Šta gledamo na TV-u?
TOLKINOV SVET je najskuplji debakl u istoriji kinematografije
Samo hrabri autori menjali su tok kinematografije i svojim radovima postavljali nove standarde, uprkos tome što, verovatno, mnogi kultni naslovi, koji su oblikovali film dvadesetog veka, današnjoj publici nisu gledljivi.
Pažnja čoveka pre dvadeset ili trideset godina i danas je neuporediva. Mozak naviknut na visoku rezoluciju, hiperprodukciju i šarenilo modernih filmskih efekata postao je netolerantan na stare sadržaje.
Da bi udovoljili publici i po svaku cenu ispunili kote koje moderni svet nalaže, autori su počeli da štancuju šablone. Priča je sve siromašnija i politički uvek korektna, a fotografija sve raskošnija, probijajući granice ukusa.
Međutim, uprkos savremenom nerazumevanju starog sadržaja, ostaje jasno zašto je neki naslov bio toliko epohalan i bitan u svoje vreme.
Dovoljno je vratiti se u 2001. kada je premijerno prikazan prvi deo filma poznate trilogije “Gospodar prstenova“.
U trenutku kada epska fantastika kao žanr još nije popularizovana, Piter Džekson preuzima nemoguć zadatak – ekranizuje najpoznatiju epsku trilogiju koju je napisao najveći pisac epske fantastike i faktički njen osnivač, Tolkin.
Piter je očigledno imao jasnu ideju i pre svega poštovanje prema originalnom rukopisu. Darom, hrabrošću i poniznošću pred umetničkim delom, uspeo je da od najboljeg književnog ostvarenja epske fantastike napravi najbolje filmsko ostvarenje istog žanra. Pionir epskog pera stvorio je pionira epskog kadra, a obojica svojim radom inspirisali generacije stvaralaca.
Da li bi Džordž Martin bio jedan od najvećih, svakako najpopularnijih pisaca epske fantastike danas, da nije imao Tolkina i Pitera Džeksona iza sebe? Iako bi Tolkin verovatno imao mnoge zamerke na Džeksonovu ekranizaciju svog dela, sigurno bi bio ponosniji od Martina kad je pogledao kraj serije “Igra prestola“.
S druge strane, da je Tolkin doživeo seriju “Prstenovi moći“, verovatno bi spalio celokupan svoj rad i počeo sa pisanjem krimića.
Već sa prvim trejlerima 2022. godine koji su najavljivali novu seriju o “Srednjoj zemlji“ baziranu na Tolkinovim rukopisima, verni fanovi “Gospodara prstenova“ i generalno filmofili glasno su se bunili.
U kadrovima koji su pompezno najavljivali najskuplju seriju ikada snimljenu, sa budžetom od jedne milijarde dolara, jasno je bilo da tu nema Tolkinovih rukopisa, samo škrabotina scenarista “woke“ kulture, koji su umislili kako su pametniji od čoveka koji je izmislio ceo jedan svet, nekoliko rasa i jezika usputno. Publika je ipak dala šansu prvoj sezoni serije “Prstenovi moći“.
Iz nedelje u nedelju gledalaca “Amazona“ bilo je sve manje, da bi se na kraju sezone svi složili da je projekat kompletan debakl. U stilu dobrog kriznog marketinga, autori su otvorili dijalog sa publikom da bi ispravili greške i u daljim sezonama poboljšali kvalitet serije.
Svi koji su se makar malo susreli sa knjigom i filmom “Gospodar prstenova“ znaju da je Tolkin stvorio vilenjake kao hladne, dostojanstvene, uzdržane, blede puti i duge plave kose.
Autori serije pomislili su kako je sve moguće pod izlizanom frazom “umetnička sloboda“ pa i da vilenjak bude crne puti, kratke kose i vrlo razuzdanog karaktera. Scenaristi spasavaju svet od Tolkinovog rasizma.
Uprkos očekivanju malog broja gledalaca da će nova sezona doneti bolju karakterizaciju likova, smislenije dijaloge, bez elemenata koji ne pripadaju tom svetu – nova sezona je samo dodatno potvrdila najskuplji debakl u istoriji kinematografije. Iako se i dalje emituje, gledalaca nove sezone je sve manje, a internetom kruže kadrovi iz serije koji su postali predmet podsmeha.
Pa tako u novoj sezoni možemo videti Orke, rasu stvorenu od čistog zla sposobnu samo za ubijanje – po Tolkinu, a u seriji postaju porodični tipovi, sa malim tužnim bebama Orcima. Data druga šansa samo je potvrdila da je “woke“ kultura u potpunosti uništila kinematografiju.
Termin “woke” dolazi iz afroameričkog slenga i označava stanje svesti o rasizmu i društvenim nejednakostima. Pojam se, međutim, sada proširio kao “odgovor na društvenu nepravdu“ i koristi se u širem smislu za označavanje svesnosti o svim vrstama socijalnih nepravdi. Iako sama ideja nosi plemenitu poruku, čini se da se, uprkos jačanju poruka o jednakosti i raznolikosti, polarizacija u svetu povećava, a umetnost umire.
Neće gej Dzejms Bond i tamnoputi vilenjak uticati na pozitivnu promenu svesti kod ljudi sklonih predrasudama, kao što ne bi trebalo ni “Poslednji Mohikanac“ belac ili “Black Panter“ Indijac.
Ovakvi postupci iste te predrasude mogu samo ojačati inatom i problem učiniti još gorim.
Kreiranje novih dela u okvirima potpune političke korektnosti je nešto što se prihvatilo kao prirodni razvoj kinematografije koji prati moderan svet. Međutim, prepravljanje nečijih rukopisa, posebno tako kultnih, čini se kao poslednji krik modernog ludila i zločin nad književnim delom.
Da je Tolkin živ, verovatno bi iz očaja napisao kvalitetnu krimi priču “Kad je woke kultura ubila vilenjaka“.