Scena
26.03.2022. 09:34
Scena
13.04.2022. 21:00
R.E.
Sidni Poatje
Voleli su ga, poštovali, imitirali...
Za Afroamerikance koji su se rodili u Americi u prvoj polovini 20. veka sudbina je imala slične planove - borba protiv siromaštva, nepismenosti, predrasuda. I samo su retki uspeli da joj pokvare planove i otrgnu se iz tih surovih kandži.
Jedan od njih bio je i Sidni Poatje.
Rođen 20. februara 1927. godine, odrastao je na farmi paradajza na Bahamima od obrazovanja je imao samo jednu godinu formalnog školovanja. U mladosti je radio kao perač sudova u restoranu sve dok nije otišao na prvu pozorišnu audiciju.
Na javnoj sceni se pojavio još davnih pedesetih godina prošlog veka.
Pažljivo je birao svoje uloge, suprotno ideji starog Holivuda da afroamerički glumci mogu da se pojave samo u kontekstu koji ih unižava, kao čistači cipela, kondukteri vozova ili posluga.
U početku nije bio miljenik publike zbog naglaska, međutim, to ga nije sprečilo da bude sve uporniji.
Vremenom su talenat, upornost, hrabrost i doza sreće učinili svoje.
Za prvog Oskara je nominovan 1958. godine, za film "The Defiant Ones", da bi Oskara za glavnu mušu ulogu dobio 1964. godine za igrajući u filmu "Poljski ljljani".
I to baš na današnji dan pre pre 58 godina. Uradio je ono što je do tada bilo nezamislivo i svojim primeromotvorio vrata uspeha mnogim talentovanim afroameričkim glumcima.
U filmu za koji je dobio Oskara glumio je majstora, lutalicu, koji pomaže nemačkim kaluđericama da sagrade kapelu u pustinji.
Među drugim filmskim klasicima te ere su "A Patch of Blue" iz 1965. godine, u kome tumači čoveka sa kojim se sprijatelji slepa belkinja, "The Blackboard Jungle" i "Grožđe na suncu"- što je uloga koju je ponovio na Brodveju.
Sidni Poatje nije bio samo glumac... Bavio se režijom, politikom i muzikom.
Kao reditelj je sarađivao sa svojim prijateljem Hari Belafonteom i Bilom Kozbijem na filmu "Uptown Saturday Night" iz 1974, a sa Ričardom Prajorom i Džinom Vajlderom u ostvarenju "Stir Crazy" iz 1980-ih.
Nagradu za životno delo Američkog filmskog instituta dobio je 1992. godine. Reč je o najprestižnijoj nagradi posle Oskara. Na taj način se pridružio ostalim dobitnicima među kojima su Bet Dejvis, Alfred Hičkok, Fred Aster, Džejms Kegni i Orson Vels.
Kraljica Elizabeta ga je proglasila za viteza 1974. godine, a služio je i kao ambasador Bahama u Japanu i UNESKO-u. Bio je član odbora direktora kompanije Volt Dizni od 1994. do 2003.
Scena
11.04.2022. 10:42
Koje svoje filmove bi Nikolas Kejdž ostavio narednim generacijama
Predsednik Barak Obama 2009. godine uručio je Poatjeu najviše američki civilno odlikovanje, predsedničku medalju slobode.
Njegovo ime zauvek će ostati upisano u analima glume. Ne samo zbog glumačkog talenta i filsmkih uloga koje je ostvario, već i zbog toga kako je uticao na generacije afroameričkih glumaca. Bio je inspiracija, njihova zvezda vodilja. Na sopstvenom primeru je pokazao kako filmovi mogu da spajaju ljude i brišu među njima sve različitosti i predrasude.
Denzel Vašington mu je prilikom uručivanja nagrade za životno delo poručio:
"Volim te, poštujem te, imitiram te."
Komentari
