Scena
12.08.2022. 14:40
Scena
01.11.2022. 22:15
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
Požar zvani Silvija Plat
Elin Kulhed, švedska književnica rođena 1983. godine, stupila je na književnu scenu 2016. romanom za tinejdžere "Bogovi“. "Euforija“ je njen prvi roman za odrasle.
Kulhedova je postala opsednuta životom i delom Silvije Plat kada se našla u sličnoj životnoj situaciji kao slavna pesnikinja: kao majka maloletne dece i supruga pisca koja traži način da se posveti svom stvaralaštvu.
Roman "Euforija“ je delo istorijske fikcije upotpunjeno pedantnim istraživanjem i proučavanjem dnevničkih zapisa Silvije Plat, za koje se pobrinuo Ted Hjuz. Po nekima, on je takođe zaslužan za uništavanje završnog korpusa njenih dnevnika, koji govore o njihovom razlazu, njegovoj preljubi i napuštanju porodice.
Elin Kulhed u romanu "Euforija“ uspela je da govori o Silvijinom životu, ne pominjući njenu smrt, njeno samoubistvo kojim su se svi bavili, kao i istovetno samoubistvo Hjuzove ljubavnice i njihovog zajedničkog deteta šest godina kasnije. Ted Hjuz bio je omražen zbog ovog dvostrukog pasa samoubistva i javnost ga je smatrala odgovornim.
Scena
23.10.2022. 15:05
Igor Marojević: "Većina se zavarava da im je dobro"
Dve su činjenice – da je Ted Hjuz veliki britanski pesnik, sahranjen u Vestminsterskoj opatiji, kao četvrti od 50 najvećih posleratnih pesnika na Ostrvu. Da je on čovek, bez obzira na to koliko ga književna i šira javnost osuđivala, odgovoran za svoja dela, možda i za uništavanje poslednjih Silvijinih delova dnevnika, koji su govorili o njemu, ali da ne može preuzeti odgovornost za samoubistva svoje žene i ljubavnice, iz razloga što ih nije predvideo i sprečio.
Povodom revizije Silvijinih dnevnika, mislim da je Hjuzova motivacija bila sračunati pokušaj zaštite njihove maloletne dece, koja su ostala za Platovom.
Scena
11.10.2022. 12:10
"Pisci naučne fantastike su vas davno upozorili..."
Kulhedova je opisala brak Britanca Teda Hjuza i Amerikanke Silvije Plat kao idealni brak Amerike i Britanije. Na samom početku. Njihova ljubav cveta. A drama života ogledala se ne toliko u međusobnom odnosu ili tenziji, već u pronalasku idealnog životnog stila. Pokušaj uspostavljanja savršene kreativne zajednice dvoje ljudi, dva kolosa koji se uzajamno podržavaju, formalno je ostvaren. Oni su poput dve gugutke na grani.
Pripovest započinje u Devonu, u južnoj Engleskoj, gde dvojac Hjuz–Plat kupuje kuću, napuštajući London, veliki prljavi grad. Njihova jedinica Frida je rođena, a Platova je u blagoslovenom stanju krajem 1961. sa Nikolasom, ne znajući čak ni pol budućeg deteta i ne hajući mnogo da ga sazna. Izgleda bujno i raskošno kao vinčanska Venera ili Velika Majka. Ipak, ona je više od toga, više od svoje fiziologije, više od ploti. Ona je umetnica koja želi da stvara. Koja piše da bi bila besmrtna.
Carstvo ovog braka srušilo se za osam meseci. U avgustu Ted Hjuz naprečac napušta svoju kuću i porodicu i odlazi u London da živi sa svojom ljubavnicom.
Silvija Plat još uvek doji svoje dete u avgustu. Majka joj se vraća za Sjedinjene Države, ne saznavši da je njena ćerka kreator "Staklenog zvona“. Silvija ne može da joj prizna svoje autorstvo, objavljujući ga pod pseudonimom. Pokušava da se ukoreni u Devonu. Sama s decom. Da jaše, provodi vreme sa mališanima, u šetnjama, u vrtu, ali i da piše poeziju. Međutim, njeno provincijalno stranstvovanje gubi smisao.
Silvija nema drugu opciju nego da i ona ode u London. Tamo pronalazi stan koji je pripadao jednom piscu i euforično se useljava u njega.
Zna se da zima, jedna od najjačih u Londonu 1963. godine, dolazi. I da će od njenog leda biti iskovan jedan književni mit. A Silvijino ime postati besmrtno.
Elin Kulhed: "Euforija“, prevodilac: Igor Solunac; izdavač: Laguna.
Komentari
