Stegnite zube i pogledajte DOBAR FILM (Video)

Jedno takvo mesto je "Svitac“. Nalazi se u Beogradu, a tamo deca sa smetnjama u razvoju mogu da pevaju, igraju i glume, da dobiju priliku da budu na sceni, na "velikom platnu“, da se osećaju kao zvezde.

"Mi smo udruženje koje je nastalo 2012. godine, a okupljamo stručnjake iz različitih oblasti, defektologe, glumce, režisere, muzičare, koji svoja znanje i veštine prenose deci sa različitim smetnjama u razvoju. Nedeljno imamo oko 70 dece, ali je kroz naše radionice i projekte do sada prošlo oko 400 njih“, kaže u intervjuu za "Ekspres“ Ksenija Mirković, jedan od osnivača "Svica“, i objašnjava nam kako se postaje njihov član:

"Ne radimo po principu – pozovete nas i mi vas primimo kao novog člana. Ne. Mi imamo radionice kojima mogu svi da prisustvuju, ali ne i projektima koje realizujemo – predstave, film, mjuzikl, TV serija, hor… jer to sve radimo sa decom koju sami odaberemo i sa kojom odavno već sarađujemo. Zapravo, mi biramo roditelje koji su spremni da prihvate probleme svog deteta, kao i da prihvate problem druge dece.“

Da li su roditelji otvoreni za sugestije?

"Moraju da budu jer je to uslov da sarađujemo. U suprotnom mogu da potraže neko drugo mesto gde će njihovo dete odlaziti i biti angažovano, ali toga nema jer projekti ’Svica’ pomeraju granice inkluzije. Naš rezultat je jasno vidljiv i mi smo pokazali da znamo da radimo svoj posao.“

Ko sve, osim dece i roditelja, čini vaše udruženje?

"Nas nekoliko prijateljica koje se bavimo različitim stvarima. Ja sam profesor istorije, ali sam završila i srednju muzičku školu. U ’Svicu’ imamo i profesorku fizičkog koja radi u jednoj specijalnoj školi, kao i dvoje defektologa. Međutim, mi smo samo pokretačka snaga koja zna kako da uključi još mnogo drugih stručnjaka koji su spremni da nam pomognu u ostvarivanju ideja koje imamo.“

E, to se zove upornost: Transrodna manekenka sa invaliditetom (VIDEO)

Svaki san je dostižan

Svaki san je dostižan

Život 22.11.2021. 16:15

E, to se zove upornost: Transrodna manekenka sa invaliditetom (VIDEO)

Mjuzikli, film, predstave, TV emisije… mnogo toga ste uradili do sada, a cilj nije bila samo zabava, već i edukacija?

"Jedno bez drugog ne ide, a uradili smo zaista dosta. Snimili smo video-lekcije za razvoj govora. Reč je o 10 epizoda od 25 minuta koje su za roditelje i defektologe didaktički materijal, ali na poprilično zabavan način. To je emitovano na RTS 1, a sada pregovaramo i sa nekim drugim televizijama, ali i poklanjamo lokalnim televizijama koje su zainteresovane, jer poenta ’Svica’ nije da zarađuje. Pre toga smo napravili mjuzikl koji se zove ’Nerazumevalica’, a čiji je cilj da pokaže koliko neka deca sa zastojem u razvoju imaju problema da razumeju govor drugih. Postoje deca koja pet godina slušaju svakoga dana istu pesmu, na primer ’Razbole se lisica’ ili ’Vuče, vuče, bubo lenja’. Oni ni posle toliko slušanja ne znaju tekst i ne razumeju ga jer nemaju alat za to, njihovi neuroni nisu sposobni za to. ’Nerazumevalica’ je nakon tri i po godine postala i film. Osim toga, imali smo pet inkluzivnih mjuzikala od kojih su četiri adaptirana za RTS, a sa našim predstavama smo išli i na Internacionalni festival u Kotor tri puta. Takođe, snimili smo muzički CD za razvoj govora koji je u više od hiljadu komada podeljen vrtićima i školama, a sve se to može videti i na našem YouTube kanalu. Uradili smo i video-lekcije za razvoj govora koji će uskoro biti emitovani na televiziji kod nas, ali i u regionu.“

Pogledajte fotografije posle kojih vam ništa više neće biti teško (FOTO)

Paraolimpijci

Paraolimpijci

Sport 06.03.2022. 16:48

Pogledajte fotografije posle kojih vam ništa više neće biti teško (FOTO)

Foto

Sve tekstove ste Vi napisali i realizovali sa svojim timom. Ko je, na kraju, publika?

"Realno je reći da mi nemamo publiku. Veliki broj populacije, pogotovu muške, boji se da vidi problem. Ljudi ne žele da dođu da nas gledaju jer se boje da će posle biti tužni, a zapravo kada se predstava završi shvate da su se super zabavili, da su se smejali. Zato poručujem svima koji se boje da stegnu zube i dođu da vide jedan dobar film, ali i da vide da postoje neka drugačija deca i šta sve oni kao takvi mogu da urade. Ne treba da im pomognete, ne treba ništa da radite, samo da ih vidite.“

Kako su deca reagovala kada su videla sebe na ’velikom platnu’?

"Premijera je bila u ’Kombank dvorani’, sada ’MTS dvorani’, i sve je bilo kako treba: crveni tepih, dva velika ’wall press’-a, davanje izjava medijima… a svi koji su glumili dobili su cveće i paketiće, tako da su i deca i roditelji bili zaprepašćeni. Ali je i publika bila zaprepašćena jer, znate, mi smo ovde navikli da sve što ima veze sa osobama koje imaju smetnje, invaliditete, da uvek sve bude jadno i bedno. Mene to užasno nervira. Zato sam htela da mi imamo ’mejnstrim’ produkciju i da sve bude najbolje što može. U tome nam mnogo pomaže država, ali i pojedinci koji nas prate godinama i veoma sam im zahvalna na tome. Znate, nama su bili potrebni kostimi za 54 glumca, obuća za sve njih… a to košta. Takođe, imamo odličnu saradnju s pozorištem ’Madlenijanum’ i tamo igramo sve naše predstave. To je naša druga kuća.“

Vi ste sa učesnicima projekata išli i na putovanja?

"Da, išli smo u Kotor na festival. Možete da zamislite kako je to bilo. Oni su sedeli u prvom redu, neko se smejao, neko plakao, ali niko nije bio izbačen jer bi to bilo najlakše. Mi se borimo protiv takvog ponašanja, a izbacivanje nije deo te borbe. Na našem YouTube kanalu videćete nas kako pevamo za UNICEF i kako jedno dete u horu plače. I mi to nismo izbacili iz snimka niti smo dete udaljili iz daljih projekata. Jer je poenta da dete nauči da to više ne radi. Mi svi živimo po nekim pravilima, a problem ne možda de bude pravilo. Zato deca i vole da dolaze kod nas jer se pravila tačno znaju, mi radimo i na njihovom vaspitanju, kao i na vaspitanju roditelja.“

Šta to konkretno znači?

"Učimo ih da ne mogu da kažu – znaš, moje dete ima autizam, ili – moje dete ima neki problem i zato se ponaša tako i tako. To nije dozvoljeno. Autizam ti ne dozvoljava da uzimaš, na primer, tuđe ključeve i nosiš ih svojoj kući, ili da kradeš hranu ostaloj deci. I slično. Zato smo mi, u svim našim projektima, prikazali stvarno stanje stvari, ali nam i tu nije fokus na problemu, već na tome da se sa tim problemom može živeti.“

U "Svicu“ su i deca koja nemaju probleme u razvoju?

"Da, ali ona dolaze samo kada žele da budu deo nekog projekta. Uglavnom su to braća i sestre one dece koja imaju smetnje i koji zbog toga dolaze kod nas. Kada pravimo predstavu, film… mi moramo celu priču da ’stavimo u usta’ tipične dece, jer atipični to ne mogu da iznesu. Oni nisu u stanju ni da vam prepričaju film, a kamoli da budu glavni glumci, ali mogu aktivno da učestvuju i da im bude lepo što su deo svega toga.“

Kako izgleda saradnja jedne i druge dece, da li se druže?

"Oni sasvim lepo sarađuju, ali se ne druže, i to je normalno. Da li se vi družite sa nekim psihijatrijskim bolesnikom? Vi sa njima nemate šta da pričate, nemate zajedničku temu. Tako je i među decom. Kada ih vodimo na neki izlet, na primer, svako atipično dete uz sebe ima dete koje je tipično i koje ga čuva, drži ga za ruku, ali je to sve. Druženja nema, ali ima podrške.“

Da je tako, potvrdila su nam i sama deca. Sofija Branković koja ima 13 godina kaže da je imala veliku tremu uoči premijere, ali da je na kraju shvatila da je sve ispalo mnogo bolje nego što je očekivala.

"Udruženju sam se pridružila pre pet godina i odmah sam shvatila da mi se sve ovde sviđa. Predstave, mjuzikl, film… sve je super, kao i naše druženje dok sve to pripremamo. Poslednji projekat u kojem sam učestvovala je film ’Nerazumevalica’ u kojem sam imala jednu od glavnih uloga – bila sam pomoćnik čarobnjaka. Bilo je izuzetno naporno jer smo snimali tokom avgusta, kada je bilo baš vruće. Ali je bilo i zabavno. Super smo se družili i na premijeri smo shvatili da se taj napor isplatio. Moji prijatelji mi kažu – sada si ti glumica… mi se sada družimo sa glumicom… I ja stvarno želim to da budem kada porastem, da se profesionalno bavim glumom. To je moja velika ljubav!“

I tu ljubav si otkrila baš u "Svicu“? Šta si još ovde naučila i kako na tvoje druženje sa "drugačijom“ decom gledaju tvoji vršnjaci?

"Moja mama radi u školi za decu sa smetnjama u razvoju, tako da ovo sve za mene nije novo, a i dosta mojih prijatelja odavno ima kontakte sa decom poput one koja dolaze u ’Svitac’ i nije im ništa neobično u vezi sa tim. Mi stvarno svi lepo sarađujemo, brinemo jedni o drugima i ovde je uvek veselo. Uvek odavde odem srećna.“

Slično nam je rekao i Đorđe Mirković star 12 godina, s tim što on ne želi da bude glumac kada poraste.

"Moja mama je napravila ’Svitac’ tako da smo moj brat i ja odmalena deo svega ovoga. Atmosfera je ovde uvek odlična, svi su gotivni, ali ja ne želim da budem glumac kada porastem, nije to za mene, mada je na snimanju bilo super. Hrana je bila odlična! Ali, ja ipak želim da budem građevinski inženjer zato što se moj deda, otac i tetka bave tim poslom. Inače, u filmu ’Nerazumevalica’ sam igrao jednog od glavnih likova, a moj posao je bio da pomažem dvojici čarobnjaka, da im donosim sastojke za napitke. I onda, na kraju filma…“

Nemoj da nam kažeš kraj filma.

"Ok, reći ću vam samo da je kraj filma mnogo lep.“