Scena
30.10.2021. 08:05
Scena
17.12.2021. 07:05
Dragana Todorović
Ekskluzivni intervju
Ričard Klejderman, pijanista kojeg slušaju i oni koji ne vole klasiku
Ukoliko i niste ljubitelj klasične muzike, sigurno ste čuli najmanje jednu kompoziciju u izvođenju Ričarda Klejdermana, "Baladu za Adelinu“, na primer, koja je prodata u 28 miliona kopija u 38 zemalja sveta. I mnoge druge kompozicije, pre svega rok i pop koje je svirao u duhu klasične muzike, postale su toliko popularne da je plavokosi muzičar ušao i u Ginisovu knjigu rekorda kao najuspešniji pijanista na svetu.
Gotovo da ne postoji kuća u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji koja nema barem jednu ploču, kasetu ili CD ovog muzičara koji nam je u domove ulazio i zahvaljujući brojnim špicama TV emisija, poput "Večeras na programu“, u kojima smo slušali Klejdermana za klavirom.
Njegov doprinos popularizaciji klasične muzike je nemerljiv i ne može ga dočarati ni 267 zlatnih i 70 platinastih ploča koliko je do sada objavio. Podario nam je 1300 kompozicija različitih žanrova, ali uvek u njegovom prepoznatljivom stilu koji je veoma nežan i romantičan.
"Mnogi ljudi doživljavaju moju muziku kao klasičnu, što, u stvari, nije potpuno tako. Naravno, snimio sam neke klasične teme koje su komponovali poznati klasični pijanisti poput Betovena, Mocarta, Šopena i mnogih drugih. Ali, mislim da ljudi više vole kada izvodim nežne balade i neke popularne numere koje prilagođavam svom klaviru i gudačkom orkestru. Repertoar mojih koncerata sastoji se od izbora mojih originalnih naslova, kao i određenih filmskih tema koje rado prilagođavam za svoj klavir. Ali, mnogi ljudi ipak imaju osećaj da prisustvuju koncertu klasične muzike. U svakom slučaju, najvažnije je da i oni uživaju u mojim nastupima“, kaže u ekskluzivnom intervjuu za "Ekspres“ pijanista Ričard Klejderman.
Gospodine Klejderman, Vaše ime je u Ginisovoj knjizi svetskih rekorda kao – najuspešniji pijanista na svetu. Samo "Balada za Adelinu“, koju je Pol de Senevil 1977. godine komponovao u čast svoje ćerke, postala je gotovo preko noći planetarni hit, a Vi ste tada imali samo 23 godine. Da li ste uvek verovali u svoj uspeh, čak i u teškim vremenima kada ste zarađivali za život radeći kao bankarski službenik?
"Više bih voleo da se za mene kaže nešto poput – jedan od najpoznatijih pijanista na svetu. U svakom slučaju, kada sam bio mlad i na muzičkom konzervatorijumu, nisam ni pomišljao da ću jednog dana postati muzičar. Samo sam želeo da postanem klavirski korepetitor. Ali, pre nego što sam postigao ovaj status, uvek sam pokušavao da pronađem načine da zaradim malo novca. Dakle, moj ujak koji je radio u banci uspeo je da me natera da radim tu kao službenik. Zatim sam postao klavirski korepetitor, nekoliko godina pre nego što me je primetio producent ploča Olivije Tusan, koji mi je dao priliku da snimim ’Baladu za Adelinu’ koja je postala veoma poznata širom sveta.“
Osim te balade, postali ste popularni i zahvaljujući mnogim drugim svojim klavirskim izvođenjima, pre svega rok i pop numera. Muzičku posvetu grupi ABBA dali ste 2015. godine, a potom i američkom pop duetu "Karpenters“, 2016. godine. Ko su Vaši omiljeni muzički autori?
"Obožavam Eltona Džona i Makartnija, kao i nekoliko francuskih kompozitora i pevača, među kojima su, na primer, Žilijet Kler i Alen Sušon. Takođe, volim da izvodim neke kompozicije Džona Vilijamsa ili Enija Morikonea.“
Mlađa publika se verovatno ne seća Džejmsa Lasta, čija je globalna popularnost jedna od retkih u svetu klasične muzike i donekle se može uporediti sa Vašom. Zajedno ste snimili nekoliko albuma. Kako je izgledala saradnja dve velike muzičke zvezde?
"Koliko se sećam, 90-ih sam slučajno sreo Džejmsa Lasta tokom nastupanja u jednoj TV emisiji i tada smo odlučili da sarađujemo na albumu koji je nosio naziv ’Ričard Klejderman & Džejms Last – Napokon zajedno’. Ovaj album je toliko dobro prošao u različitim zemljama da smo odlučili da napravimo i drugi, potom i treći. Bilo je divno raditi sa ovim majstorom muzike. Zadovoljstvo. On se prema meni ponašao kao što bi prema svom sinu, ali mi je dao i puno prostora da izrazim klavir onako kako sam želeo, a ja sam njemu dao mogućnost da se ponaša prema svojim žicama onako kako je on želeo, a majstor je žica. Takođe, zajedno smo imali i nekoliko TV emisija i za mene je to bilo fantastično, ta prilika da sarađujem sa takvim maestrom.“
Scena
09.09.2021. 00:35
Plasido Domingo na Tašmajdanu: Spektakl! (VIDEO, FOTO)
Foto
Scena
11.07.2021. 10:39
Zubin Mehta u Beogradu: A na kraju koncerta... iznenađenje! (VIDEO)
Foto
Od 1979. godine održavate koncertne turneje širom sveta. Iza Vas je više od 2500 nastupa. Da li ste primetili razliku u senzibilitetu publike u zavisnosti od zemlje i kontinenta ili je jezik klasika ipak jedinstven?
"Kada sam nastupao u Japanu 80-ih, sećam se da je japanska publika bila malo hladna tokom mojih koncerata. Ali, slučajno sam saznao da ih vaspitanje obavezuje na to da ne prave previše buke aplaudirajući umetniku. Međutim, što sam više nastupao tamo, to mi je moja japanska publika pružala više emocija, bivali su sve topliji tokom koncerata, kao što je to uobičajeno u Evropi ili Americi.
U Latinskoj Americi, međutim, ljudi su veoma izražajni i pokazuju svoju sreću i zadovoljstvo što su na koncertu. U Kini, sećam se, sada više nije tako, ali početkom 90-ih bio sam iznenađen jer su mnogi ljudi pričali tokom koncerata. I pitao sam se o čemu pričaju? ’Oh, vidi Ričarda, on ima divnu plavu kosu’, ili ’Pogledaj njegovu divnu košulju’… i slične stvari su govorili. Pričali su i kako su oduševljeni što prisustvuju koncertu, što je bilo prilično iznenađujuće! Ali, iz godine u godinu oni su se menjali i pokazivali su sve više poštovanja prema umetnicima.“
Tokom 2020. godine objavili ste dva albuma – "Totalna ljubav“ i "Evropsko putovanje“, koji svedoče o tome da ste i dalje veoma posvećeni izdavaštvu. Kakvi su Vam planovi u vezi s tim i da li Vam je privremeno odvajanje od nastupa uživo, zbog pandemije virusa kovid 19, dalo podsticaj za novi muzički put?
"Kompanija koja predstavlja moj katalog snimaka, BMG, zatražila je od mene da nastavim sa snimanjem 12 novih naslova koji se trenutno, jedan po jedan, objavljuju na društvenim mrežama, ’Spotify’ i ’Apple Music’. Album bi trebalo da bude objavljen do februara ili marta 2022. godine, a imaće tih 12 novih snimaka. Mislim da BMG takođe planira da ponovo objavi sve albume koje sam izdao od 1978. do sada. To bi mi dalo priliku da ponovo otkrijem bitne trenutke u svom životu.“
U godini pred nama, zakazali ste koncerte u Latinskoj Americi, Irskoj, Brazilu. Koncerti u okolini Srbije (Zagreb i Bukurešt) su, nažalost, odloženi zbog pandemije. Poslednji put smo imali priliku da uživamo u vašem dvočasovnom koncertu u Beogradu pre četiri godine, i to posle 27 godina pauze. Nadamo se da na vaš nastup u Srbiji nećemo morati da čekamo ponovo toliko dugo?
“Pandemija, koja je počela pre oko dve godine, potpuno je poremetila moje planiranje koncerata. Veoma sam žalostan zbog ove situacije i zaista se nadam da će se ona poboljšati 2022. Moj raspored koncerata izgleda kao izuzetno gust u narednoj godini, ali svaki dan slušam tužne informacije o varijantama COVID-a i nadam se da ću ipak moći da održim mnogo više koncerata 2022. nego 2021. Volim da nastupam uživo, na bini i zaista veujem u to da ću imati priliku da vrlo brzo ponovo sretnem svu svoju publiku. Sve najbolje vam želim.”
Komentari
