Scena
11.12.2025. 22:10
Scena
17.12.2025. 22:55
Srećko Milovanović
INTERVJU
Miloš Lukić o romanu "Dijamant", o porodici kao instituciji...
Miloš Lukić je književnik mlađe generacije koji je romanom "Dijamant“ skrenuo pažnju domaće literarne javnosti.
Miloš piše o običnim ljudima i njihovim problemima koji u svačijem mikrokosmosu izgledaju veliki, često i neprelazni. I u debitantskom romanu mladi autor govori o nadi da se izgubljena sreća može vratiti ako se duboko veruje u to. Za "Ekspres“ Miloš Lukić govori o romanu "Dijamant“, o ulozi mladih pisaca na literarnoj sceni Srbije i ulozi knjige u životima današnjih generacija.
Kako biste predstavili svoj novi roman "Dijamant“?
"Roman ’Dijamant’ je priča o čoveku koji je sve što je voleo ostavio iza sebe, do trenutka kada se ponovo probudila vera da to staro, što je nekad bilo lepo, može da se vrati iz prošlosti i da bude sadašnjost. Ono što ga je odvojilo pre mnogo godina od najveće ljubavi, drugova i rodnog grada sada ga vraća u vreme sreće, ali vreme koje je zapravo iscurilo. Ima jedna lepa misao, čini mi se da je Jesenjinova – ’Često sam odlazio. I okretao se. I kažu, tada poželiš da se nekad vratiš. I vraćao sam se. Ništa nije bilo isto. Ni pejzaži, ni ljudi, ni ja... Shvatio sam. Ne treba se vraćati. Ono što je bilo lepo, neka zauvek ostane u snovima. Večno će trajati.’ Sličnu poruku nosi i moj roman koji na jedan malo radikalniji način na kraju poručuje da prošlost, lepu i ružnu, treba ostaviti iza sebe i ne dozvoliti da nas sprečava u nastojanju da idemo napred.“
Da li je ovo priča o ljubavi, upornosti, veri u sebe ili je sve to zajedno?
"Svega ima ‒ ljubav, upornost, vera u sebe su vrednosti koje se provlače kroz čitavu priču. Glavni lik u romanu poseduje sve ove osobine i pokušava da do kraja pomoću njih vrati svoj život iz prošlosti u sadašnjost i nijednog trenutka ne odstupa od toga, ali okruženje se promenilo i pruža mu poteškoće u tome.“
Šta je, prema Vašem mišljenju, najvredniji "dijamant“ u ljudskom životu, šta je to ono čemu se mora stremiti?
"Baš naprotiv i nasuprot dijamantu, smatram da ono čemu treba stremiti u životu jeste porodica i prave vrednosti koje idu uz tu instituciju. Namerno kažem instituciju jer bi porodica to trebalo da bude, sa temeljima toliko čvrstim, nepomičnim i neuništivim. Sve ostale težnje ‒ ka slavi, bogatstvu, moći ili slično su beznačajne ukoliko iza toga ne postoji nešto naše lično, gde ćemo se osećati zaista voljenim, spokojnim i poštovanim.“
Koliko književnost i umetnost mogu da pomognu čoveku da pronađe sebe?
"Svakako da mogu. Književnost i umetnost pružaju mogućnost čoveku da pusti mašti na volju jer samo tako i mogu da budu shvaćene. Naravno, svako ih shvata na svoj način, ali upravo ta individualna viđenja koja se mogu izraziti kroz ove, a i druge vrste umetnosti, daju širok asortiman prihvatanja realnosti. Pitanje je da li čovek pronalazi sebe kroz stvaranje ili pak uživanje u opusu drugog, no u svakom slučaju stvaranje donosi čoveku jedan unutrašnji pravac koji on iznosi na površinu, a koji definitivno pokazuje ono što on zapravo jeste.“
Kako vidite srpsku književnu scenu danas?
"Kao novi, odnosno odskorašnji član te scene, ne bih želeo previše, možda još uvek nekompetentnih, komentara da dajem. No, čini mi se da ima kvaliteta i raznovrsnosti, ali me brine možda sužena publika i sve manje čitalaca. No, možda je to samo lični utisak.“
Gde je mesto mladih pisaca trenutno, uspevaju li da krče svoj literarni put?
"U svakom segmentu društva mlad čovek mora da krči put pred sobom i utaba ga onako kako je njemu zgodno. Svakako neki putevi su popločani ravnim pločama, dok su drugi u trnju i teže se probiti kroz njih do cilja. Ipak, mladom čoveku, ukoliko je stalo i ukoliko ima smisla, ne bi trebalo nikakva prepreka da bude problem. A čini se da mladih pisaca ima, da rade, stvaraju, a vreme će svakako pokazati da li su taj rad i stvaralaštvo zavredeli interes publike.“
Ko su bili Vaši književni uzori, na čijim ste delima odrastali?
"Pisanjem ove vrste počeo sam da se bavim u nekim koliko-toliko zrelim godinama, kada ta kategorija – uzora – prestaje da bude aktuelna. Kada smo mlađi, stvaramo sebi uzore kao vodilje u bilo kom smislu, ali nakon nekih životnih godina shvatimo besmisao uzora i potrebu da od sebe stvorimo jedinstvenog čoveka koji bi možda bio uzor mlađima, koji se i dalje traže.“
Koliko aktuelna stvarnost oko nas i u svetu na Vas utiče u smislu inspiracije?
"Nekako se oko nas sve odvija suviše brzo i čini tako dalekim da u meni ne budi naročitu inspiraciju. Inspiraciju vidim u nekim malim stvarima, ličnom ambijentu, sećanjima, prostom čovekovom okruženju i sudbini. Inspiracija dolazi iznutra, a to unutra može da pokrene samo ono što je blisko čoveku.“
Kako vidite sve brži razvoj veštačke inteligencije, može li ona da ugrozi klasičnu umetnost, pa i književnost?
"Verovatno da može da ugrozi u nekoj meri umetnost, kao i sve ostale grane društva. Izuzetno se brzo razvija, no ipak smatram da kada je umetnost u pitanju to ne bi trebalo da bude tako lako dostižno. I danas imamo dva pisca koji pišu o istoj temi, sa gotovo istim razvojem događaja, ali opet svaki od njih nađe svoju publiku, pa čak i da je ista publika, svaki od njih bude shvaćen na različit način, pa ukoliko i ta veštačka inteligencija upliva u književne vode verovatno će naći svoju publiku, ali mislim da će pravi ljubitelji književnosti i dalje prepoznavati emociju i stvaralaštvo čoveka i ostati verni ljudskoj strani ove priče.“
Šta je danas, u današnja turbulentna vremena, najveća dužnost jednog umetnika, pisca konkretno?
"U današnje vreme dužnost pisca, ali i svakog čoveka, jeste da pokuša da vrati ono što se, čini se, izgubilo među ljudima. Iskrenost, poštenje, dobrotu, empatiju, različitost, nepodleganje savremenim trendovima koji formiraju armiju jedinki koje izgledaju kao skinute sa industrijskog lagera. Svi smo mi deo nekog novog vremena, koje moramo da prihvatimo, ali takođe moramo mlađima da ponudimo prave vrednosti i pomalo ih poguramo na tu stranu.“
Scena
11.12.2025. 10:40
Prijavljeno više od 180 naslova za NIN-ovu nagradu
Komentari
