Najobuhvatniji i najobimniji rečnik u slovenskom svetu

“Čast mi je što otvaram tribinu na kojoj ćemo prikazati 21. tom 'Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika', odnosno rečnika Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je matična knjiga srpske kulture“, izjavio je akademik i pisac Miro Vuksanović na otvaranju ovog događaja.

“Prema mišljenju kompetentnih, ali i mom ličnom uverenju, rečnik je jedno od najznačajnijih dela savremene srpske nauke i kulture... Osim toga, on je urađen, pripremljen za štampu i štampan za samo dve godine, u uslovima pandemije i policijskog časa. U svemu tome, rečnik nije izgubio na svojoj vrednosti“, navela je prof. dr Rada Stijović.

Da je Kurti pročitao knjigu svoje supruge, drugačije bi radio

Knjiga o kojoj se priča

Knjiga o kojoj se priča

Vesti 23.09.2021. 16:25

Da je Kurti pročitao knjigu svoje supruge, drugačije bi radio

Kako ona navodi, rečnik na 800 strana donosi nešto više od 7600 reči sa mnoštvom značenja, podznačenja, značenjskih nijansi i brojnih ustaljenih oblika i izraza - zajedno sa svim ostalim tomovima ukupno broji oko 250.000 reči, a kada bude završen biće “najobuhvatniji i najobimniji rečnik te vrste u slovenskom svetu.“

Akademik Milosav Tešić istakao je da se rečnik SANU decenijama izrađuje po dobro utvrđenim principima, te se pri predstavljanju svake njegove nove knjige i opisivanju njenih osnovnih odlika neizbežno mora ponoviti i ono što je činilo njegove prethodne knjige.

“Poštovali smo doslednost tih načela i principa... Tu doslednost ne narušavaju mestimične inovacije zasnovane na unapred nepredvidivim semantičkim sadržajima ili drugim osobenostima neke reči ili grupe istih“, rekao je Tešić.

Po njegovim rečima, rečnik zahvata korpusnu deonicu od priloga “ponekada“ do glagola “pokupiti se“ i štampan je u 1.000 primeraka, što je u odnosu na prethodno izdanje u tiražu od 3.000 primeraka znatno manje.

Smanjenje tiraža, kako Tešić navodi, usko je povezano sa geopolitičkim promenama, odnosno sa raspadom Jugoslavije, između ostalog.

“U tom korpusu, u odnosu na većinu njegovih prethodnih knjiga, nema toliko značenjski i građom bogatih reči koje iziskuju pet ili čak i više strana teksta“, navodi Tešić.

Saradnik na “Rečniku“ dr Vladan Jovanović pročitao je tekst koji je pripremila dr Marina Spasojević, a u kojem se navodi da reči koje se nalaze u ovom rečniku “dopunjuju naša gramatička, ali i fonetska, morfološka, tvorbena i sintaksička saznanja“.

“On pruža znatne mogućnosti za produbljivanje saznanja o prefiksaciji, naročito u kontekstu glagola... Značajan su izvor i za leksikologiju i izučavanje leksičkih, sintagmatskih i paradigmatskih odnosa“, navodi Spasojević u svom tekstu i dodaje da predstavlja i veliki značaj za dijalekatsku leksikologiju, koja “otkriva sistem materijalne i duhovne kulture u krajevima u kojima Srba više nema“.