Scena
02.07.2024. 23:05
Scena
17.07.2024. 23:10
Nebojša Jevrić
Kolumna
Urbane legende: Veliki petak
Novi kelner je kelnersku bluzu obukao preko uniforme i preuzeo posao na “Staroj Jalti“, splavu Bata Lakija.
Zaludu su goreli šporet i peć na drva, u kafani je uvek bilo hladno ‒ toliko je bilo rupa.
Splav je bio šest sa šest metara i radio je dok je bilo gostiju.
Prvi dan kelner je popio litar vinjaka.
Drugi dan litar i po.
Trećeg dana mu je vlasnik Bata Laki dao otkaz.
“Samo da uzmem stvari.“
“Kakve stvari kad ništa nisi ni donio.“
Kelner je odvalio dasku od šanka, a po kafani su počele da se kotrljaju bombe između stolova i nogu gostiju.
On ih je skupio i napunio plastičnu kesu.
No, jutarnje pilce nije to mnogo uzbudilo. Niko se ni pomerio nije. Ovde je bilo sve moguće.
Bila je to otmena kafana, ali ti se moglo desiti ako ne poneseš ujutru flašu pića sa sobom da nema šta da se popije.
Vlasnik Bata Laki, oniži, debeljuškast, plav, sitnih očiju, kosa čela, ošišan na opasno, nije znao da pliva.
Jednom je igrao žandara u skakanje u vodu i izgubio.
Scena
06.06.2024. 23:00
Urbane legende: Ilirijana
Pijan skočio je sa ivice splava, a trojica za njim da ga vade.
Po bloku su se šetali dečaci sa “kalašnjikovima“, rat je besneo preko Drine. Nije bilo retko da se pred zoru čuje rafal između solitera.
Pucalo se i na splavu. Kad su pucali u plafon, ništa strašno. Ali kad bi neko pucao u pod, morala su se menjati burad.
U bloku sinovi partizanskih oficira počeli su da slave slave. Da se krštavaju.
Reše da krste i Bata Lakija.
I to na splavu. A gde bi drugo. Došla muzika ‒ Cigani trubači.
Jelo se i pilo i sve je niz usta teklo, a ništa u usta ulazilo nije.
“Ajde, skrati pope“, dobacivao je Dragan Dupe.
“Otvori se, pope, časti muziku, uzeo si pare“, bunila se Slavica Lavica, gazdarica, čuvena po sentenci: “Šta me boli qrac, ja sam dama!“
Sutradan svi mamurni, dok flaša ide od ruke do ruke, nema ni kelnera, napadnu Bata Lakija.
“Sad kad si kršten treba da uzmeš i slavu.“
Češka se Bata Laki po glavi. Bi on, ali ne zna koja mu je slava.
A ne zna ni tata Vlasta.
Bata je po prirodi bio genije.
Imao je genijalne ideje.
Čitav dan je smišljao, a pošto je sabio deset piva zakukurijeka:
“Znam koju ću. Veliki petak. To niko ne slavi. Svi će moći da mi dođu. A i Veliki je.“
Nije bilo nikog da malom Bata Lakiju sa Ledina objasni da je to najtužniji hrišćanski dan. Da se posti na vodi.
Na Veliki petak Bata zakolje prasca, krka se krkanluk, ispred prodavnica nijednog pijanca, svi su tu, pića i ića koliko hoćeš. I sve džabe.
“Stare Jalte“ odavno nema. Građa od nje upotrebljena je za loženje kad je nikao na istom mestu novi splav.
Nema ni Bata Lakija.
Neka dvojica klošara što su pili čitav dan, ko zna otkud odlutali, ostali su poslednji. Sami u kafani sa Bata Lakijem.
Kad je zatražio da naplati, udarili su ga ušimice sekirom.
Nikad se nije oporavio. Umro je od udarca, a možda i od ciroze.
Scena
28.03.2024. 20:45
Urbane legende: Vasilije i Vidra
Komentari
