INTERVJU JOVAN ATANACKOVIĆ: Hram naših pobeda i iskušenja

Kroz ovaj velelepni hram opominjaće nas kroz vekove Sveti Sava da ne skrenemo s pravoga puta, da tuđe nikad i ni od koga ne tražimo, a da svoje nikad i nikome ne damo. On će nas podsećati da je duhovni život važniji od materijalnog, da su interesi opšti preči od ličnih, da dobro narodne države stoji iznad svih dobara zemaljskih ovozemaljskih, da je brat mio ma koje vere bio. Mladi kraljević, koji se u dvanaestom veku posvetio Bogu, neimar duhovnog jedinstva i moralne snage našega naroda, tvorac srpsko-pravoslavne crkve, veliki državnik i prosvetitelj, pisac i svetac - Sveti Sava je najveličanstvenija ličnost naše istorije. Kada su zavojevači četiri veka docnije iskopali telo svetiteljevo iz manastira Mileševa i spalili ga na beogradskom Vračaru, bio je to za naš narod najbolniji dan u šesnaestom veku.Ali, hram Svetog Save podignut je u duši sviju Srba.Crkva Svetog Save, koja se podiže na mestu gde je spaljeno njegovo telo, biće samo vidan znak Svetosavske crkve u našim dušama", rekao je 6. maja 1939. godine Vlada Ilić, tadašnji gradonačelnik Beograda na dan kada su osvešteni temelji hrama, 340 godina od spaljivanja moštiju Svetoga Save. Odbor za izgradnju hrama odlučio je 1930. da se na izradi projekta angažuje arhitekta Bogdan Nestorović zajedno sa Aleksandrom Derokom.

Drugi svetski rat prekinuo je sve planove i radove.Za nastavak gradnje najzaslužniji je Patrijarh German koji se nalazio se na čelu Srpske pravoslavne crkve 32 godine. Zabeleženo je da je 88 puta podnosio molbu i vodio razgovore sa raznim instancama vlasti dok se nije izborio za nastavak gradnje 1984. godine.

Kada je počela gradnja hrama nije bilo u planu da bude tako monumentalno oslikan?
"Aleksandar Deroko je pravio planove i imao je malo drugačiji pristup svemu tome, ali mislim da je imao dosta dekoracija izvedenih različitim bojama kamena. Ne verujem da je ovo, što sada radimo, tada uopšte planirano."

Da li su sačuvani ti prvobitni planovi dekoracije?
"Ima delova koji su izvedeni po njegovim planovima, uklopiće se to sa ovim sadašnjim rešenjem. Bila je rasprava i devedesetih, kako da se to tehnički reši, određeni materijali se ne mogu uklopiti jedni sa drugim. Bilo je potrebno da se nabave materijali koji sve to podnose i omogućuju da to bude bezbedno. Rusi to rade sve tamo, ovde dovoze gotove mozaike tamo, ovde se radi samo montaža. Oni su uigrani što se toga tiče, njima je ovo ko, zna, koji posao po redu."

Kada sve bude završeno sa zidova hrama gledaće nas petsto svetitelja, najveći duhovnici ne samo iz srpskog naroda,najvažnije scene iz Starog i Novog zaveta. To je zaista mnogo fresaka, po čemu se izdvajaju od onog što smo do sad videli u našim crkvama?
"Pre svega po grandioznosti. Na jednom takvom prostoru koji je ogroman sam po sebi, prikazati toliki broj svetitelja i na taj način raspoređenih, po ikonografskom programu koji je utvrđen i razrađen, to je samo po sebi drugačije od svega što može da se vidi, čak i u odnosu na renesansne crkve u Italiji koje su uzor svima i njima koji trenutno rade u hramu. Sam prostor je sam po sebi dovoljan kao i kvalitet rada koji ulažu. U crkvama inače, kad se slika sve zavisi od arhitekture prostora i tako se plan i formira. Ako je situacija kao što je u hramu, ako je sve tako monumentalno, veće su figure, više se prostora osvaja figurom, ali ovde to neće biti sličaj, u srazmeri gledano, biće veličine figura kao kod nekih manjih crkava, jer je tako predviđeno."

Kripta će biti na klasičan način oslikana, a za mnoge freske se rade pripreme u ateljeu. To su takozvana platna koja se kasnije postavljaju. Je li se to prvi put da se na taj način oslikavaju naše crkve?
"Pa nije prvi put, radilo se to i ranije. Osamdesetih se to još radilo. Meni je otac sveštenik i on je doveo umetnika sa Krita koji je još tad to radio.Pošto su to velike površine, platno je moralo biti naručeno iz Italije, posebno platno, laneno, najkvalitetnije moguće. Ta platna su bila šest metara puta tri dvadeset, mi smo njih lepili izjedna. Trebalo je naći način da se zalepi tako ogromno platno na tavanicu."

Koliko je naših umetnika angažovano?
"Još 2012. je počelo da se govori o tome. Napravljen je konkurs, napravljena je izložba, i tada je odabrano pet ekipa koje će raditi, jer prostor je ogroman, to jedna ekipa nije mogla da odradi. Ja sam u to vreme bio u Australiji, tek sam se naknadno priključio. Nakon odabira ekipa dugo su trajali dogovori i pregovori oko podele i usaglašavanja posla. Mnogo vremena je potrošeno na odabir stilskog pravca u kom će se ići. Mi,umetnici smo tražili da se izabere i da se prema tom živopisu usaglasimo."

I koji je stilski pravac izabran?
"Kraljeva crkva u Studenici je izabrana. Tako da smo mi to pratili, a komisija je pratila naš rad."

Crkva koja se nalazi ispod hrama, smatra se izuzetnom, do sada nismo videli tako nešto u Evropi, oslikana je na klasičan način, ali s obzirom da se nalazi pod zemljom, da li će to vremenom ugroziti freske?
"Mislim da je tehnički to sve rešeno, pre nego što smo mi uopšte ušli dole.Današnji izolacioni materijali su dovedeni do perfekcije, tako da, do sada nije bilo nikakvih problema. Maltene iza svakog zida u hramu postoji neka tehnička etaža, koja omogućava prilaz instalacijama, tako da nijedan od tih zidova nije naslonjen na tlo, na zemlju."

Ko je odlučivao šta će biti naslikano?
"To je uradila stručna komisija. Na prvom mestu su teolozi bili ti koji su dali predlog, pa su oni na kraju dali konačnu i odluku. Nama je predata finalna odluka. U velikoj meri su konsultovani i istoričari umetnosti.Odlično smo sarađivali, mogli smo da ih konsultujemo oko svih nedoumica ili scena."

Kada govorimo o tim scenama, gde su traženi uzori?
"Što se uzora tiče, uslov je bio da to budu naša originalna rešenja, nisu smele biti kopije. Ima nekoliko scena koje su urađene, a koje nećete videti nigde, u našim crkvama. Uopšte čitava tavanica je rađena po Jevanđeljima, odnosno parabolama iz Hristovog života. Radio sam scenu na tavanici, Priču o Talantinu, i nisam mogao nigde da nađem uzor, jer toga nije bilo. Jedino što sam mogao da nađem to su bili pisani opisi u tim srednjovekovnim priručnicima koji se zovu erminije i u dogovoru sa istoričarima umetnosti napravio sam crtež. To je usvojeno i tako i oslikano."

Koje boje su korišćene za freske, uzimajući u obzir da su, naše freske poznate po bojama koje su odolele vekovima?
"To je rađeno pigmentima, s tim što freskotehnika je nešto drugo, one su opstale jer ta boja i sam proces kalcifikacije je takav, da boja postaje kamen. Ta boja prelazi u stanje kamena i zbog toga tako dobro odoleva. Mnoge naše crkve su bivale bez krova decenijama i vekovima, prokišnjavale, bile zavejane pa su opstajale te boje. Ovde je bilo u planu da se ide na freskotehniku, ali kasnije se od toga odustalo. Tu ne može da se koristi taj industrijski kreč koji je jedini dostupan, što praktično znači da bi za tolike površine trebalo pripremati namenski materijal, a to je jako teško naći, jer su to stare tehnike. Majstori koji to rade su jako retki. Zbog toga se odbor za izgradnju odlučio za savremen način rada koji se zove akrilna tempera, odnosno boje mešane sa akrilnim vezivom."

Šta je Vaša najveća impresija u hramu?
"Teško je to odabrati, umetnik koji je radio na tom projektu ima sasvim drugačije poglede, prolazi kroz razne faze. Od euforije do zasićenja. Rokovi su bili kratki, uslovi rada u nekim trenucima jako teški, iako je organizacija bila prilično dobra. Ponos je najlepše osećanje koje imamo. Hram stvarno ima neku svoju magiju i niko ko je tu radio, nije gledao na to samo kao na posao. I dobro je da i mi kao nacija sutra imamo na ponos jedan takav objekat, ne samo verski nego i od nacionalnog značaja, jer nije lako početi i završiti ovako veliki posao. Mi smo mali narod, ali očigledno uporan."

Kolika je površina kripte koja je potpuno oslikana?
"Mislim da je oko 1600 kvadrata, nisam siguran, ali samo tavanica ima više od 1000 kvadrata. U tom lučno prostoru sa jedne strane su likovi naših svetitelja kako svako od njih drži svoju zadužbinu a preko puta scene iz života Svetog Save."

Da li postoji lik koji je dominantan? Da li postoji slika koja dominira nad svim slikama?
"Kripta je posvećena Svetom knezu Lazaru, a tavanica je posvećena potpuno životu Gospoda Isusa Hrista, odnosno poučnim pričama iz Jevanđelja, a vertikalne niše su posvećene srpskim svetiteljima koji su tematski grupisani. Kripta je krstastog oblika, taj krak krsta gde je oltar, tu su svetitelji, episkopi. Bočni kraci su posvećeni mučenicima i zapadni deo koji sam ja radio su srpski kraljevi. Zapadni zid je posvećen životu Svetog kneza Lazara.Moram da pomenem te sjajne majstore, jer to je jedna simfonija umetnika.To su Goran Jović, Vladimir Karanović, Veronika Đukanović, Petar Bilić koji je učestvovao u drugoj fazi. Zatim, Aleksandra Živadinović, Anastasije Radović i Rade Sarić. To su glavni majstori. Jović, Karanović i Veronika su jedna ekipa i ja. Mi smo bili u glavnom delu od početka, ovi ostali su se priključili kasnije. Nebojša Savović je radio sve što se tiče kamena i plastike u Hramu. Ljiljana Rivić je uradila trake ornamenta na mozaiku koje su kao intarzija ubacivane u lukove. Trenutno je u toku oslikavanje velikog luka na istoku, tuda se izlazi na kupolu i plan je da se taj deo uradi jer kada Hram bude potpuno otvoren za posetioce, vodiće se turističke ture na razgledanje i gore na kupolu. Oni će prolaziti kroz taj deo koji trenutno oslikavamo moja supruga, Nataša Atanasković i ja. Neopisivo je iskustvo i osećaj biti deo jednog takvog projekta.

Opširnije čitajte u štampanjom izdanju Ekspresa...