Istina je opet tamo negde

Američka platforma „Hulu“ potvrdila je 13. oktobra da je odobrila novu seriju „The X-Files“, posle snimljenog pilot-izdanja koje je napisao i režirao Rajan Kugler. Autor „Crnog pantera“ i „Grešnika“ neće samo ponoviti već viđeno. U središtu nove priče su dva odlikovana, ali po karakteru vrlo različita agenta FBI-ja, upućena u odavno zatvoreno odeljenje za neobjašnjive slučajeve. Igraju ih Danijel Dedvajler i Himeš Patel. To nisu novi Molder i Skali, već novi junaci.

Kugler je objasnio da mu je originalna serija dugo važna i da želi da sačuva ono zbog čega je publika zavolela svet Krisa Kartera, ali i da pronađe sopstveni put kroz njega. Producent originala, Karter, uključen je i u novi projekat, a ekipu će voditi Dženifer Jejl. Za muziku pilot-epizode angažovan je Ludvig Jeranson, Kuglerov dugogodišnji saradnik. Datum premijere i broj epizoda za sada nisu saopšteni. Povratak starih junaka zasad je neizvestan.

Zašto je ova vest važnija od još jednog oživljavanja poznatog naslova? Zato što je „Dosije iks“ bio mnogo više od serije o vanzemaljcima. Kada su 1993. prvi put zakoračili u hodnike FBI-ja, Molder i Dejna Skali predstavljali su dve suprotstavljene potrebe savremenog čoveka. On je želeo da veruje da iza sveta koji poznajemo postoji skriveni poredak. Ona je insistirala na dokazima, medicini, laboratoriji i mogućnosti da se za najčudniju pojavu ipak pronađe objašnjenje. Njihova rasprava bila je važnija od čudovišta koje su jurili.

U toj jednostavnoj postavci ležala je tajna popularnosti. Serija nije od gledalaca tražila samo da poveruju u neobjašnjivo, nego i da provere sopstvenu potrebu za verovanjem. Molder je bio privlačan zato što nije pristajao da mu autoriteti određuju granice mogućeg. Skali je bila neophodna zato što je odbijala da pretpostavku proglasi istinom. Bez tog sukoba ne bi bilo ni „Dosijea iks“.

Devedesetih godina taj sukob izgledao je kao uzbudljiva fikcija. Internet je tek ulazio u domove, a priče o NLO-u i državnim eksperimentima pripadale su margini. Danas je svaka od tih tema samo nekoliko klikova daleko. Anonimni nalozi, procureli dokumenti i sumnjivi snimci proizvode buru tvrdnji i demantija. Veštačka inteligencija sada proizvodi i uverljive prizore događaja kojih nije bilo.

Zato novu verziju serije čeka paradoks. Nekada je morala da ubedi publiku da iza svakodnevice možda postoji zavera. Sada mora da podseti da sumnja nije isto što i dokaz. U doba kada algoritmi nagrađuju najuzbudljivije objašnjenje, lako je zamisliti modernog Moldera koji istinu traži u digitalnom šumu. Još je lakše zamisliti Skali koja mora da objasni zašto snimak, hiljadu deljenja i milion pregleda nisu zamena za proveru činjenica. To je mogući pravac priče, ne najavljeni zaplet nove sezone, ali upravo u tome leži njen potencijal.

Televizija je već pokušavala da obnovi magiju. Originalni „Dosije iks“ trajao je od 1993. do 2002, potom je dobio povratničke sezone 2016. i 2018, kao i dva bioskopska filma. Nostalgija nije mogla da vrati istorijski trenutak u kojem je serija nastala niti staru napetost zbog koje se nekada čekala sledeća epizoda.

Kugler zato rizikuje na pravom mestu: menja lica. Danijel Dedvajler, upečatljiva u filmu „Till“, i Himeš Patel, poznat po ostvarenjima „Yesterday“ i „Station Eleven“, već su delili ekran u potonjoj seriji. Njihovi likovi neće kopirati Duhovnija i Andersonovu. Ako novi tandem uspe da izgradi odnos u kojem se poverenje stiče teško, a ruši jednim dokazom, „Dosije iks“ bi mogao ponovo da postane drama o ljudima, a ne muzej sopstvenih čudovišta.

Tu je i pitanje forme. Stari televizijski svet imao je vremena da usred velike priče o zaveri ispriča desetine malih, samostalnih košmara: neobičan slučaj u provinciji, glas iz šume, običnog čoveka koji skriva nemoguću tajnu. Striming epoha voli kraće sezone i zaplete koje je najbolje gledati u jednom dahu. Hoće li nova serija sačuvati prostor za pojedinačnu misteriju ili će sve podrediti jednoj velikoj priči? Odgovor nije poznat, ali će od tog izbora zavisiti i koliko će novi svet ličiti na onaj koji publika pamti.

Za sada se, međutim, najvažnije pitanje ne odnosi na vanzemaljce. „Dosije iks“ je rastao iz straha da institucije skrivaju istinu. U 2026. strah je drugačiji: da su istine rasute na toliko mesta, pomešane sa obmanama i ličnim uverenjima, da zajednička stvarnost polako nestaje. Nova serija neće morati da dokaže da nismo sami u svemiru. Moraće da pokaže da li smo još sposobni da razlikujemo činjenicu od priče koju očajnički želimo da čujemo.

Na zidu Molderove kancelarije nekada je visio poster sa letećim tanjirom i natpisom „I Want to Believe“ (Želim da verujem). Bio je to poziv na radoznalost i upozorenje na granicu između traganja i samozavaravanja. Ako novi „Dosije iks“ pronađe način da tu granicu prikaže bez podilaženja nostalgiji, povratak neće biti samo televizijski događaj. Biće neobično precizno ogledalo vremena koje se svega plaši, u sve sumnja i sve teže zna kome da veruje.