Scena
17.12.2025. 22:55
Scena
03.03.2026. 23:36
Silvana Hadži-Đokić
"Konak suza"
Preporuka za čitanje: Žena koja je odbacila svoj veo
Šebnem Išiguzel upoznali smo već kao jedan od značajnijih glasova savremene turske književnosti, predstavljajući njen prethodni roman "Senka mojih trepavica“.
Na srpski jezik preveden je još i roman "Devojka na drvetu“ uz "Konak suza“ koji danas preporučujemo. Išiguzel piše o teškim temama, koje su za mnoge pisce tabu, najviše o položaju žene, čak maloletnica u turskom društvu. Šebnem Išiguzel studirala je antropologiju, što joj daje širi pogled na društvo. Živi u Istanbulu.
Priča seže u XIX vek, u 1876. godinu. Turska je fundamentalna država u kojoj još, kao uostalom i u drugim delovima sveta, vlada ropstvo, a žene nemaju pravo glasa, slobodu odlučivanja, svoj život u svojim rukama. Nose hidžabe, burke, feredže, čadore. Dok se ne udaju pripadaju ocu i braći, a nakon udaje mužu. Kemal Ataturk još se nije rodio. Nije ukinuo monarhiju, napravio republiku, stvorio sekularnu državu, ženama skinuo velove i pokrivala za glavu, dao im slobodu i pravo glasa, nezamislivo u vreme "Konaka suza“.
Prva rečenica romana glasi: "U proleće 1876. godine, bez znanja muškaraca u kući, poslata sam na Bujukadu da rodim svoju vanbračnu bebu.“
Bujukada je najveće od Prinčevskih ostrva, na koje su tokom vizantijskog vakta progonili imperatore, carice, carske princeze i cezare, nastavljajući da budu prognani u predivnim palatama i tokom Otomanskog carstva. Pored bosforskih vila i palata, ni zdanja na najvećem Prinčevskom ostrvu nisu bila manje lepote.
U skrivenom kutku ostrva Bujukada, Konak suza uzdiže se kao tihi svedok unutrašnje borbe jedne žene, koja se u burnim danima 1876. godine sukobljava sa vlastitim strahovima i nemilosrdnim pravilima svog vremena.
Mlada žena, poslana na ostrvo pod izgovorom očuvanja časti svoje porodice, započinje novi život noseći težinu svoje tajne. Njena sadašnjost i budućnost više nisu u njenim rukama, a ona ih, kao da nije svesna opasnosti, sumasišavša ili ludo hrabra, ipak grabi obema rukama.
Može li pobediti ili ublažiti društvenu osudu, oprati svoj greh koji gori poput ognja, pronaći svoju ljubav, uoči i nakon porođaja, svoju drugu polovinu, francuskog đaka, koji je u bekstvu od sultana postao običan ribar.
Meštani i komšinice nemilosrdno su je kamenovali kao najveću bludnicu i umalo ubili. Ali ona se svojim krvnicima nije prepustila i pokorila. Klela ih je i vikala na njih, braneći svoj integritet. Njena služavka, kupljena na pijaci robova, pokušala ju je ubiti, zveknuti u glavu, samovoljno ili po nečijem nalogu. Ali mlada porodilja bila je kao feniks, dizala se iz pepela, zavolela prerušenog ribara, begunca od sultana, intelektualca koji joj je obećao da će je oženiti i priznati očinstvo njenom sinu. Nakon svog greha umesto drakonske kazne i večne sramote i stigme iskusila je ljubav. Uspela se na sedmo nebo.
Džehenem, pakao za grešnike i nepokorne, ipak su iskusili svi oko nje. Neki su u večnoj vatri izgoreli, neki su pomrli, presvisli od gladi, neki uhapšeni, odvedeni u tajne kazamate. Oko glavne junakinje "Konaka suza“ odnosno bisera, tela su se istopila u ključaloj smoli: njena majka i sestre, njen ljubavnik, njena muška beba i njena sluškinja. Ali ona, odolela je drobilici kostiju, paklenom krematorijumu u koji je upao samo njen pokrivajući veo. Ona je, kao svaki slobodan duh, ostala na površini i uzdignute glave hodala zemljom. Jer onaj ko iskusi ljubav prema porodici, detetu i nežnom ljubavniku, on luta presrećan cvetnim bogazama.
Komentari
