INTERVJU

Jelena Vragović o tome zašto slika muške aktove, o vezi između matematike i slikarstva...

Slikarstvo, slika, slikanje — Izvor: Shutterstock

Jelena Vragović srpska je slikarka srednje generacije. Članica je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) i Mense.

Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu. Diplomirala je na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu upisala je poslediplomske studije i 2006. godine dobila diplomu o završenim specijalističkim studijama i stečenom stručnom nazivu specijaliste metodike nastave matematike.

Doktorske studije završila je na Učiteljskom fakultetu u Užicu. Samostalno je izlagala u Vršcu, Beogradu, Požarevcu, Pančevu, Novom Sadu, Kučevu, Dimitrovgradu, Arilju, Zrenjaninu i Nišu. Učesnica je brojnih kolektivnih žiriranih izložbi i likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu.

Ovog leta u Galeriji RTS-a Jelena Vragović predstavila je neka od svojih dela u okviru izložbe prve međunarodne likovne kolonije "RTS Pigmalion“. O tom događaju, umetnosti i planovima u narednom periodu u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori likovna umetnica Jelena Vragović.

Kako biste predstavili aktuelnu izložbu "RTS Pigmalion“ u galeriji javnog servisa?

"Prva međunarodna likovna kolonija ’RTS Pigmalion’ održana je prošle godine od juna do septembra u Tamnjanici. Na koloniji je u tri saziva učestvovalo 10 slikara, dva vajara i četiri fotografa koje je selektovao Likovni savet Galerije RTS-a. Bila sam jula meseca sa još četiri koleginice sa kojima sam radila i uživala u predelima, ateljeu i gostoprimstvu Gorazda Čuka. Izložba radova koji su nastali prošle godine može se pogledati do 31. jula u Galeriji RTS-a. Svaki autor je, osim rada koji je nastao na koloniji, doneo još dva, tako da se publici predstavljamo sa po tri rada. Iako smo svi različiti po senzibilitetu, izrazu, tehnici, energija koju smo delili u tom čarobnom prostoru na kraju je savršeno objedinila ovu izložbu. Velika je privilegija što sam učestvovala u radu ove kolonije sa renomiranim umetnicima i što se na ovoj izložbi vidi jedinstvo umetnika.“

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Jelena Vragovic (@jelenavragovic)

Rođeni ste u Vršcu. Koliko je Banat bio za Vas kao umetnicu inspiracija?

"Pejzaži koje slikam inspirisani su mojim gradom, njegovim predelima, nepreglednom ravnicom i Vršačkim bregom. Jedinstvenost tih predela nudi neprekidne različite slike koje se smenjuju u zavisnosti od doba dana i godišnjeg doba. Čini mi se da svaki put vidim nešto novo ili drugačije što pokušavam da prenesem na platno. Vršac je grad koji se nalazi u podnožju brega i osim što je poznat po košavi i vršačkim vinogradima ovaj grad je iznedrio mnogo značajnih ličnosti, kao što su Paja Jovanović, Jovan Sterija Popović, general Đorđe Arsenijević Emanuel, Laza Nančić, Vasko Popa, Feliks Mileker, Bora Kostić, Sultana Cijuk, Nikola Nešković, Rada Đuričin... Okružen je predivnom prirodom i mislim da čoveku nudi sve što mu je potrebno za jedan zdrav i kvalitetan život, kao i nepresušnu inspiraciju za umetnike.“

Kroz svoj likovni rad odali ste počast i Janku Halaburi, danas gotovo zaboravljenom srpskom junaku?

"Kao neko ko voli svoj grad i poštuje svoju istoriju, htela sam da slikom ’Banatski ustanak 1594’ odam poštovanje našem heroju Janku Halaburi koji je verovatno prvi put predstavljen u srpskom slikarstvu. On je prihvatio izazov turskog zapovednika da izađe na dvoboj i time spase živote i srpskih i turskih vojnika. Na slici koju sam uradila može se videti ovaj čuveni vršаčki heroj, protagonist banatskog ustanka 1594. godine, kako izlazi na megdan sa turskim komandantom i trijumfalno pobeđuje. Centralni motiv slike, prikaz Janka Halabure, junaka koji je postao simbol otpora i hrabrosti u borbi protiv osmanlijske vlasti, često se ističe kao ponos grada Vršca. Ovaj trenutak pobede nalazi se na grbu grada Vršca i predstavlja duboki istorijski trenutak koji je definisao duh ovog regiona. Banatski ustanak, važan istorijski događaj, često je zaboravljen u širem kontekstu srpske istorije, ali ovom slikom želim da podsetim na ovaj ključni trenutak otpora protiv turske vlasti. U vreme kada su se hrabri muškarci i žene borili za slobodu svoje zemlje, banatski ustanak postao je simbol hrabrosti i vere u pravednost.“

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Jelena Vragovic (@jelenavragovic)

Vaš opus obuhvata pejzažno i figuralno slikarstvo. U čemu se ipak više pronalazite?

"S obzirom na to da uživam u šetnji po prirodi, da volim da gledam kroz prozor dok putujem i da imam potrebu da sačuvam predele koje vidim, pejzaži su mi motiv kojem se uvek rado vraćam. Isto tako, ljudi, naše emocije i naši izbori reagovanja na različite situacije su mi neprekidan izvor inspiracije. Pokušavam da slikom pokažem naša različita stanja, pokušaje ili odustajanja. Nekim slikama želim da izazovem različita pitanja, o tome da li je baš sve tako kako se čini na prvi pogled.“

Diplomirani ste matematičar. Koja je kod Vas veza između matematike i slikarstva?

"Završila sam specijalizaciju i doktorske studije za nastavu metodike matematike. Matematika je precizan i racionalan svet koji nudi jasna rešenja. Slikarstvo deluje kao svet koji je emotivan i kreativan, i koji prevazilazi postojeće dokaze i činjenice. Međutim, presek ta dva sveta nudi prava rešenja, kako slikarska tako i matematička. U slikarstvu, kao i u matematici, oslanjamo se na perspektivu, zlatni presek, simetriju, proporcije tela i prostora.“

Radili ste i ilustracije za knjige. Koliko se taj rad razlikuje od klasičnog slikarstva?

"Kada radim ilustraciju, radim je po zadatoj temi i prilagođavam tekstu. Njom želim da vizuelno upotpunim priču i prenesem poruku. Dok radim ilustracije, trudim se da uvažim pisca i da zajedničkim snagama napravimo nešto kvalitetno. Ovakav rad nudi drugačiji izazov u odnosu na klasično slikarstvo gde sam sama sa platnom i gde se sama borim ili družim sa svojim mislima.“

U okviru izložbe "Eros egzistencije“ predstavili ste muške aktove. Da li to znači da ženski nisu bili dovoljno inspirativni ili su složeniji za umetnika?

"Kroz slikanje muških tela želim da istražim pojam identiteta, snage, ranjivosti i društvenih očekivanja u vezi sa muževnošću. Umetnost mi pruža prostor da postavim pitanja o tome kako se muško telo posmatra danas. Savremeni svet donosi sve više novih izazova, zahteva i očekivanja od nas, što današnjicu često čini neizvesnom, opasnom, što donosi usamljenost, otuđenost i nesigurnost. Nije neobično da se u pokušaju odgovora na zahteve uzburkane stvarnosti remeti samopouzdanje, greši se u samoproceni, luta se u traženju svog mesta i svrhe. Tako, i iskonska uloga muškarca, sa utvrđenim pravilima i poznatim modelima ponašanja, postaje prevaziđena, a uloga nejasna. Dileme koje donosi vrli novi svet prikazujem slikama na kojima su figure u različitim grčevitim položajima, u traženju, borbi ili pak u položajima koji ukazuju na nesigurnost i potrebu za zaštitom.“

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Jelena Vragovic (@jelenavragovic)

Može li veštačka inteligencija da ugrozi klasičnu umetnost, konkretno slikarstvo?

"Mislim da veštačka inteligencija nudi različite mogućnosti koje su sada dostupne skoro svima. Sada se u stvaranje nekog umetničkog dela može upustiti i neko ko se na drugi način ne bi usudio. Da bi se napravilo nešto interesantno i privlačno, dovoljno je da umemo samo dobro da opišemo šta želimo. Međutim, mislim da prava i kvalitetna umetnička dela ne može da zameni. Veštačka inteligencija može da privuče pažnju i da zaseni na određeno vreme, ali će kvalitet uvek naći svoj put.“

Ovo će leto za Vas biti radno, kakve imate planove u narednom periodu?

"Konkurisala sam i u izboru od 1000 prijava imam tu čast da predstavim svoju zemlju na Međunarodnom slikarskom simpozijumu ’Valdis Bušs 2025’. Simpozijum organizuje Opština Balvi, u saradnji sa Rotko muzejom, koji se održava od 21. do 31. jula 2025. godine, u okviru umetničke rezidencije koju organizuje muzej. Simpozijum se održava u mestu Vilaka, na istoku Letonije, u čast Valdisa Bušsa – čuvenog letonskog pejzažiste rođenog u blizini ovog grada – ali i sa ciljem da se Vilaka pozicionira na svetskoj mapi kao izuzetna lokacija za međunarodne umetničke rezidencije koje promovišu kvalitet, profesionalizam i održivi razvoj. Tokom boravka na koloniji pružiće nam se prilika da se inspirišemo iz prirodnog i kulturnog bogatstva Vilake, upoznamo lokalnu zajednicu i istražimo umetničko nasleđe Valdisa Bušsa.“

MIKAN ANIČIĆ: "Svako u sebi nosi parče kosmosa"