Scena
02.04.2023. 08:05
Dragana Todorović

Intervju

Srbin dobitnik Oskara, zaslužan za Nejtiri iz "Avatara", Goluma i hobite, "Planetu majmuna"...

Dejan Momčilović
Izvor: Privatna arhiva

Dok ovih dana u bioskopima gledamo film koji je dobio Oskara za specijalne efekte – "Avatar: Put vode“, ne možemo da sakrijemo ushićenje što je za tu prestižnu nagradu zaslužan upravo naš sunarodnik – Dejan Momčilović, koji već 18 godina živi na Novom Zelandu.

Za to vreme je, osim Nejtire i svih ostalih stanovnika Pandore, učestvovao i u kreiranju čuvenog Goluma iz "Gospodara prstenova“, King Konga iz istoimenog filma, likova iz "Planete majmuna“ i bezbroj drugih filmskih animacija koje nas ostavljaju bez daha jer deluju kao da su stvarni, od krvi i mesa, a ne nastali iz kreativne radionice Momčilovića i njegovog tima. 

"Ima nas oko 50-60 u timu. Unutar odeljenja imamo odeljak koji radi samo postprodukciju, a ja sam idejni vođa, odlučujem koju ćemo tehnologiju primeniti, da li treba možda neku novu da razvijamo. Imam trenutno i 10 programera“, kaže u ekskluzivnom intervjuu za "Ekspres“ Dejan Momčilović, stručnjak za specijalne efekte, koji radi kao nadzornik snimanja pokreta (Motion Capture Supervisor) u WETA digital studiju Pitera Džeksona na Novom Zelandu, koji okuplja više od 2.300 umetnika i inženjera, i višestruko je nagrađivan za vizuelne efekte u mnogim filmovima.

Tako su do sada dobili šest Oskara, 12 nagrada Akademije za nauku i tehnologiju i šest BAFTA nagrada, kao i 34 VES nagrade Društva za vizuelne efekte. Takođe, 2021. godine Momčilović i njegov tim dobili su nagradu Američke filmske akademije za tehničko dostignuće, odnosno "tehničkog Oskara“.

U čemu je tajna uspeha? Šta je osim znanja i sreće potrebno da bi se stiglo tako daleko u karijeri?

"Najvažnije je da čovek voli ono što radi, da sa puno strasti pristupa poslu. Ta strast postoji u nekim pojedincima u okviru našeg studija, ali strast koja je važna za uspeh dolazi, pre svega, sa samog vrha firme, od Džoa Leterija koji tu klicu širi dalje. Kada sam prvi put došao u WETA, bio sam potpuno oduševljen slušajući ga. Sve što primeti prilikom dnevnog pregleda urađenog materijala, ja zaista nisam video. On je toliko duboko u tome da me to oduševljava. Bilo mi je veoma važno da ga ne razočaram, ali smo uvek super sarađivali. Sada radimo na 15 projekata istovremeno.“

Čini nam se da ste izabrali najteže, kada su specijalni efekti u pitanju – pokret, ali pre svega izraz lica koji je, uz glas, osnovni alat glumca, a u slučaju Vaših filmova – stvorenja iz mašte. U pokretima očiju, na primer, ne sme biti greške ukoliko želite da digitalnog junaka doživimo kao biće od krvi i mesa. Šta je za Vas do sada bio najveći izazov?

"Sve je na neki način izazov. Kada sam radio ’King Konga’, bio sam mnogo mlađi, imao sam samo 25 godina i radio sam sa samo pet ljudi koji nisu imali mnogo iskustva, ali je bilo super. Posle je takođe bilo izazovno jer nijedan projekat nije lak i svaki donosi nešto novo. Zato ne mogu nijedan da izdvojim.“

Dejan Momčilović
Izvor: Privatna arhiva

Sarađivali ste sa mnogim čuvenim rediteljima i glumcima: Džejmsom Kameronom, Robertom Rodrigezom, Likom Besonom, Stivenom Spilbergom, Danijelom Krejgom, Sigurni Viver, Gvinet Paltrou, Hale Beri, Gerijem Oldmanom, Klajvom Ovenom… Zaslužni ste, na primer, za oba lika Vila Smita u filmu "Blizanac“ Anga Lija. Ko je od njih najprijatniji van filmskog seta, a ko najzahtevniji za saradnju? Imate li omiljenog režisera?

"U početku jeste čudno – to je reditelj čije ste filmove gledali kao dete, a sada ste se s njim našli u istoj prostoriji, on vas oslovljava imenom… Ali vremenom se to pretvorilo u jedan sasvim normalan posao. Svi veliki reditelji i glumci obožavaju to što rade, ali svi rade drugačije. Meni je najinteresantniji, i najdraže mi je da budem na setu sa Stivenom Spilbergom, mada nikada nismo bili naročito bliski jer je on u svom svetu i ne razgovara mnogo sa zaposlenima. On film ne vidi kao biznis, već je i dalje fokusiran na umetnost i naglas govori, veoma strastveno, o svemu što mu je u glavi, ’znam kako ću ovo da uradim, kako ću da montiram’… Tako se mi okolo osećamo kao da smo u nekoj školi filma, a ne na setu. Piter Džekson je, međutim, mnogo zatvoreniji. Zna tačno šta hoće, ali nama nije uvek lako da dopremo do toga. Džejms Kameron je umešan u sve aspekte filma. Ne znam kako sve stigne. On piše, edituje, montira, na kameri je, sa glumcima, u postprodukciji… Izuzetno je tehnički potkovan i razume vrlo dobro svu tehnologiju koja se koristi, tako da sa njim radim kao sa nekim naučnikom, zajedno rešavamo probleme koji nekada deluju nemogući. Dakle, svi reditelji su drugačiji, nisam ni sa jednim od njih imao probleme, svi su me veoma poštovali u vezi sa onim što ja radim. Čak i Džejms Kameron, koji ume da bude vrlo temperamentan na setu, da galami, sa mnom je uvek bio vrlo oprezan, nikada nije podigao glas dok razgovaramo, što je interesantno.“

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Avatar (@avatar)

Koji je Vaš omiljeni film? Da li neki iz detinjstva ili neki na kome ste radili?

"Uh! Teško je reći. Među najdraže mi spadaju filmovi koji čak i nemaju specijalne efekte, dok su mi od onih sa specijalnim efektima najdraži ’Ratovi zvezda’, ’Terminator’… To su filmovi koji su me motivisali da uradim nešto novo i veće. Što se tiče filmova koje sam ja radio, potrebno je da prođe nekoliko godina da bih mogao opušteno da ih gledam. Za svaku scenu znam gde sam stajao, šta se dešavalo, da li je bilo hladno, a to sve smeta dok se gleda film.“

Da li je film Vaša prva ljubav ili je reč o slučajnosti?

"Nije mene toliko privukao film kao medij, koliko fascinacija vizuelnim efektima. A dva filma koja su me najviše okupirala su Diznijev ’Tron’ – kada se u virtuelnom svetu odvija trka motorima… To su osamdesete godine prošlog veka i prvi pokušaji 3D animacije i grafike. Ne znam zašto je mene to toliko oduševilo, ali nisam mogao da prestanem da razmišljam – kako se to radi, kako se to pravi? Onda sam u srednjoj školi gledao ’Ambis’ Džejmsa Kamerona, gde u jednoj sceni voda oživi i prolazi kroz podmornicu. Još uvek se sećam kakav je to utisak na mene ostavilo. Počeo sam zato da kupujem neke knjige o kompjuterskoj grafici ne bih li saznao kako se to sve radi… Da bih sada, eto, radio sa Džejmsom Kameronom. Rekao sam mu prošle godine, kada smo bili na dodeli ’VES Awards’, da je on razlog zbog kojeg sam završio tu gde sam jer sam bio totalno opsednut onim što sam video u filmu ’Ambis’.“

Kako je izgledao Vaš put od Vukovara, preko Beograda i Nemačke do Novog Zelanda?

"Odrastao sam u Vukovaru, a kada je počeo onaj nesrećni rat, preselio sam se za Beograd, mada sam to i ranije planirao jer je moj brat već tamo studirao. Upisao sam Elektrotehnički fakultet, na nagovor roditelja, ali sam relativno brzo izgubio interesovanje za to. Zatim sam počeo da radim u jednom grafičkom izdavačkom preduzeću. Radio sam pripremu za štampu, što me je motivisalo da upišem grafički dizajn, ali sam tokom leta išao i u Laci akademiju (Lazi Akademie für Visuelle Kommunikation) u Nemačkoj, gde su mi živeli roditelji, a koju sam na kraju i završio. Inače, još u Beogradu sam se bavio 3D animacijom i uvek kada sam imao vremena ja sam nešto modelovao, animirao, jer je u to vreme u Srbiji bilo moguće nabaviti sve piratske softvere, koji su inače koštali i do 20.000 tadašnjih maraka. Uz studije u Nemačkoj sam brzo našao i posao u jednoj od tri najveće nemačke marketinške agencije – ’I de medija’ (EdMedia). Radili smo 3D animaciju za nemački ’Telekom’, ’Sony’ i još neke velike klijente. Međutim, sve je to počelo da jenjava nakon sloma berze i ja sam se preselio u Švedsku gde sam radio u jednoj ’gejm’ kompaniji. Imao sam neko vreme i svoj studio koji sam otvorio zajedno sa jednim od tri najveća ’motion capture’ studija u Engleskoj. Klijenti su nam uglavnom bile kompanije za igrice. Mislim da je tih godinu dana bio najteži deo mog života – vodio sam firmu, bio sam supervizor, editor, plaćao sam stanarinu za kancelariju… Radio sam 20 sati dnevno, a imao sam i dvoje dece. Ali, desilo se tada da je neko od onih koji su radili sa mnom otišao na Novi Zeland zbog ’Gospodara prstenova’, a mene je to veoma interesovalo, tako da sam se i ja preselio. Ovde sam već 18 punih godina.“

Dejan Momčilović
Izvor: Privatna arhiva

Bili ste deo tima koji je bio ključan za razvoj sistema za lice u realnom vremenu – FACETS, koji je dobio nagradu za nauku i inženjerstvo (Academy Plaque). Takođe, zaslužni ste i za snimanje pokreta koje smo gledali, ne samo u filmu "Avatar“, već i u filmovima "Tintinove avanture“, trilogija "Hobit“ i "Planeta majmuna“. Na Laci akademiji ste stekli formalno znanje u vezi sa vizuelnim efektima, ali gde ste naučili to što je napravilo razliku između Vas i svih drugih koji se bave istim poslom?

"Faktor slučajnosti je takođe značajan. Kada me neko pita – kako si tu dospeo, ja kažem – by accident. Da se jedno nije desilo, ne bi se desilo ni ono posle. Život je splet takvih slučajeva. Takođe, veoma je važno da čovek radi ono što voli. Meni je hobi postao posao i mojoj sreći nema kraja. Da sam, na primer, radio nešto drugo, ja bih u svoje slobodno vreme, kada sam kod kuće, radio upravo ovo od čega sada i živim. Važno je i da čovek uvek u vezi sa tim što voli uvek istražuje nešto novo. U vreme kada sam ja tek počinjao, prvi put samo imao pristup internetu 1997. godine i počeo sam da gledam prve tutorijale koje su ljudi objavljivali objašnjavajući kako se šta radi. A to ’making-off’ me je oduvek oduševljavalo. Sada je, naravno, mnogo lakše. Postoji mnogo načina da se mladi obrazuju u vezi sa specijalnim efektima, postoji mnogo firmi koje se time bave. U Beogradu je, na primer, kada sam tek počinjao, postojala samo jedna firma za to, a ja nikako nisam mogao upoznam nekoga ko bi me odveo kod njih da vidim šta i kako oni rade. Bili su prekoputa Elektrotehničkog fakulteta. Kasnije, kada sam počeo od toga da živim, nije mi smetalo ni kada sam bio malo plaćen jer mi je samo bilo važno da radim ono što me interesuje i ispunjava. Brzo sam učio jer sam bio veoma zainteresovan, a u tom slučaju je i napredak gotovo siguran. Mislim da sve to skupa mora, pre ili kasnije, da bude nagrađeno.“

U Vašem slučaju je zaista nagrađeno – iza Vas su naslovi filmova koji spadaju u remek-dela svog žanra: "King Kong“, "Iron Man 3“, "Gospodar prstenova“, "District 9“… Ali, kako je počelo?

"Počelo je mojim angažovanjem u studiju WETA, gde se ljudi zaposle samo da bi radili na jednom određenom filmu i odlaze u drugu firmu kada se taj film završi. Međutim, mene su zadržali nakon što smo završili film ’King Kong’. Na sreću, još dok sam bio u Nemačkoj eksperimentisao sam sa animacijom lica tako da sam to nastavio i na Novom Zelandu, a čovek koji sa tehničkog i artističkog aspekta vodi WETA studio – Džoe Leteri, imao je puno poverenja u mene i pustio me je da radim šta želim, da eksperimentišem. Nakon filma ’King Kong’ došao je veliki ’gejm’ projekat, a onda je došao i ’Avatar’.“

Kako se to desilo da je "došao ’Avatar’“?

"Taj film je u mnogo čemu bio nov, a zavisio je upravo od toga koliko će ubedljivi biti virtuelni karakteri. Pre toga ništa slično nije urađeno, osim Goluma, ali to je bio samo jedan lik. Sada, u ’Avataru’, imali smo celu takvu naciju virtuelnih karaktera. To je bio veliki problem koji je trebalo rešiti. Zato su Džejms Kameron i njegov producent Džon Lendau, kao i Bruk Breton, koja je sa njima bila producent ’Titanika’, išli od kompanije do kompanije i gledali ko može da uradi to što oni žele. Bili su čak i u firmi Džordža Lukasa – ILM, ali rešenje nisu pronašli dok nisu došli na Novi Zeland gde smo im ponudili demo ’live real time motion capture’. Kamerun je hteo da vidi sve na avatarima, dok snima, a to smo mogli da uradimo samo mi jer smo koristili softver koji je bio sasvim drugačiji od onoga što su drugi imali. Sećam se noći pre nego što su oni došli, pripremali smo taj demo, a Leteri, legenda u ovoj industriji, sedeo je sa mnom do dva ujutru, spavao je na klupi dok sam ja pokušavao da sve sredim, zajedno sa programerom. Na kraju je sve ispalo OK i Kameron je brzo nakon što nas je posetio i video demo odlučio da će raditi sa nama. King Kong i Golum su već bili definisali našu firmu kao vodeću za virtuelne karaktere, ali je film ’Avatar’ još više doprineo tome.“

Dejan Momčilović
Izvor: Privatna arhiva

U kojoj meri su u radu na takvim projektima zastupljeni inženjersko znanje i iskustvo, a u kojoj meri umetnička kreativnost i maštovitost, ali i ljubav prema "sedmoj umetnosti“?

"Kada počinjemo neki projekat, uglavnom se radi o tome da pre nas to još niko nije uradio. Dakle, ne možemo da kažemo – OK, kupićemo sada taj i taj softver i radićemo. Ne. Mi uvek počinjemo od nule i zato u našem svakom projektu ima puno izuma. Svaki softver mi sami pravimo. ’Avatar’ je prvi film koji je sniman sa ’head mounted’ kamerom, morali smo animaciju lica da stavimo na kameru, na glavu, kako bismo mogli da pokrijemo veliki prostor, što je Džejms Kameron tražio. Ranije su se markeri lepili na lice i to se snimalo u malom prostoru. Kod ’Planete majmuna’ izumeli smo kompletno i hardver i softver, i to tako da glumac može ceo dan to da nosi i da mu ne smeta, kao i da može da se koristi u postprodukciji. ’Planeta majmuna’ je snimana napolju, a nisu do tada postojale kamere niti markeri koji su funkcionisali napolju, tako da smo opet morali nešto novo da smislimo i napravimo. Tako su nastali aktivni markeri, koji idu preko tela i koje možemo da kontrolišemo na daljinu i da ih sinhronizujemo sa kamerama. Dakle, stalno je neki izazov i to se nikada neće završiti.“

Kada smo 2009. godine prvi put videli film "Avatar“, mislili smo – nema dalje, bolje i više od ovoga ne može. Međutim, stigao je nastavak koji nas je, zajedno sa stanovnicima Pandore, uronio u vodu. Šta je sledeće? Na čemu sada radite ili tek planirate da realizujete? U kom pravcu idu specijalni efekti na filmu?

"Upravo smo završili nove epizode ’Planete majmuna’, bilo je veoma naporno, puno snimanja noću, napolju. Specijalni efekti su veoma skupi, to ne može svako da radi i tu nema kraja. Koliko nam je vremena, na primer, trebalo nekada da renderujemo jedan frejm u kojem je King Kong, sada nam treba još više vremena da renderujemo nešto što ima i kosu i vodu… Mi smo 18 godina kasnije uspeli to isto da napravimo, ali 100 puta bolje zato što sve više pokušavamo da budemo blizu realnosti. S jedne strane, radimo na tehnologijama koje će da olakšaju snimanje takvih filmova, ali i koje će biti jeftinije. ’Matriks’ je na primer sniman u takozvanom ’zelenom studiju gde imate samo ta dva glumca i sve ostalo morate da zamišljate, sve je zeleno. Međutim, mi smo napravili dosta tehnologije sa kojom sada možete da vidite celo okruženje, svetlo, možete da stavite avatara pored pravog čoveka i da oni imaju dijalog. Što se efekata tiče, mislim da će sve biti kompleksnije i realnije.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Mama, mama, dobio sam Oskara!“ (VIDEO)
1

One su bile glavne zvezde

13.03.2023. 15:34

"Mama, mama, dobio sam Oskara!“ (VIDEO)

Ovogodišnja dodela Oskara bila je definitivno u znaku majki, jer su im mnoge zvezde odale počast u svojim govorima, a neke su čak došle sa njima na ceremoniju.
Close
Vremenska prognoza
scattered clouds
16°C
25.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve