Scena
28.02.2020. 17:18
Scena
23.10.2021. 17:20
M. Paunović
Marko Živić
Sahrana epohe
Daske koje mnogima život znače ostale su bez još jednog para cipela... Bez još jednog aplauza, inspiracije, šanse da publika iz teatra izađe za nijansu bolja
U Srbiji, u poslednje vreme, dnevno od virusa korona umre autobus ljudi. To zlo na točkovima poput utvare krstari drumovima i bira svoje putnike. Bez ikakve selekcije. Mlade, stare, zdrave, bolesne... Uzima nam najdraže, darovite, drage, voljene, naše... ostavljajući za sobom mrak i strepnju od koje nam je svima muka. Zar nije bilo dosta?
Od posledice virusa korona nedavno nas je napustio i Marko Živić. U svojoj 49. godini. Neoprostivo rano. Napustio nas je još jedan daroviti glumac koji je u profesionalnom smislu mogao još mnogo toga da pruži svojoj publici i ovom društvu.
"Kad su cvetale tikve", "Ne igraj na Engleze", "Let iznad kukavičjeg gnezda", "Senke nad Balkanom", "Beogradski fantom", "Na putu za Montevideo", "Gorki plodovi" samo su neke od predstava, filmova i serija u kojima je glumio, a po kojima ćemo ga pamtiti.
Opraštajući se od Živića, kolege su ga opisale kao nežnog, ranjivog i dragog čoveka, prijatelja, ludačke energije i nepresušnog duha. Takav utisak je odavao i nama koji smo ga gledali posredstvom malih ekrana ili u pozorištu.
"Nisam imao nikada dilemu da li je moj pravi prijatelj ili nije, ali mislim da sam se mnogo puta nenamerno ogrešio o njega. I mislim da su ga mnogi ostavili po strani. Shvatio sam, od kada ga nema, šta je bio meni, svima nama, celom gradu... Hvala ti na svemu, praštaj, ljubi brat", reči su kojima se Andrija Kuzmanović oprostio od Marka Živića na komemoraciji održanoj u Beogradskom dramskom pozorištu.
Možda bi i nama, koji nismo iz njegovog sveta, trebalo da oprosti što smo tek posle njegovog odlaska počeli da se prisećamo svega onoga što nam je pružao. Onda kada je to postalo ostavština. A bio je dostojan kreator, u pravom smislu te reči, javnog i kulturnog života Srbije.
Scena
17.05.2021. 21:05
Miloš Šobajić: Pismo meni kad sam imao osam godina
"Mislim da je obaveza svih nas, javnih ličnosti, da preuzmemo na sebe edukativnu ulogu, koliko god možemo. Dokle god budem mogao da svojim delanjem, postupcima, ulogama, prijateljstvima, svojim humanitarnim radom pomognem ili probudim, ja ću bitu tu. Onog trenutka kada ne budem mogao, ja ću se povući", rekao je Živić svojevremeno u emisiji "Na skriveno te vodim mesto".
I bio je tu. Kao voditelj, umetnički direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, pozorišni i filmski glumac.
Daske koje mnogima život znače ostale su bez još jednog para cipela... Bez još jednog aplauza, inspiracije, šanse da publika iz teatra izađe za nijansu bolja.
Usuđuje li se neko da nabroji sve one istaknute članove ovog društva bez kojih smo zbog virusa korona ostali u poslednjih godinu i po dana?
Miloš Šobajić, Miša Aleksić, Ivan Bekjarev, Lane Gutović, Zafir Hadžimanov, Vlasta Velisavljević, Ivan Klajn, Tozovac, Nenad Nenadović, Dragan Pantelić, Đorđe Balašević... Ako ovoj grupi dodamo još i Borisa Komnenića, Gorana Paskaljevića, Minju Subotu, Džeja, Dudu Ivkovića, Feđu Stojanovića, Marinu Tucaković i ostale u čiji odlazak korona nije umešala svoje prljave prste, shvatićemo da je za ovako malu državu, već dovoljno limitiranu, ovo bolan, nenadoknadiv udarac. Za film, pozorište, muziku... Umetnost, društvo u celini.
Scena
23.08.2019. 13:29
INTERVJU VLASTA VELISAVLJEVIĆ: Nisam voleo te lažne ratne filmove
Sahrane, komemoracije i oproštaji postali su izvesni deo nove realnosti na koju nikako da se naviknemo. Razmišlja li neko o dalekosežnim posledicama ovog rata? Kako ćemo se oporaviti od ovoga kada sve prođe? Ako prođe. Razmišlja li iko kako ćemo se osloboditi strepnje i straha od loših vesti i smrti?
Čeznemo li i dalje o odlasku u pozorište, bioskope i koncerte bez straha. Bez razmaka između sedišta i korpi preko usta. Da udahnemo dobru predstavu i film punim plućima. Da makar na sat i po, dva ne razmišljamo o svakodnevnim problemima. Ili nam je korona i to oduzela? Nije i ne sme.
Potrebna nam je ta duševna hrana, bez dodatnih gubitaka. Dosta je bilo mraka. Upalite svetlo. Do tada – aplauz i sećanje na sve one u čijim talentima smo godinama uživali i koji će kroz svoja dela nastaviti da žive.
Komentari
