Scena
05.09.2021. 08:25
Dragana Todorović

Intervju

Vladimir Maričić: Kako "Stani, Ibar vodo" može biti džez i ko to u Srbiji sluša

Vladimir Maričić koncert 3.9.2021.
Izvor: Darko Sekulić

"Muzika je čudna magija u kojoj se sa muzičara na publiku prenosi energija. I obrnuto“, kaže Maričić najavljujući koncert u Kolarcu gde će promovisati CD "Ibar“.

Decembra 2020. godine Beogradski džez festival bio je eksperiment – može li se „preživeti“ jedan koncert. Zato se i zvao „Jazzistance“. Vakcinu protiv virusa korona tada još nismo imali i jedino na šta smo mogli da se oslonimo bile su maske na licu i razmak od metar i po između stolica za publiku. I bilo je savršeno! I bilo je puno! Eksperiment je uspeo, a i publika i muzičari u Domu omladine su, posle skoro godinu dana otkako je proglašena pandemija, osetili da život, ipak, ima smisla.

Među tim muzičarima bio je i Vladimir Maričić, u programu pod nazivom „Legende džeza“.

"Poziv me je obradovao, svi smo bili željni živih nastupa, ali sam se malo našalio kada sam čuo u kom programu ću biti, zajedno sa Jovanom Maljokovićem i Lazarom Tošićem. ’Pa da li ste vi normalni, vi to hoćete da se izljubimo i pozdravimo kada me nazivate legendom? Jova je stariji od moje majke godinu dana, a Lazar tri.’ Znate, ja sam Čivijaš, a mi volimo da se šalimo. Naravno da mi je bilo zadovoljstvo da nastupim sa njima, a naročito mi je bilo drago da Beogradski džez festival u Domu omladine održi svoj kontinuitet. Vezan sam za taj prostor zato što sam odatle krenuo u karijeru džez muzičara, još 90-ih tu sam svirao sa svojim orkestrom i kolegom Brankom Markovićem. Tada su nastupali i Dizi Dilevski i Tajner trio. Još uvek čuvam taj plakat“, kaže za "Ekspres“ Vladimir Maričić, džez muzičar koji, bez obzira na godine života, može s pravom da se nazove – legendom jer ima dugogodišnju muzičku karijeru. 

Svirao je širom sveta zajedno sa svetskim džez legendama, osnivač je "Šabac International Blues&Jazz Festivala“, kao i "Step Across The Border: Serbia&Montenegro“ festivala koji je srpski etno-džez i etno-scenu uopšte predstavio celom svetu, zahvaljujući emitovanju na poznatim evropskim muzičkim TV kanalima Mezzo, 3Sat, Arte... Istovremeno je i publiku u Srbiji upoznavao sa zvezdama džeza iz celog sveta. Tako je, na primer, 2016. u Dom omladine doveo čuvenog Brajana Linča, jednog od deset najboljih trubača džeza na svetu. Maričić je autor 11 CD-ova, a poslednji, "Ibar“, izašao je pre nekoliko meseci.

Vi ste vredni koliko i kreativni?

"Pre bih rekao da samo imam radnu naviku. Bajaga je to jednom lepo objasnio – koliko god je neko popularan, kreativan, imao puno hitova, mora da ima i radnu naviku, da ustane svakoga dana i da radi, da svira. Toga se i ja pridržavam, mada me je korona malo omela jer nisam video budućnost. Osećao sam se kao da sam odsečen od sveta, kao da mi je spuštena zavesa, a tu kreativnosti nema. Jer svaka kreativnost se, na kraju krajeva, oslanja na optimizam i budućnost, i to vam daje energiju.“

Vladimir Maričić 3.9.2021.
Izvor: Borislav Pešić

Na albumu "Ibar“ je muzika inspirisana srpskom tradicionalnom i folk muzikom. Kako ste birali pesme i koliko ste u njima zadržali folka, a koliko su one sada džez numere?

„Odabrao sam one pesme čija melodijska i harmonijska struktura su me inspirisale i od kojih sam mogao da napravim sasvim nove, svoje numere. ’Morava’, ’Stani, Ibar vodo’, ’Gde si, dušo’, ’Bembaša’... Mnogi me pitaju zašto sam se potpisao kao da sam ja autor, a te pesme već postoje. Moj odgovor je – zato što to više nisu narodne kompozicije, to su sada džez numere koje samo sadrže staru melodiju. Pesma ’Bembaša’, na primer, ima moj solo, bas solo, sasvim novu ritmičku strukturu. Dakle, to više nije pesma ’Bembaša’ kakvu je znamo.“

Te pesme, znači, nisu obrade?

„Nisu, one su moje. Na kraju krajeva, uradio sam istu stvar koju je uradio i Mokranjac – nazvao je svoje delo ’Deseta rukovet’, a ne ’Horska obrada narodne pesme – Biljana platno beleše’. Zato sam na albumu ’Ibar’ za pesme ’Bembaša’ i ’Morava’ napisao da je autor Vladan Maričić, a ne da su obrade.“

Osim tih numera, šta ćemo još slušati na koncertu u Kolarcu koji zakazan za 13. novembar?

"Sviraćemo novi album, naravno, ali i ostale numere koje publika voli. Biće zanimljivo, samo da nas korona ne iznenadi.“

Pomenuli ste publiku. Koliko smo u Srbiji zainteresovani za džez?

"SOKOJ je radio neko istraživanje u vezi s tim, ali iz ličnog iskustva, kao i na osnovu toga šta kažu oni koji sviraju džez u Srbiji, zvanični procenti nisu tačni. SOKOJ kaže da oko sedam odsto građana sluša klasiku, a dva odsto džez. Mislim da to nije tačno i da je broj veći. U Srbiji se džez svirao samo desetak, petnaest godina nakon što je nastao u Americi. Pre Drugog svetskog rata imali smo u brojnim gradovima u Srbiji džez orkestre. U Šapcu su bila dva. Jedan je nastao 1936. godine, iz zanatske omladine – Drvačke, a drugi 1938. i tu je svirao moj deda. Zvali su se ʼDžazʼ, i to je pisalo ćirilicom jer su bubnjeve zvali – džaz. Dakle, ako orkestar ima bubanj, onda je to džaz ili džez orkestar.“

Ko u Srbiji danas sluša džez?

"Publika koja je negovana odavno, koja je izgrađena. Udruženje džez muzičara Srbije organizuje koncerte još od pedesetih godina prošlog veka, a kod nas su svirali Juta Hip i Luj Armstrong. To je bilo nezamislivo u regionu, ali navodno je Jožef Grivšek, koji je bio tata džeza kao Kvinsi Džons, a bio je i partizanski oficir, došao sa pištoljem i lupio rukom o sto: ’Sviramo džez! Stari (Tito) je rekao da je džez OK.’ A sviralo se i ranije. Još je živ, na primer, Ljubiša Simić, koji je svirao pre rata. Dakle, džez kod nas ima dugu tradiciju, ima svoju publiku, ali je problem što nikada nije bio uz establišment. Sve bi bilo drugačije kada bi, na primer, na Beogradski džez festival došao Aleksandar Vučić i seo sa Aleksandrom Karađorđevićem i sa Jelisavetom, sa ambasadorima Francuske i Amerike.“

Osim u Beogradu, koliko se džez sluša u drugim delovima Srbije?

"Džez scena postoji u Kraljevu, Šapcu, Nišu, Novom Sadu, Valjevu, Pančevu, naravno. Kada sam u Šabac doveo bend koji svira takozvani fri džez, dakle ono što je najteže slušati, bilo je više od 300 ljudi na koncertu. Mada, nije svuda baš tako. Čačak je problem. To je crna rupa što se ovog segmenta kulture tiče. Tamo sam doživeo da mi na promociju albuma dođe nula publike. Onda se jedan profesor srednje škole u Čačku iznervirao i doveo je četiri odeljenja. Napravili su haos! Bila je to jedna od boljih promocija!“

Vladimir Maričić 3.9.2021.
Izvor: Darko Sekulić

Tinejdžerima se dopao džez?

"Apsolutno. I to ne treba da vas čudi jer mnogi od njih su, zahvaljujući internetu, dobro informisani, ali i konzumiraju sve. Može se reći da jedan deo mladih odlazi na ʼEgzitʼ, Cecu i džez svirke istovremeno. Naročito je dobro što zahvaljujući internetu mogu i da nas uporede sa stranim džez muzičarima i da vide koliko mi, kada je džez u pitanju, ne zaostajemo za svetom.“

Tokom proleća i leta održani su brojni festivali i koncerti u Srbiji. Šta ste stigli da pratite?

"Gotovo ništa nisam ispratio, a mislim i da su neki od tih festivala loše urađeni. U Botaničkoj bašti, na primer, svirali su Vasil Hadžimanov i ʼBig bendʼ, i to je u redu, ali nisu pozvali Jovu Maljokovića koji u tom trenutku promoviše novi CD, niti mene koji takođe imam nov album, a koji se na RTS-u reklamira sedam puta dnevno. Kada sam bio direktor festivala u Šapcu, uslov je bio da izvođači imaju nov CD, a ne da ’prežvakavaju’ stare stvari. Drago mi je što su se održale neke manifestacije, što su ljudi imali priliku da sviraju, publika da sluša, ali sve je to moglo mnogo bolje.“

Šta mislite da je razlog što nije bilo, kako kažete – bolje?

"Priča je duža i komplikovanija, a u vezi je sa politikom i nije novijeg datuma. Već sam pričao tu priču... Kada sam 2009. godine bio na džez festivalu u Peruđi, kao novinar jer su karte bile skupe, a sa akreditacijom sam sve mogao da slušam, malo sam se zaneo u toj ulozi i želeo sam da uradim priču sa prvim čovekom festivala. Pitao sam ga zašto na sceni uopšte nema muzičara sa Balkana? A on mi je ovako odgovorio: ’Vidite ovaj brazilski bend, oni su neki nepoznati, čak i ne sviraju najbolje, ali je Peruđa imala političke kontakte sa regijom iz koje oni dolaze. Zatim su usledili i ekonomski kontakti, a na kraju i oni u vezi sa kulturom. Tako su nam tražili da baš taj bend dođe ovde i svira, a mi smo progutali gorku pilulu. Dakle, znate li kada ćete vi i vaše kolege iz Srbije moći ovde da svirate? Kada gradonačelnik u Novom Sadu ne bude iz Radikalne stranke (mada je u tom trenutku Boris Tadić bio predsednik države). Kultura je politika. Umetnost je politika. Znate li vi koliki je budžet našeg festivala? Tri miliona evra. Mislite da to može da se zaradi samo prodajom ulaznica?.’ Tako mi je objašnjeno zašto nas nema, ali nema nas i dalje. Nema ni kolega iz Bugarske, Makedonije...

Festivali su skupi, ali klupske džez svirke nisu. Da li to pratite? Da li negde svirate?

"Pre korone svirali smo u Klubu književnika u Beogradu, ali i u nekim drugim klubovima ranije. Naša džez scena bila je odlična pre pandemije. Ne samo što imamo oko 15 festivala, koji su skoro svi internacionalni, već imamo i dosta klubova u kojima može da se sluša dobar džez. Mladi, koji su se školovali u inostranstvu, sada se vraćaju i sviraju u Srbiji, i to je odlično. Tvrdim da sa nama, kada je džez u pitanju, ne mogu da se mere do Nemačke, ni Budimpešta, ni Beč. U Minhenu, na primer, ali i u ostalim gradovima, imaju možda tek po jedan klub. Za broj stanovnika, veličinu zemlje i bruto nacionalni dohodak, mi imamo fantastičnu džez scenu, ali joj se ne daje prilika da se pokaže svetu ili se daje retko. Mi smo, na primer, 2019. svirali na Tenerifama, a veče pre nas nastupio je neki poznati američki muzičar Šimuns Blejk koji je najavljen kao velika zvezda. Dobili smo bolje kritike nego on. Ne zato što je loše svirao, jer nije, svirao je odlično, nego zato što smo mi doneli nešto novo. Iste godine svirali smo u našem Kulturnom centru u Parizu i takođe su Francuzi bili oduševljeni. Ne zasenimo mi njih toliko našom virtuoznošću, koliko repertoarom koji za njih nov.“

Da li od sviranja džeza može da se živi?

"Šaljiv odgovor bi bio – od džeza se ne živi, već se za džez živi. Pravi odgovor bi bio malo kompleksniji. Džez u svojoj osnovi nije bio baš autorska muzika, nastao je kao redefinisanje popularnih melodija 30-ih, 40-ih godina prošlog veka. Tako da su malobrojni oni koji mogu da žive od autorskih prava. Ja mogu jer u obrtu imam više od stotinu kompozicija od kojih mi je jedna sedam godina bila špica za RTS. Od samih svirki i koncerata ne može da se živi. Možda ima pedesetak ljudi u Srbiji koji mogu da zarađuju dobro od muzike. Pogledajte, čak i narodnjacima je sada teže nego ranije. Mnogi od njih su moji drugari, harmonikaš Dragan Bosanac, na primer, vrhunski muzičar, rekao mi je: ’Majstore, sada smo isti – zarađujemo kao i vi, a toliko nas ima i u medijima.’

Ali, nadam se da će se nešto promeniti u vezi s tim. Maja Gojković je fina žena, iz fine je porodice. Njoj ne mora ništa da se objašnjava. Pitanje je samo koliko joj je prostora dato. Za kulturu se izdvaja 0,7 odsto, a evropski prosek je tri. Mislim da kod nas ne bi smelo da bude makar ispod jedan odsto. Dobar primer je ono što je uradio Goran Vesić – digao je budžet Džez festivala dva puta, zato što voli džez, bio je i na mom koncertu.

Zapravo, mislim da će se ovaj koncept, u kojem živimo sada i u koji smo gurnuti na silu, srušiti kao kula od karata. A dotle moramo da čuvamo našu kulturu i da je prevodimo na jezik razumljiv Zapadu. Ne zbog samog Zapada, nego zato što će naša deca razmišljati na zapadni način. Oni više neće pamtiti šta su prela, šta su rakije iz kazana, šta su Velike Gospojine u selu, oni pojma o tome neće imati. Ja znam, mada znatno manje od svoje majke.“

Osim u Kolarcu 13. novembra, gde još možemo da Vas slušamo i kakvi su Vam planovi posle koncerta?

"Teško je bilo šta planirati tokom pandemije koja je i dalje aktuelna, a koja nam je oduzela budućnost. Ja sam Petar Pan, meni kada uzmete budućnost vi ste me pobedili. Ako nemam budućnost, nemam ni sadašnjost. Jedina prava sadašnjost je budućnost.“

Niste ljubitelj onlajn nastupa?

"Na onlajn nastupu ne može da bude prenosa energije između muzičara i publike. Muzika funkcioniše u neotkrivenoj sferi fizike koju su nam zabranili, a koju je Tesla svojevremeno forsirao. Tu fiziku etra pobedila je Ajnštajnova opšta fizika, a mi smo ostali bez besplatne energije. Dakle, onlajn nastup je sviranje kameri, a ona ne može da uzvrati energiju. Ne želim da prodajem zlato za bižuteriju.“

I na kraju, da se vratimo novom CD-u. Po čemu se razlikuje od prethodnih?

"Trudio sam se da unesem elemente balkanskog folklora i balkanske lestvice, što niko ranije nije radio, nije se s tim hvatao ukoštac. Obično su se koristili balkanski elementi, koji su se spajali sa džezom i to u samoj temi, u osnovnoj melodiji, a onda kada dođe solo on bude klasični džez. Nisam sada tako radio, već sam u jezik improvizacije stavio fraze iz naše balkanske ornamentike. To uopšte nije lako, a o tome je pisao još profesor Vasiljević koji je išao po celoj Srbiji i sačuvao melodijske zapise naših narodnih pesama. On je utvrdio da naša narodna muzika pripada jednoj drugoj, drevnijoj tradiciji nego ona na kojoj se zasniva zapadna muzika. Zato je naša muzika po mnogim karakteristikama znatno drugačija, što otežava posao kojim se bavim.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Vlatko Stefanovski i sin: Čekamo vas na Tašu
Vlatko Stefanovski

Koncerti u septembru

02.09.2021. 00:20

Vlatko Stefanovski i sin: Čekamo vas na Tašu

Ako želite ulepšati letnje veče romantičnim zvukovima gitara i savršenim nizovima muzičkih akorda, dođite 19. septembra od 21h na Tašmajadan na koncert Vlatka Stefanovskog i V3 Tria. Koncert će se održati za ograničen broj ljudi, uz poštovanje svih epidemioloških mera i preporuka koje donosi Vlada Srbije.  
Close
Vremenska prognoza
clear sky
26°C
07.07.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve