgu sunca u administrativnom centru Budve.

Aleksandar Đurić, skulptura "Jedro"

Vaši preci su ugradili svoje živote u temelje zemlje u kojoj živimo.

„Dimitrije Đurić, moj pradeda, bio je general i u dva saziva ministar vojni, čak tri puta upravnik Vojne akademije, privatni nastavnik budućem kralju Aleksandru Obrenoviću iz oblasti strategije, pisac stručnih knjiga i uspešan prevodilac. Bio je član Srpskog učenog društva, a od 1892. član Akademije nauka. Moj deda po ocu, Velizar Đurić, rodio se u Beogradu 30. septembra 1887. godine u zgradi Vojne akademije, jer mu je otac bio njen upravitelj u to vreme. Kao sin ministra vojnog, posle četiri razreda osnovne škole bio je poslat u Rusiju u čuveni Petropavlovski prvi kadetski korpus, zvani Paževski, gde se susretao i družio sa Aleksandrom Karađorđevićem, potonjim kraljem Jugoslavije.“

Koliko je svet koji nas okružuje bitan za Vašu umetničku ličnost?

„Danas, kao odrastao čovek na pragu starosti, čuvam dete u sebi, isto kao i ljubav za prirodu i boravak u prirodi. Kontakt sa njom blagotvorno deluje na moj organizam, umiruje moje nerve kada su prenapregnuti, harmonizuje stanje svesti, sređuje misli. Kroz pravilno disanje ponekad mi uspeva da osetim ritam beskonačnog, što mi stvara osećaj sigurnosti zbog pripadnosti nečem bezmernom, a istovremeno i osećaj sopstvene sićušnosti. U svakom slučaju, zadovoljstvo od povezanosti sa svime i svima oko nas. O potrebi i važnosti spoznaje prirode u nama, i nas u prirodi, mogao bih da pričam danima. Posebno o tome kako doći u dodir sa elementima prastruktura i šta to znači za nas.“

Povezane vesti - INTERVJU DUŠAN B. MARKOVIĆ: Umetnik i tajne grada

Oko Vas su se kao mladog čoveka dešavale krupne stvari?

„Sledili su 1974. godine – kao navodni pokušaj spasavanja jugoslovenske zajednice – ustavni amandmani, koji su ozvaničili početak raspada Jugoslavije. Recimo, tada je ranije neprikosnoveno bratstvo i jedinstvo zamenjeno neobaveznom formulom o navodnom zajedništvu. I još mnogi primeri postoje i pamte se. Sve u svemu, tada je Jugoslavija, Titova Jugoslavija, bila izgleda na početku kraja!“

Aleksandar Đurić, "Kraj leta"

Kako ste već rekli, javnosti ste se predstavili u novootvorenoj Galeriji Kolarčevog univerziteta, 1980, i istrajavate na svom likovnom putu sve do danas. Da li možete da izdvojite likovne stvaraoce koji su se urezali u nacionalno pamćenje?

„Na pitanje da izdvojim likovne stvaraoce čija su se  imena već urezala u nacionalno pamćenje, a naši su savremenici, ili su bliski našem vremenu, odgovaram da je moj izbor uslovljen uverenjem da je slikarska disciplina znatno prostranija od formata štafelajne slike i da podrazumeva sveukupno produktivno delovanje kreativne svesti u prostorima kulture. Umetnike Nadeždu Petrović, Milenu Pavlović Barili, Petra Dobrovića, Petra Lubardu, Ivana Tabakovića, Peđu Milosavljevića, Leonida Šejku, Stojana Ćelića, Miću Popovića, Zorana Pavlovića, Todora Stevanovića, Miodraga B. Protića odlikuje prvenstveno izrazit likovni opus, ali i kompleksno angažovanje na razvijanju duhovnosti našeg naroda, što dodatno potencira njihov značaj. Studirao sam ih sa istim žarom kao i slike Gogena, Matisa, Modiljanija, Klea, Maljeviča, Dišana, Rotka, Hoknija, Dibetsa...“

Povezane vesti - INTERVJU IVANA FLEGAR: Delo ima moć samolečenja

U jednom razgovoru rekli ste: „Život nalikuje paleti, na nama je šta ćemo naslikati“.

„Sintetički duh vremena u kome živimo direktno se ogleda u savremenoj umetnosti. Težnja ka integralnom je ona kohezivna sila koja objedinjuje teško prozirni haotični pluralizam umetničkih pristupa. Nema pravila po kojima bi trebalo graditi integralnu sliku. Integralno je u duhu, a ne u oku. Ono nije zbir već suština.“

Kakav je bio položaj umetnika, kako materijalni, tako i  svaki drugi, kako onih zaposlenih, tako i onih takozvanih slobodnih, u koje i Vi spadate?

„Staleška udruženja, bar na našim prostorima, nisu organizovana tako da bi mogla da razreše ovaj problem. Izvesni pokušaji u tom smislu su postojali, ali su rezultati izostali, ili su bili kratkoročni. Institucije poput muzeja, javnih ustanova, fondacija, galerija brinule su svoje brige. Država je veoma retko i nikada do kraja činila napor da svetu predstavi ili, kako se to u žargonu kaže, lansira našeg pojedinca u orbitu međunarodne umetnosti. Bijenale u Veneciji i naš Paviljon na Đardinima pružaju idealne uslove za tako nešto, ali prilike su se propuštale uvek i iznova.

Aleksandar Đurić, "Mlečni put"

Ono što, međutim, nije sporno jeste činjenica da napredak, a u slučaju Srbije njen opstanak, zavisi pre svega od negovanja duhovnih vrednosti. Dakle, obrazovanje, vaspitanje, kultura i umetnost, predstavljaju temeljne vrednosti našeg doba. Srpski narod u tom smislu baštini značajna postignuća i ima na čemu da razvija autentični kvalitet. Ne napuštati staro, a osvajati novo, parola je svekolikog pozitivno potvrđenog iskustva.

U Srbiji trenutno je velika kriza morala, kod inteligencije posebno, prouzrokovane nemilim događajima s kraja prošlog i početka ovog veka, ali uveren sam da je potisnutost snaga morala toliko velika da će jednom kad pronađe odušak biti u stanju da ostvari pravi preobražaj.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .