Scena
28.10.2021. 10:25
Scena
24.03.2022. 23:35
Nebojša Jevrić
Kolumna
Opet je počeo jedan rat (3. deo)
Stari je jalijaš bio Risto Polovina. Taj bi na vuka golim rukama mogao kidisati.
Risto sa Romanije.
Ratovo je kad god je trebalo i gde je trebalo.
A onda je jednog dana njegova jedinica išla kamionom.
I pukla je niodakle granata u kamion. Bilo je trojica mrtvih i pet ranjenih.
Među mrtvima je bio i Risto.
Stigla je pomoć. Ranjene su potrpali u kola i odvezli. Za mrtve nije bilo mesta.
Ristu je ruku, nogu i pola tela odnela granata. Bili su sigurni da je mrtav. Ali nije bio.
Naišao je seljak sa konjskim kolima i čuo jauk.
Natovario ga je u kola, ono što je od njega ostalo, i odvezao u Miliće.
Istovario pred bolnicom.
A tad je, ko će kao Bog, sletio helikopter sa VMA.
Njega su prvog utovarili.
Niko nije verovao da će preživeti, ali je preživio.
Mesecima je trajalo lečenje, a kad je završeno prebačen je u „"Rudo" da čeka ortopedska pomagala.
Sedio je ispred prodavnice kraj „Rudog“ i pio pivo.
Volio sam idući u "Dugu" da tuda prođem. Da popijem ladno pivo sa njim. Svega je u Srpskoj bilo sem ladne pive.
Vesko Vukotić mu je kupio električna kolica.
U tim kolicima usred najveće gužve vozio se Knez Miloševom do Terazija.
Tu je postavljao sačekušu bjeganima iz Sarajeva. Ratnim dezerterima.
Uzimao PDV.
I pio u "Moskvi".
Posle su mu napravili kola koja je jednom rukom i jednom nogom mogao da vozi.
Vratio se za Srpsku.
Granata mu je odnela sve zube sem levog očnjaka. A vuku je jedan očnjak dovoljan.
Život
11.03.2022. 07:10
"Opet je počeo jedan rat“
Kad bi ga naljutili, kačio je osigurač od bombe na zub i nema toga ko mu je smeo stati na crtu.
U to vreme pored Drine nicale su javne kuće ko pečurke. Svaku novu devojku Risto Polovina je morao prvi da proba. Naravno, besplatno.
Jer ko bi smeo naplatiti Ristu Polovini.
Nataša je rođena u Donjecku. U Peterburgu je studirala jezik i književnost. Kao sve devojke, sanjala da jednog dana stigne na Zapad.
A onda je upoznala Murgu. Murga je bila bela Ciganka iz Šapca.
Murga je u najskupljoj bundi okićena zlatom vrbovala Ruskinje.
Obećavala im sve o čemu su čitale i gledale u holivudskim filmovima.
Ona joj je obezbedila pasoš, vizu i sve ostalo. Kupila odeću. I povela za Šabac.
Tamo joj je uzela pasoš i prodala za 700 maraka vlasniku javne kuće u Srpskoj.
I udesilo se, ko će kao Bog, da prvi njena mušterija bude Risto Polovina.
"Ti moj geroj", šaptala je ljubeći mu ruku koju nije imao, milujući ga po nozi koju nije imao.
"Ti se budeš udala za mene“, rekao joj je Risto Polovina.
Ujutru je Risto bio kod Murge u Šapcu sa hajducima iz Srpske garde, Radenkove garde.
Stavio je osigurač od bombe na zub i zatražio pasoš i pare.
Preksutra su se venčali.
Od opštine Bijeljina dobio je plac.
Scena
17.11.2021. 08:05
"Nije ti bio dosta jedan rat?"
Ali nije bilo građe. Svega za kuću treba.
Risto je otišao u Banjaluku, polio se benzinom ispred hotela "Bosna" i pozvao novinare i zapretio da će se dići u vazduh i zapaliti.
Uskoro je put Bijeljine krenuo konvoj kamiona sa građom.
Pola Romanije je radilo na mobi. Uskoro su se u kuću uselili trudna Nataša iz Donjecka i Risto Polovina.
Dobili su blizance: Nikolaja i Alekseja.
Kršteni su u Ruskoj crkvi u Beogradu.
Posle pet godina Risto je umro. Ali ne od rana. Od jetre.
Nataša je radila kao profesor ruskog, a dečaci su imali očevu penziju.
Dečaci su postali momci. Izrasli su im očnjaci. Vučji nakot.
Opet je počeo jedan rat.
Nikolaj i Aleksej su odavno već u Donjecku.
Komentari
