Kako je Aki Rahimovski govorio o Beogradu

"Dragi prijatelji, s neopisivom tugom u srcu vam javljamo da je , 22.1.2022. zauvek zaspao Aki Rahimovski", oprostile su se od legendarnog pevača njegove dugogodišnje kolege putem zvanične stranice benda. 

Aleksandar Aki Rahimovski rođen je 5. juna 1955. godine u Nišu, da bi se vremenom sa porodicom preselio u Skoplje. Već sa sedam godina je krenuo u muzičku školu gde je učio klavir i pevanje. U tinejdžerskim godinama je svirao u nekoliko bendova i bio je deo sastava Grupe Vakuum, Krvne braće i Grupe Torr.

Sve se promenilo kada je 1975. godine upoznao Huseina Hasanefendića Husa i Juricu Pađena. Te iste godine osnovali su bend Parni valjak, koji je postao jedan od najvećih bendova ovih prostora. U više od 40 godina objavili su više od 15 studijskih albuma, nekoliko live albuma, kompilacija i singlova kao i koncertne DVD-ove.

Legendarni pevač je godinama bio zaštitni znak jednog od najpopularnijih i najdugovečnijih bendova sa prostora bivše Jugoslavije. Svojom energijom, specifičnim vokalom i harizmatičnom pojavom iznova je osvajao srca publike širom Balkana. Zbog toga i ne čudi što je vest o smrti Akija Rahimovskog potresla mnoge od Skoplja, preko Zagreba do Beograda. 

O svom odnosu i emocijama prema Beogradu Rahimovski je svojevremeno govorio u intervjuu za "Ekspres". 

Tom prilikom je, između ostalog, istakao da je "Taš" za njega kultno i čarobno mesto Beograda koje mu budi velike, duboke emocije i sećanja. 

"U Beogradu se zaista osećam kao kod kuće. Ima gradova i gradova, i nama je svaki grad važan. A Beograd ima dušu, i tu je svakako presudna ta ljudska strana, koja nikad ne sme da se izgubi. Bez obzira na to što ste neka zvezda, vi živite od naroda. Tokom života upoznali smo mnogo ljudi, a mnoga poznanstva su se pretvorila u prijateljstva. Nekima sam venčani kum, nekima sam krstio decu, i to do danas traje, a to je bogatstvo koje se ne kupuje, nego se zaslužuje. I zato kažem da, gde god da smo svirali, ta dobrodošlica publike, fanova, ispunjavala nas je i mi smo davali sve od sebe. A kad smo odlazili iz tih gradova, nikada nismo zatvarali vrata, uvek su ostajala otvorena da možemo da dođemo i sledeći put."