Hose Ovehero približava nam etiku surovosti kroz istoriju kulture, kao i kroz književna dela i filmove, gde surovost poprima snagu afrodizijaka, kao kod opisa sadomazohističkog odnosa i perverzija, prepoznatih u rukopisu Markiza de Sada.
Borbe pasa u Engleskoj, borbe petlova u Brazilu, korida u Španiji, gladijatorske borbe u starom Rimu, bokseri u ringu, inkvizicija, vampiri, pokolji i samoubistva.
Izuzev koride kao primera prakse "Etike surovosti", autor Hose Ovehero osvrće se i na unutrašnja pravila pikarskog romana, koji u sebi sadrži komponente okrutnosti, kao i epska književnost i mitologija koje tolerišu teške grehe i sablazni svojih junaka ili bogova zarad hrabrosti u bici ili masovnom pokolju.
Peter Handke još 1966. godine napisao je avangardni pozorišni komad "Vređanje publike", izveden prvi put u Nemačkoj, a kasnije širom sveta, za koji je gledalac bio spreman da plati da bi ga glumci po svom nahođenju i impulsu pljuvali, vređali i šikanirali, deleći osećaj poniženja pred drugima, na javnom mestu, pod svetlima reflektora.
S druge strane, Marina Abramović u svojim performansima, autodestruktivna je prema sebi, kao onda kada je sebi na čelu žiletom urezala zvezdu petokraku ili dozvoljava drugima da budu destruktivni prema njoj, da biraju sredstvo kojim će joj naneti bol – od noža, napunjenog pištolja, igle, makaza ili upaljača. Bilo je dosta agresivaca, a jedan gledalac pokušao je da natera umetnicu da samoj sebi puca u glavu, što je blokirala grupna reakcija publike, koja je izolovala i neutralisala osionog agresivca.
Hose Ovehero navodi i odlomak iz svog romana "Mikijeva loša godina", u kome glavni protagonista pokazuje neosetljivost prema masovnim stradanjima u rušenju kula Svetskog trgovinskog centra. Umesto da pokaže empatiju, on se razgrađuje u otuđenosti. Tu je i Kventin Tarantino, ikona filmske surovosti, krvavih orgija i neprikladnih mladalačkih šala koje odišu adrenalinskom porugom i brutalnošću, a njegov film "Prokletnici" pokazuje viši nivo evolucije nasilja, jer se ekstremna surovost Amerikanaca (skidanje skalpa nacistima i urezivanje kukastog krsta nožem u meso) predstavlja kao pravedna, gotovo opravdana odmazda za nacizam u času kad se granice između prokletnika i pravednika još nisu znale.
Hose Ovehero izdvojio je roman Huana Karlosa Onetija "Brodogradilište", priču o truljenju nade, "Krvavi meridijan" Kormaka Makartija, "Zaslepljenost" Elijasa Kanetija, o mržnji prema ženama, "Priča o oku" Žorža Bataja, od pornografskog erosa do trijumfalnog tanatosa, "Požuda" i "Pijanistkinja" Elfride Jelinek, u kojima autorka iznosi svoj stav da je porodica lešinar, i "Vreme tišine" Luisa Martina Santosa, kao primere surove književnosti.
Ovehero zaključuje da ovaj svet nije samo dolina patnje, već i proizvod puke slučajnosti, kome je teško dati smisao.
Hose Ovehero : "Etika surovosti“
Prevodilac: Ana Marković
Izdavač: Agora
