"Twin Peaks" - Serija koja je promenila televiziju

Za filmofile, premijera serije "Tvin Piks" 8. aprila 1990. godine bila je kao seizmički potres u popularnoj kulturi. Bilo je to jedno od onih iskustava kada se tačno sećate gde ste bili u trenutku kada se to iskustvo dogodilo. Što se mene tiče, bio sam u srednjoj školi i radio sam u bioskopu u predgrađu Atlante. Prvu epizodu gledao sam sa prijateljem sa kojim sam često entuzijastično razgovarao o Martinu Skorsezeu i Brajanu de Palmi i, naravno, filmu “Plavi somot” Dejvida Linča, koji smo pozajmljivali iz video kluba, krišom od roditelja.

Dok smo gledali pilot-epizodu, nismo progovorili ni reč sve do kraja. Nije ličila ni na šta što smo da tada videli na televiziji, a ni u pozorištu. Ipak, postoje dve bitne činjenice o pilot-epizodi koje imaju tendenciju da se s vremenom zaborave. Prva je ta da serija „Tvin Piks“ nije od početka bila kultni fenomen kakav će kasnije postati. Samo najverniji fanovi ostali su uz seriju kada joj je padao rejting i kada se 1992. godine pojavio film “Tvin Piks: Vatro, hodaj sa mnom”.

Pilot-epizoda bila je hit u pravom smislu te reči sa najvećim rejtingom od svih prvih epizoda u sezoni 1989/90. Rangirana je kao peta najbolja emisija te nedelje, a oko 35 miliona Amerikanaca gledalo ju je te večeri na televiziji ABC. Bio je to nemoguć i neuhvatljiv trenutak, u kom se umetnost infiltrirala u mejnstrim kulturu. Nedeljom uveče gledali smo misteriju koja nas je upoznavala sa likovima poput Dame sa panjem i Nejdin, domaćice koja nosi povez preko jednog oka i opsednuta je zavesama.

Druga iznenađujuća činjenica koju primećujem kada danas pogledam prvu epizodu jeste to da je puna emocija koliko i ekscentričnosti. „Tvin Piks“ se pamti kao čudna serija, a svakako je postala još čudnija kako se njena mitologija razvijala tokom tri sezone i filma. Smrt Lore Palmer, koju glumi Šeril Li, postaće linčovska misteriozna kutija koja nema dno, već samo beskrajni niz mračnih i nadrealnih otkrića o tajni, insinuirajući zlo koje vreba na ivicama idiličnog malog američkog grada. Ali u pilot-epizodi sve to je jednostavno predstavljeno kao cunami tuge koji se sručio na likove koji nikada nisu izgubili nekog svog pa se svi u gradu osećaju kao da su doživeli iznenadnu smrt u porodici. Nije samo Lorina majka ta koja je neutešna i koja doživljava nervni slom, već je to i direktor škole koji učenicima saopštava vest, kao i siroti Endi, policajac koji fotografiše mesto zločina.

Četiri godine ranije, Linč je istraživao sličnu temu u filmu “Plavi somot”, u kom je stavljen akcenat na nevinost malih američkih gradova, kroz uvodnu scenu filma koja prikazuje niz blistavih zelenih travnjaka i crvenih ruža. U „Tvin Piksu“, kao i u „Plavom somotu“, pojmovi dobra i zla, nevinosti i krivice su kontrastirani jednako oštro kao i crvene ruže na beloj ogradi. Linč i koautor serije Mark Frost imaće dovoljno vremena da razviju mračne motive kako se serija bude odvijala, ali u pilot-epizodi stavljaju akcenat na kolektivnu pristojnost. Ribar koji je otkrio telo ne može da natera sebe da pogleda čije je telo. Sve što uspeva da kaže policiji je: “Ona je mrtva... Umotana u plastiku” i krije se iza stene dok šerif Truman i mrtvozornik odmotavaju sloj plastike i otkrivaju njen identitet. Mrtvozornik, dr Hejvard potom odbija da uradi obdukciju zbog bliske veze sa Lorom, koja je najbolja prijateljica njegove ćerke. Dok se vest polako širi gradom, širi se i tuga.

Možda i najbolji trenutak u scenariju prve epizode je momenat kada Lorin otac Liland prima poziv od svoje uznemirene žene, koja je provela celo jutro tragajući za njihovom ćerkom, a iza njega se parkira policijsko vozilo. Nema potrebe za rečima. Sama činjenica da policajac traži Lilanda, jasno daje do znanja roditeljima da je Lora mrtva. Emocije opisuju, umesto reči, vrisak majke i kompozicija Anđela Badalamentija koji je napisao muzičku podlogu za seriju. Scena u školi jednako je elegantna. Linč u ovoj sceni predstavlja nekoliko glavnih likova, kao što su Lorin nepredvidivi momak Bobi, koji je ujedno glavni osumnjičeni, a koji se tajno viđa sa udatom konobaricom Šeli. Zatim, Lorinu najbolju prijateljicu Donu, kao i Odri, bogatu razmaženu devojku čiji otac poseduje lokalni hotel. Lorin nestanak predstavljen je kadrom njenog praznog školskog stola i razmenjenim pogledima između učenika, dok nastavnica biva pozvana da izađe iz učionice. Sa knedlom u grlu, direktor upućuje molbu đacima: “Pre nego što odemo, želim da vas zamolim za minut ćutanja u sećanju na Loru”. U jednoj od narednih scena, vlasnica lokalne pilane Džosi Pakard odlučuje da prekine proizvodnju i saopštava radnicima da odu kući i “provedu dan sa porodicama”.

Sve ovo dešava se pre prve pauze za reklame i pre nego što se pojavi jedan od najvažnijih likova, agent Kuper, kog glumi Kajl Meklahlan. Sve vreme emitovanja serije govorilo se o tome koliko „Tvin Piks“ ima filmski kvalitet, ali Dejvidu Linču i Marku Frostu nije odato dovoljno priznanja za to kako su uspešno prilagodili svoju kreaciju televiziji. Pilot-epizoda kreirana je tako da je bila pažljivo prekinuta pre svakog reklamnog bloka, tako da bi određene slike ostale gledaocima na umu tokom pauze. Neke od ovih scena su kadar Lorinog portreta iz srećnijih vremena, agent Kuper koji ispod Lorinog nokta izvlači malo slovo R, odraz motocikla u Lorinom oku. Tokom gledanja serije jasno se primećuje koliko su Linč i Frost pažljivo proučavali televizijske sapunice. Serija je melodramatična koliko je i subverzivna. Serija je opstala kao televizijski fenomen baš zato što se zaplet oslanjao na pitanje “Ko je ubio Loru Palmer?”, kao i na ljubavne trouglove i činove izdaje i osvete. Autori su ovo radili kako bi zadržali interesovanje publike za seriju dok su ubacivali sve čudnije i apstraktnije ideje, ali i zato što su osećali iskrenu naklonost prema televizijskoj seriji kao formatu.

Linč i Frost veruju u gradove poput Tvin Piksa i u snagu bliskosti lokalnih zajednica kada se suoče sa velikim tragedijama. Možda postoji zlo ispod površine, ali takođe postoji i dobro koje treba negovati i zaštititi.