Iza ekrana

Dokumentarni film “Društvena dilema”, koji je od 9. septembra dostupan na Netfliksu, razmatra kako društvene mreže reprogramiraju naše društvo i koje su posledice zavisnosti od njih. Film zastupa stav da smo otvorili Pandorinu kutiju. Zavisnost od društvenih medija razara naše zdravlje i odnose sa drugima, ali donosi mnogo novca rukovodiocima u Silicijumskoj dolini.

Retko se dešava da se neki dokumentarni film uopšte nađe na listi najgledanijih filmova na Netfliksu, a to je upravo slučaj sa “Društvenom dilemom”.

Kao i mnogi, i režiser filma Džef Orlovski uživao je u društvenim mrežama i video njihove pozitivne strane. Ali onda je njegov prijatelj Tristan Haris istupio u javnost sa kritikama na račun Guglovog modela poslovanja.

“Tristan je radio za Gugl i javno ga kritikovao. Imam mnogo prijatelja u tehnološkoj industriji, ali te 2017. godine nisam čuo da je iko pričao o tome”, rekao je Orlovski.

Povezane vesti - BISTRA PAMET UVEK NAĐE PUKOTINU: Milivoje Mića Milošević (1930-2020)

Iz njihovih razgovora rodila se ideja za “Društvenu dilemu”, dokumentarni film koji istražuje kako nas društvene mreže prikriveno kontrolišu. U filmu govori Tristan Haris, koji je u međuvremenu napustio Gugl i postao suosnivač Centra za humanu tehnologiju, ali i mnogi drugi profesionalci iz ove oblasti, kao što su Džastin Rozenštajn, jedan od izumitelja Fejsbukovog lajk dugmeta. U opsežnim intervjuima učestvovali su i Tim Kendal, bivši predsednik Pinteresta i bivši direktor monetizacije u Fejsbuku, zatim Keti O’Nil, autorka knjige “Oružje matematičkog uništenja”, i mnogi drugi.

Za razliku od tradicionalne dokumentarne forme, “Društvena dilema” ilustruje stavove sagovornika prateći zamišljeni život tipične američke porodice, posebno zavisnost od društvenih mreža sa kojom se bore sin i ćerka tinejdžeri. U ovim igranim segmentima filma, roditelji i najstarija sestra posmatraju kako članovi njihove porodice nestaju u svetu klikova, lajkova i heštegova. Priča o porodici prikazuje kako funkcionišu algoritmi društvenih mreža i kako navode ljude da ih iznova posećuju.

Kako objašnjava Džef Sajbert, bivši izvršni direktor Tvitera, jedan od glavnih metoda za maksimiziranje interakcije je funkcija označavanja drugih korisnika u nekom postu – opcija kojoj sin izmišljene porodice ne može da odoli.

Orlovski kaže da je uz pomoć ovih igranih segmenata filma hteo da prikaže kako funkcionišu algoritmi na način koji bi javnosti pomogao da razume šta se tačno događa. “Razmišljali smo kako da temu učinimo što dostupnijom i zanimljivijom, a da istovremeno pokažemo koje sve podatke o nama algoritmi koriste”, priča Orlovski.

Nakon razgovora sa IT inženjerima, Orlovski je uvideo koliko je ceo sistem svestan i nameran, iako ni inženjeri u potpunosti ne razumeju kako tačno radi.

“Algoritmi su kreirani da vam prikazuju teme koje će vas navesti da ponovo posetite određeni sajt i na njemu se što duže zadržite. Stvar je u tome što čak ni inženjeri nisu sigurni zašto algoritam prikazuje određenu vest”,objašnjava Orlovski.

Povezane vesti - INTERVJU IVAN RADOVANOVIĆ: Ubija nas psihologija gomile

“Društvena dilema” je debitovala na Sandens festivalu ove godine i dobila pozitivne reakcije publike. Orlovski je odlučio da dopuni film nakon što je nastupila pandemija i došlo do širenja dezinformacija o koronavirusu.

“Nakon premijere na Sandens festivalu u januaru ove godine, hteli smo da napravimo neke promene i dok smo film ažurirali i doterivali, izbila je pandemija i bilo nam je jasno da to moramo da povežemo sa temom filma”, rekao je Orlovski. “Još u martu su počele da se pojavljuju dezinformacije i teorije zavere. Ljudi su se podelili u tabore, a nošenje maske je izazvalo oprečne stavove.”

Tokom snimanja filma, Orlovski se gotovo u potpunosti povukao sa društvenih mreža. Još uvek povremeno koristi Fejsbuk za razmenu poruka, ali je instalirao aplikaciju koja blokira mogućnost pregleda novosti, tj. njuzfida.

“Kad sam prestao da ga koristim, delovalo mi je kao da Fejsbuk očajnički pokušava da me navede da se vratim. Iskreno, bio sam zgađen. Ružičaste naočare su spale i video sam stvari iz drugog ugla”, rekao je Orlovski.

Društvene mreže nas zavode navodno besplatnim uslugama. Ali ove usluge ipak plaćamo svojim vremenom umesto novcem. U osnovi, ove kompanije nam skreću pažnju na one vesti koje će nas držati što duže na određenom sajtu.

Povezane vesti - Stihovi koji neće nikog utešiti

Intelektualci, bivši rukovodioci i psiholozi koji govore u ovom dokumentarcu, smatraju da se velike tehnološke kompanije bogate izazivanjem najnižih poriva u pojedincu. “Tehnologija pruža mogućnost da na površinu izbije ono najgore u jednom društvu”, kaže Tristan Haris.

Film “Društvena dilema” često pribegava senzacionalizmu kako bi dokazao svoje stavove i nudi više pitanja nego odgovora, ali ovaj dokumentarac će vas navesti da duboko preispitate svoje korišćenje mobilnih telefona i društvenih mreža.

Uprkos svemu, Orlovski je optimista kada je tehnologija u pitanju. Ali činjenica je da kompanije koje stoje iza društvenih mreža ne rade u interesu korisnika.

“Mnogo je sjajnih stvari koje omogućavaju društvene mreže, ali moramo biti svesni i negativnih posledica. Ove platforme nisu kreirane za dobrobit društva, nego za ostvarivanje profita. Kako besplatan proizvod može da vredi stotine miliona dolara? Nemam poverenja u ove kompanije i neću ni imati dok ne promene svoje modele poslovanje i usmere se na dobrobit korisnika”, kaže Orlovski.