Vladimir Vujinović o svom novom romanu i o tome zašto koristi AI kad piše

Kratka proza štampana mu je u književnim časopisima i u različitim izborima priča. Roman "Jutarnja zvezda“, objavljen krajem 2019. godine, njegov je prvenac, dok je romanom "Slamar“ stekao najširu popularnost u čitalačkoj javnosti. 

Ovih mu je dana izašao novi roman "Moloh“ koji predstavlja novi iskorak u radu ovog pisca. O "Molohu“, dosadašnjem radu i planovima za naredni period u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori književnik Vladimir Vujinović.

Šta čitaoci mogu da očekuju od novog romana "Moloh“?

"Intrigantnu i zabavnu priču, pre svega. Triler mračne neonoar atmosfere koji obiluje iznenađenjima i neočekivanim obrtima. Jednu glavolomnu misteriju kroz koju će čitalac, dok je bude raspetljavao, istovremeno i dobro da se edukuje iz raznih stručnih oblasti. A nadam se da mogu da očekuju i jedan dublji nivo priče koji će im nešto reći o suštini života i o društvu u kojem živimo.“

Zašto baš naslov "Moloh“?

"Moloh je pagansko božanstvo, spomenuto i u Bibliji, Starom zavetu, kojem su neki stari narodi, poput Feničana i Kartaginjana, ritualno prinosili svoju decu. Kult Moloha bio je jedan od najkontroverznijih, a religijska praksa prinošenja dečjih žrtava njemu u čast – možda nešto najskandaloznije u čitavoj ljudskoj povesti. U kakvoj je to vezi sa samom radnjom mog romana, ne bih da spojlujem. To je na čitaocima da otkriju.“

Koliko se "Moloh“ razlikuje od Vašeg prethodnog bestseler romana "Slamar“?

"Slični su po konceptu. ’Moloh’ takođe poštuje sve postulate i šablone triler žanra, a spaja ih i isti glavni junak – policijski inspektor Filip Vujić. Krucijalna razlika je u ambijentu. Sa ’Molohom’ se selimo u Ameriku, konkretno u Njujork, gde se odvija najveći deo radnje. Priča u potpunosti ima internacionalni karakter. A i teme koje obrađujem u novom romanu nešto su sasvim novo i za mene.“

Da li je u teška vremena u kojima defakto živimo lakše za pisca da obrađuje teške teme?

"Najbolje i najplodonosnije se piše pod pritiskom, bilo koje vrste. Barem je to moje lično iskustvo. A složio bih se i sa Vama da su vremena u kojima živimo veoma teška. Moja prognoza je da će biti još teža. Glavne teme o kojima govorim u ’Molohu’’ su zločini nad decom i elitna pedofilija. Složićete se da su to teške teme. Možda i najteže. Moje mišljenje je da i o tome treba govoriti, na taj problem treba ukazivati na sve moguće načine, pa i kroz fikciju. Jer upravo kroz tu vrstu kriminaliteta koja olako prelazi sve državne granice, koja ima internacionalni karakter i na kojem se zarađuju milijarde dolara, a pred kojim nekako svi volimo da zatvaramo oči, da o njemu ne mislimo – mi u stvari najbolje spoznajemo u koliko bolesnom društvu živimo.“

Darko Tuševljaković o novom romanu "Karota", o tome šta znači biti uspešan pisac...

INTERVJU

INTERVJU

Scena 18.03.2025. 20:10

Darko Tuševljaković o novom romanu "Karota", o tome šta znači biti uspešan pisac...

Koliko Vam je bavljenje novinаrstvom u mladosti pomoglo u književnom radu?

"Bio sam honorarni novinar dugi niz godina. To iskustvo svakako da pomaže i kada se prebacite na književnu scenu. Meni je novinarstvo pomoglo da izbrusim, uobličim i svedem svoj stil, što je za žanrovsku književnost veoma važno.“

Da li je srpska književna scena, prеma Vašem mišljenju, sada jača i uređenija nego što je to bila pre deset ili dvadeset godina?

"Jeste. A to zaista, na prvi pogled, zvuči apsurdno. Internet i nove tehnologije omogućili su da danas imamo više pisaca nego ikada, da pisci budu dostupniji i bolje uvezani sa čitaocima. Postoji problem hiperprodukcije pa je za neafirmisane pisce glavni izazov kako da se uopšte istaknu. Sve je pomalo konfuzno, liči na džunglu. Ali, to su prevashodno problemi sa kojima se nose pisci. Čitaocima bi trebalo da je bolje, oni imaju veći i kvalitetniji izbor nego ikada pre.“

Kako mlade vratiti knjizi i čitanju? Da li je Vaš elektronski  roman iz 2014. "Stvarnost Ivana Karamazova“ bio pokušaj da se literatura približi novim generacijama?

"U vreme interneta, kada nove tehnologije nameću što svedeniji i što siromašniji sadržaj – teško je mlade zainteresovati za knjige. Nemam jednostavan odgovor na ovo pitanje. Čitanje je pre svega stvar ličnog izbora, stvar radoznalosti ljudskog duha, stvar navike i stvar vaspitanja. To je lični proces koji se mora naučiti, steći, negovati i razvijati. Hvala vam što spominjete tu moju elektronsku knjigu iz 2014. jer sam je i sam već zaboravio. ’Stvarnost Ivana Karamazova’ postoji samo u elektronskom obliku i nije dobro prošlo jer naše tržište nije tada bilo naklonjeno toj formi. A mislim da nije ni danas. Za razliku od Zapada, kod nas tradicionalna papirna knjiga i dalje ima bolju prođu od elektronske.“

Kako biste opisali vreme u kojem se Srbija, ali i ceo svet trenutno nalaze?

"Današnji svet sličan je onom svetu koji opisujem u ’Molohu’: Mračan je, strašan, melanholičan, depresivan, opasan i potpuno nepredvidljiv. To je jedan krajnje dehumanizovani svet bez nade, vere i ljubavi. Svet u kojem caruju pohlepa i bolesno samoljublje. Svet koji žrtvuje i svoju sopstvenu decu.“

Kakav je Vaš stav prema veštačkoj inteligenciji, da li ona može biti pretnja klasičnoj literaturi i pisanju?

"Strah i paranoja od veštačke inteligencije su, prema meni, prenaglašeni. Ja koristim AI u pisanju. Doživljavam je kao alat, kao što su to i lopata, motika, tiganj ili automobil. Preduslov za dobro korišćenje veštačke inteligencije jeste to da ste stručni u oblasti u kojoj vam ona treba i da tačno znate šta da pitate. U tom slučaju AI postaje veoma moćan alat koji maksimalno olakšava i ubrzava posao. Problem nije u tehnologiji, već u ljudskom srcu. Ljudska priroda je ta koja je zla. I dok god nemoralne ljude pokreću zli motivi, i od tehnologije možemo očekivati da bude opasna.“

Da li su krimi žanr i triler Vaš definitivan izbor ili Vas u nekom narednom periodu možemo očekivati i u nekom drugom književnom žanru?

„Zasad me triler najviše privlači, voleo bih i da ubuduće stvaram u okviru tog žanra, ali, naravno, nikada se ne zna šta donosi budućnost. Krimići su veoma zahvalna forma jer su prava jedna filozofska antiteza savremenom relativizovanom svetu. Krimići zahtevaju jasnu podelu na dobro i zlo, zasnovani su na konceptu pravde ili barem bespoštedne borbe za istinu i pravdu. To je nešto što najviše nedostaje današnjem društvu, Srbiji pogotovo. Zbog toga su krimići i dalje toliko privlačni čitaocima.“