Scena
19.03.2025. 16:43
Scena
20.03.2025. 23:39
Silvana Hadži-Đokić
"Katedrale"
Preporuka za čitanje: Malo drugačiji kriminalistički roman
Klaudija Pinjeiro, rođena 1960. godine, književnica i treći najprevođeniji argentinski autor, nakon Borhesa i Kortasara. Bar šest romana joj je prevedeno na engleski, a dela "Elena zna“, "Katedrale“ i "Mala sreća“ na srpski jezik. Rođena je u Borsaku, u provinciji Buenos Ajres.
Pre nego što je izabrala književnu karijeru, Pinjeirova je radila kao računovođa. U svetu reči, karijeru je započela u novinarstvu i pisanju televizijskih scenarija, a naposletku se ukotvila u literaturi i fikciji. Mnoga njena dela doživela su i ekranizaciju i brojne književne nagrade. Roman "Katedrale“ osvojio je priznanja: "Dashiell Hammett Prize“ 2021, "Valencia negra“ 2021. itd., preveden je na deset jezika i jedna je od najprodavanijih knjiga godine.
Pre trideset godina, na napuštenom placu jednog mirnog kvarta u predgrađu Buenos Ajresa pronađeno je telo tinejdžerke, iskasapljeno i spaljeno. Istraga, okvalifikovana kao seksualni zločin alijas zločin iz strasti prekinuta je bez rezultata, a porodica žrtve – koja je pripadala srednjoj klasi obrazovanih i predanih katolika – raspala se zbog ovog užasa u tišini.
Tri decenije kasnije, istraga se nastavlja, zahvaljujući upornosti oca, njegovoj velikoj ljubavi prema nastradaloj ćerki, koji želi da konačno otkrije istinu, iako je ona nakon tri decenije možda zauvek zakopana, u slojevima vremena kao arheološki artefakt.
Pinjeirova ne piše klasični kriminalistički roman, ali preuzima njegov zaglušujući ritam. Pre svega bavi se motivacijom potencijalnog zločinca i aludira na motiv ateiste pred kojim stoji samo kantovsko zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama i motiv revnosnog katolika, malo iznad proseka verujućeg, kome alibi daje bog, božji plan ili oprost ispoveđenog greha.
Scena
19.03.2025. 20:55
Vladimir Vujinović o svom novom romanu i o tome zašto koristi AI kad piše
Kantovske katedrale u nama protiv izgrađenih katedrala, arhitektonskih remek-dela: Milanske, Kelnske, Notr Dam, Svetog Jakova u Santjagu de Komposteli, Firentinske, Katedrale Uspenja Presvete Bogorodice u Sijeni, Svetog Stefana u Beču, a i bazilike Svete Marije u Krakovu i Svetog Petra u Rimu, koje nisu katedrale a opet plene svojom lepotom, dok katedrala Svetog Vasilija Blaženog u Moskvi na Crvenom trgu nije katoličke provenijencije, već pravoslavne.
Autorka pokazuje kako se u neuspešni deo policijske istrage umešala izvršna vlast, nesposobnost i ravnodušnost političke birokratije i lanca komandovanja i tako je uništila bez prava na prigovor i poštovanje postojećih činjenica i iskaza. Odomaćeno zataškavanje u svim sferama prihvatilo je dokaze koje su ostavili zločinci u nadi da neće biti prihvaćeni kao lažni, što se i desilo i trajalo nepodnošljivih trideset godina.
Ponovno pokretanje istrage okreće se ka istini kao suncokret ka suncu. Tome doprinosi izvrsna logika inspektora koji je bio zadužen za slučaj od samog početka, njegova forenzička znanja i odsustvo akutnog političkog interesa.
Šta se dešavalo uoči smrti sedamnaestogodišnjakinje u njenom neposrednom okruženju, društvu, petočlanoj porodici, u udruženjima kojima je pripadala, lako će se raspetljati i zablistati pred nama i onima koji su je voleli, ali ne kao zrak sunca, već kao blesak oštrice noža.
Istina je uvek bolna, ali ne mora se kao ni ogoljena žica struje u svim pojedinostima otkriti pred nama, dovoljno je da se otklone smicalice počinitelja i lažni dokazi. Tako će svako saznati onoliko koliko može da primi.
Porodica koja je doživela brodolom nikada više neće zajedno zaploviti, ali neki članovi hoće sami na jedrima istine.
Komentari
