Ne­đo Car i Sve­ti Lu­ka

Ne­đa Ca­ra upo­znao sam one ve­če­ri ka­da je vlast po­sla­la žandarmeriju da bi­je na­rod is­pred Skup­šti­ne. Šta je ta­da ne­sta­lo nov­ča­ni­ka Cr­no­gor­ci­ma is­pred Skup­šti­ne! Ko­li­ko je nov­ča­ni­ka Ne­đo is­to­va­rio!

Si­tan, vi­žljast mo­mak, ko­me su oči­ce igra­le kao na ulju, tamnoput kao Ci­ga­nin, u „elez­e“ tre­ner­ci i sa dva pr­sta de­be­lim zlat­nim lan­cem oko vra­ta, do­nio mi je pred zo­ru nov­ča­nik u ko­me je bi­la no­vi­nar­ska le­gi­ti­ma­ci­ja i re­kao:

„Mno­go do­bro ka­raš ove ko­mu­nja­re u no­vi­na­ma. Iz­vi­ni, bra­te, što smo ti ola­di­li nov­ča­nik. A i nisi imao neku lovu. Stavio sam ti sto maraka nek ti se nađe. Ti znaš da je Neđo uvijek bio car.“

Često sam ga sretao u bifeu voza Beograd–Bar.

Nekad nije bilo džet-seta. Postajao je samo džep-set.

Uvijek puni para. Posustalice iz „Lotos bara“ su ih obožavale.

San svake štajgerice bio je da ima klijenta iz džep-seta. Svaka narkomanka, đanki bejbi koja je držala do sebe, imala je momka iz džep-seta.

Operisao je uglavnom po noćnim vozovima i hodnicima koji su nekad bili prepuni.

Pancirne kape

Urbane legende

Urbane legende

Scena 25.06.2021. 07:05

Pancirne kape

Ne­đo Car ste­kao je ve­li­ku sla­vu u ja­nu­ar­skim de­mon­stra­ci­ja­ma kao čo­vjek ko­ji je razoružavao cr­no­gor­sku mi­li­ci­ju.

Mi­li­ci­o­ne­ri su držali je­dan dru­gog za opa­sa­če i Ne­đo je skon­tao da može da im po­ski­da pi­što­lje, a da mu ne mo­gu ni­šta.

Ako je ko­ji od mi­li­ci­o­ne­ra i osje­tio ka­ko mu ski­da­ju pi­štolj, ni­je mo­gao da re­a­gu­je, jer ako pu­sti opa­sač svog dru­ga za ko­ji se drži, pu­ći će živi zid i pre­ga­zi­će ih ma­sa.

Ne­đa Ca­ra sreo sam po­no­vo ovih da­na na du­bro­vač­kom ra­ti­štu. Do­šao je kao do­bro­vo­ljac.

Osta­će nam ze­mlja bez lupeža. Mno­go je onih ko­ji se u životu ku­nu „Slo­bo­de mi“, do­šli na ra­ti­šte, tu­đu slo­bo­du da bra­ne.

Sje­di­mo na ka­me­nu is­pred spa­lje­ne ku­će u Ko­na­vli­ma, a Ne­đo Car mi se žali.

Ka­da su išli na či­šće­nje Ko­na­va­la, bio je u di­ver­zant­skoj gru­pi.

Život žvaka

Urbane legende

Urbane legende

Scena 18.06.2021. 09:05

Život žvaka

Kaže da mu ni­je pa­da­lo na pa­met da ula­zi u ku­će zbog vi­de­o-rikor­de­ra.

„Kra­du oni ko­ji u biv­šoj Ju­gi ni­su ima­li mu­da za to. Ja zo­ljom u ku­ću. Ne­ću da raz­mi­šljam je li mi­ni­ra­na ili ni­je.“

Ga­đao je ku­ću za ko­ju je mi­slio da je mi­ni­ra­na, sa sto me­ta­ra, zo­ljom.

Ka­da su do­šli do ku­će, „pro­va­lio“ je da sta­ra ku­ća konavljanskog do­ma­ći­na ima du­pli zid.

Ot­krio je, ali ni­kom ni­je re­kao.

Su­tra­dan na­ve­če vra­tio se da iz­bu­na­ri štek. Da vi­di šta je to Hrvat iz Ko­na­va­la iz­me­đu dva zi­da sa­krio.

„Si­ne, slo­bo­de mi, vje­ro­vao sam da ću ga­ran­to­va­no da na­đem san­duk žutog, san­duk zla­ta. Ili bar dva-tri ša­la­maj­se­ra.“

„I šta si na­šao?“, pi­tam.

Ne­đo Car va­di u pli­ša­no plat­no umo­ta­nu iko­nu Sve­tog Lu­ke, srp­sku iko­nu, ko­ja je tu, iz­me­đu dva zi­da, bi­la za­zi­da­na.

Sve­tog Lu­ke što je, iz­me­đu ka­me­nih zi­do­va, to­li­ke go­di­ne proveo.

Ko­na­vlja­ni su ne­ka­da bi­li pra­vo­slav­ci. Još i da­nas sla­ve pravoslav­ni Bo­žić i lože bad­nja­ke. Pra­vo­slav­ni Bo­žić se u Konavli­ma zo­ve Sta­ri Bo­žić.

Ka­da su osta­vi­li pra­vo­sla­vlje i pre­šli u ka­to­li­čan­stvo, ka­da su vje­ru pro­mi­je­ni­li, Ko­na­vlja­ni su za­zi­da­li svog sve­ca.

Ne­đo Car i ja sje­di­mo na ka­me­nu u spa­lje­nim Ko­na­vli­ma.

„Si­ne, je l’ bi mo­gao ovu iko­nu da mi uva­ljaš za ne­ku kin­tu? Je l’ vre­di če­mu?“

„Mo­gu“, kažem, „ka­ko da ne mo­gu. Ja ću da je kupim, čim stignu ratne dnevnice.“

Sve­ti Lu­ka, Neđo Car i ja pi­je­mo opljač­ka­no ko­na­vljan­sko vi­no.

Niz li­ce sve­ca se ko­tr­lja­ju dvi­je te­ške pi­ja­nač­ke su­ze.