Bez kočenja

Filip Jenić je momak za koga ćete u budućnosti tek čuti. Čuće i oni kojima karting nije tako blizak sport. Da ovo nije samo puka želja ili nagađanje prvenstveno govore Filipovi uspesi koje u ovom sportu beleži od svoje sedme godine i zbog kojih je, iako danas ima svega petnaest, postao priznat i cenjen u karting krugovima širom Evrope.

Kako nam kaže, svog prvog ulaska u karting se ne seća jer je imao svega četiri godine, kao ni trenutka kada su gas, kočnica, zvuk motora i brzina od zabave sa drugarima prerasli u ljubav koja traje dan-danas. Kada je ljubav prava, ona ne poznaje strah, pa čak ni kada sa svega sedam godina vozite karting koji ide 100 kilometara na sat.

„Sa sedam godina sam dobio mogućnost da vozim trke i tada prelazim u malo jači karting. Bilo je to 2013. godine. Iako sam se takmičio sa decom od osam do 12 godina, postao sam šampion Austrije i šampion Donje Austrije. Godinu dana kasnije, sa osam godina, vozio sam svoje prvo Evropsko prvenstvo u Austriji gde sam u konkurenciji od 42 vozača finalnu trku završio kao drugoplasirani“, kaže Jenić za „Ekspres“.

Povezane vesti - INTERVJU NENAD MIROSAVLJEVIĆ: Nije bitno čiji si sin

Dve godine kasnije, 2015. ponovo je bio prvak Austrije, Donje Austrije, ali i Mađarske i Centralne i Istočne Evrope. Te godine je prvi put do tada odmerio snagu sa sinovima poznatih vozača Formule 1 Vurca i Montoje. U juniore prelazi 2018. Godine, čime njegova karijera dobija ozbiljniju notu. Ponovo se trkao sa starijom decom i ponovo je beležio zapažene rezultate. Te godine je bio prvak Srbije, drugi u Centralnoj Evropi i drugi na kupu za takmičare iz bivše Jugoslavije. Kako kaže, za titulu mu je nedostajalo malo sreće. Posebno je ponosan na prethodnu, 2019. godinu.

Dobra godina

„To je bila baš dobra godina. Vozio sam dosta velikih prvenstava. Bio sam prvak Srbije, Centralne Evrope, prvak prvenstva na kome učestvuju države bivše Jugoslavije i vozio sam FIA akademiju gde se šalje jedan ili dva vozača u zavisnosti od veličine države. Učestvovao je 51 vozač iz 47 zemalja. Tu je takođe vozio Vurcov sin, ali i neki vozači F1 poput Džordž Rasela, Šarla Leklera, Estebana Okona. Bilo je zaista dosta dobrih vozača, ali sam uspeo da završim kao desetoplasirani. Ujedno sam postao i prvi Srbin koji je vozio prvenstvo koje organizuje FIA. Te godine sam vozio i trku Internacionalnog trofeja u Le Manu, gde sam u konkurenciji od 84 vozača završio na osmoj poziciji“, ističe mladi Jenić.

Iste godine kvalifikovao se na Svetsko prvenstvo koje se održavalo u Italiji u Sarnu. Iako se prvenstvo organizuje već dvadeset godina, Filip je prvi Srbin kome je pošlo za rukom da se kvalifikuje na ovo takmičenje. Na tu činjenicu je ponosan, ali nije zadovoljan svojim plasmanom jer smatra da je mogao više od 15. pozicije. Kruna sjajne sezone bila je nagrada za Centralnoevropskog talenta godine koju mu je lično uručio Žan Tot, predsednik Svetske automobilske federacije (FIA).

Iako su rezultati tu, a Filipov talenat neupitan, karting sa sobom nosi velike izazove. Kao i u svakom profesionalnom sportu, neophodno je mnogo odricanja i truda, a to ume da bude posebno teško kada imate 15 godina i kada bi škola trebalo da vam je primarna. Međutim, Filip uspeva da uskladi sve. Kako nam prepričava, nebrojano puta je posle trke spavao u kolima da bi ujutru bio u školi. Osnovnu školu je završio kao vukovac, a ove godine je upisao Treću beogradsku gimnaziju. Pored svega stiže i da trenira fudbal u Radu. Što je najvažnije, nikada mu nije palo na pamet da odustane, pogotovo ne od kartinga.

Baviti se ovim sportom nosi sa sobom još jedan izazov, onaj finansijski jer je sport izuzetno skup. Kako Jenić objašnjava, jedna ozbiljna trka ne može da prođe bez nekoliko hiljada evra.

„Skup je sport. Dok transportujemo materijal, kupimo gume, platimo hotel i benzin, po potrebi avion, potrebno je dosta novca. Drugi ulažu mnogo više. Kupuju mnogo više guma, nemaju samo mehaničara već i trenere koji im pokazuju po kojim linijama treba da voze. Ja to mogu besplatno da im kažem. Pa dok se plati tim. Takođe, faktički jedine treninge koje imam pre određene trke jesu oni koje na toj stazi vozim nedelju ili dve ranije. Put do tamo takođe mi plaćamo, ali sa druge strane neophodno je da se upoznam sa stazom, da je takoreći utabam. Međutim, uspevam da napravim rezultat i pored toga“, kaže Jenić.

Povezane vesti - Patriote i račundžije

Važno je istaći da je Jenić najveći deo svoje karijere vozio sam, odnosno bez tima. Jedina pomoć mu je otac koji mu je i mehaničar. Kako kaže, to u jednu ruku ima svoje prednosti, ali i mane. Ponuda da vozi za određene timove je oduvek bilo, a Filip nam objašnjava zbog čega ih je uglavnom odbijao.

Iskustvo

„U Centralnoj Evropi vozimo sa izjednačenim motorima koje izvlačimo iz šešira. Tu tim ne igra toliko veliku ulogu, ali, na primer, kada se voze velika prvenstva na njima svako vozi svoj materijal i tu timovi koji koštaju dosta imaju veliku ulogu. Imaju veći tim iza sebe, mehaničare. Tada su u prednosti. Retko ko ima sponzore jer su vozači uglavnom iz bogatih porodica pa im sponzori nisu ni potrebni. Sa druge strane, kada voziš bez tima ti si svakako prvi vozač, a u timu se hijerarhija vozača uglavnom određuje po tome ko da koliko novca. Tako da u tim situacijama ne možeš ništa i teško je izboriti se za rezultat. Ranije sam imao ponude od danskih, nemačkih i nekoliko austrijskih timova, ali sam ih odbijao. Danske pre svega jer tamo karting nije dovoljno razvijen, a austrijske upravo iz razloga koji sam pominjao. Teško je biti prvi vozač kada drugi imaju mnogo više novca. Mi jednostavno nismo imali te mogućnosti. Po meni, biti deo tima nije od presudne važnosti iako je u pojedinim situacijama zaista olakšavajuća okolnost jer imaš nekog da ti pomogne“, ističe mladi Jenić.

Da je talentovan i predodređen za karting moglo je da se nasluti još onda kada je imao sedam godina. Talenat se ni u jednom trenutku nije dovodio u pitanje, ali i Filip i svi oko njega su znali da će najveći izazov nastupiti kada pređe u senior klasu, do čega je došlo ove godine. Glavni izazov je ležao u tome što su ga u seniorima čekali daleko iskusniji i stariji vozači, pojedini i duplo stariji od njega. Kako i sam iskreno kaže, na početku sezone je retko ko verovao da može da bude prvi.

Povezane vesti - INTERVJU BOŠKO ĐUROVSKI: Kult reprezentacije treba ponovo stvoriti

„Verovali su da mogu da budem u vrhu, ali ne i da mogu da budem prvi i da mogu da pobedim glavnog konkurenta koji je dosta stariji od mene. Dosta je specifičan vozač, iskusan je, prvenstveno jer ima 28 godina i toliko trka iza sebe. Dugo nije bio poražen na tim prostorima, a pre dve godine je u Brazilu bio treći na svetu. Međutim, uspeo sam da ga nadmudrim njegovim forama i pobedim u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Generalno je ova sezona sjajna. Osvojio sam austrijsko prvenstvo, srpsko prvenstvo, centralnoevropsko i istočnoevropsko prvenstvo. Kvalifikovao sam se i za Svetsko prvenstvo koje se održava u Portugalu. Očekuje me i Internacionalni kup na kome će učestvovati oko 100 vozača. To je takmičenje na svetskom nivou. Jedina razlika u odnosu na Svetsko prvenstvo je u tome što iz jedne države može da dođe više vozača.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .