Scena
27.05.2022. 15:05
Scena
25.02.2023. 15:50
Srećko Milovanović
Intervju
Ivana Dimić za "Ekspres": Istorija je zlokobna za male narode
Ivana Dimić jedna je od najpoznatijih srpskih književnica, a po profesiji je diplomirani dramaturg. Autor je brojnih kratkih priča, drama, dramatizacija i televizijskih scenarija. Osim toga, prevodi sa engleskog i francuskog jezika i radi kao dramaturg u beogradskim pozorištima. Obavljala je funkcije pomoćnika ministra za kulturu, direktora Drame Narodnog pozorišta i direktora Ateljea 212. Član je Srpskog književnog društva od 2001, a od 2005. godine ima status istaknutog umetnika.
Za roman „Arzamas“ dobila je NIN-ovu nagradu 2016. godine, a objavila je i knjige priča: "Crna zelen“ (1995), "Mahorka, mastilo i muž“ (1998), "Uzimanje vremena“ (2001), "Ima li koga?“ (2006) i "Popis imovine“ (2009). Pre nekoliko dana se u knjižarama pojavio i novi roman "Iz mrtvog ugla” u izdanju "Lagune“, a u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ Ivana Dimić govori o tome koliko se ovaj roman razlikuje od njenih dosadašnjih književnih dela, postoji li analogija sa Bulgakovom i da li je treći svetski rat realna opcija.
Kako biste u najkraćem predstavili svoj novi roman "Iz mrtvog ugla“ i u koji biste ga književni žanr svrstali?
"Rekla bih da žanrovski pripada fantastici gogoljevskog tipa jer su junaci iz preegzistencije, a pojavljuju se i đavo i njegova družina. Zato se roman i zove ’Iz mrtvog ugla’ jer se radnja odvija s one strane života, a dešava se u nevidljivoj stvarnosti, pa je i banalno tumačenje sintagme koju koriste vozači sasvim adekvatno“, priča Ivana Dimić za "Ekspres“.
Scena
19.03.2022. 06:05
Miljenko Jergović: Nije časno ćutati ako ste u manjini
Scena
05.07.2020. 10:00
Pisac koji nije voleo svoje knjige
Junak Vašeg romana još nije rođen, ali on vidi stvari oko sebe i komunicira? Da li život zaista bolje vidimo pre rođenja, ali ga nismo svesni?
"Moj junak hoće da se ugura u živi život po svaku cenu i to postiže kao u Ešerovim grafikama umnožavajući se, pozajmljujući tuđe biografije, zaranjajući iz života u literaturu i iz nje ponovo u život.“
Postoje mišljenja da je "Iz mrtvog ugla“ posveta Bulgakovu i njegovom remek-delu "Majstor i Margarita“. Ima li tu istine?
"Postoji zaista očigledna analogija sa ’Majstorom i Margaritom’, ali je celo tkivo romana posvećeno pre svega Gogoljevim ’Mrtvim dušama’, jer se među likovima krije i sam pisac u ulozi oca nestvarne porodice.“
Koliko se roman "Iz mrtvog ugla“ razlikuje od prethodnih Vaših dela?
"Strukturalno je identičan sa prethodnim, pošto se smenjuju prozni i dramski segmenti, ali je pripovedanje konzistentno i pravolinijsko, dok je u prethodnom romanu bilo asocijativno povezano.“
NIN-ovom nagradom ovenčan Vaš roman "Arzamas“ već šest godina je među najčitanijim romanima u Srbiji, ali i u regionu. U čemu je njegova tajna?
"Ne znam, možda zbog toga što obrađuje veliku temu kao što je smrt majke koja se tiče svih ljudi bez razlike, a možda i zbog ozbiljne posvećenosti književnosti.“
Da li se u Vašem umetničkom radu u Vama prepliću pisac i dramaturg ili postoji linija između njih?
"Prepliću se. Uostalom, razlike su samo u književnim rodovima, ali nikad se nisam bavila ničim osim literaturom i pišući i prevodeći i radeći u pozorištu.“
Kako vidite današnju književnu, a kako pozorišnu scenu u Srbiji?
"Pošto sam bila u prilici da čitam strane savremene pisce isto koliko i naše, moram da kažem da nema razlike. Vrhunska književnost ne bira ni civilizacije, ni kontinente, ni jezike, ni vreme. Veliki darovi niču odasvud. U našoj sredini postoje veliki pisci i velika književna dela, svejedno što smo mi takozvana mala književnost i slabo prevođena na glavne svetske jezike. Ceo svet zna ko je Bob Dilan, a malo ko u svetu zna ko je Miloš Crnjanski, ali je Crnjanski kapitalan događaj za književnost, a Dilan (ni kriv ni dužan, doduše) ima Nobelovu nagradu. Sličan je slučaj i sa našim pozorištem.“
Sukob u Ukrajini podelio je čitav svet. Kako se Vama čini aktuelna situacija u kojoj svi živimo?
"Rat je strahota i poraz ljudskog roda. Posle Prvog svetskog rata ljudi su mislili da se više nikad neće ratovati, a onda je došao još gori rat, pa su bačene i atomske bombe, ali ni to nas nije zaustavilo. Evo nama trećeg svetskog rata. Izgleda da je tačna ona izreka da niko nikad nikoga ničem nije naučio.“
Da li Srbija ima neku zlu kob da uvek mora kroz istoriju da se odlučuje između velikih sila?
"Emil Sioran je u prošlom veku vrlo zgodno formulisao taj fenomen da su veliki narodi subjekti, a mali narodi objekti istorije, pa je za male narode istorija neminovno zlokobna.“
U čemu je danas uloga srpskog intelektualca i ko je danas uopšte intelektualac u našoj zemlji?
"Intelektualci su temeljno obrazovani mudri ljudi koji argumentovano i precizno promišljaju fenomene duha vremena. Kod nas ima intelektualno poštenog i plemenitog sveta koji svedoči o svom vremenu, ali taj sloj ljudi jednostavno nije vidljiv jer je naša stvarnost obuzeta mahnitim ubrzanjem, poluistinama, naopakim vrednostima i zlim nabojem. Ceo svet je inficiran tim inženjeringom koji smera da razori sve što je ljudsko u čoveku. Takav je duh vremena i čoveku su sasvim smanjene šanse da sačuva elementarno ljudsko dostojanstvo.“
Može li umetnost promeniti svet ili je to samo večna utopija i zabluda?
"To je večno pitanje. Ne znam. Ali svako u svom neznatnom životu može bar da pokuša da iznedri malo milosti i dobrote.“
Komentari
