Biće kako novac kaže

Fudbal u Evropi na pragu je novog života ili na korak od ideje da se konačno podeli na bogate i siromašne. Utisak je, definitivno i za sva vremena. Svi pokušaji dobronamernih, pre svih UEFA, da se izvesnim promenama u načinu takmičenja otvore vrata velike evropske klupske scene i ekipama iz manje razvijenih zemalja, ostaće samo na tome.

Nije tajna da su se veliki i bogati tajno sastajali i tajno dogovarali. Prvi put pre dvadesetak godina, a onda i 2018. Novinari ne bi bili to što jesu da tu tajnu i tajne pregovore nisu obelodanili. Javnosti su čak prezentovali i dokumentaciju s potpisima klubova učesnika razgovora, dogovora i pregovora.

Ideja je bila tada, a i sada je da Evropa što pre dobije svoju prvu i drugu zatvorenu fudbalsku Superligu i to već od jeseni 2021. ili najkasnije 2022. godine Nešto nalik na evropsku fudbalsku NBA ligu. Svi bi imali ugovore sa zagarantovanim višegodišnjim učešćem, vrlo precizna novčana obezbeđenja i šta sve ne.

Pravi trenutak

U doba korone pregovori su se ponovo dogodili. O evropskoj Superligi se u proleće 2020. više nego ozbiljno pričalo. Analitičari koji sve prate zapravo smatraju da nikada nije ni postojao bolji trenutak da se snovi velikih i bogatih klubova pretvore u stvarnost. Onima koji sve ovo zagovaraju sada je najlakše da evropske velikane nagovore na odmetništvo i napuštanje takmičenja, prvo u evropskim a onda i nacionalnim ligama. Zašto?

Povezane vesti - INTERVJU ILIJA STOLICA: Nije sve šibicarenje, laž, prevara ili fora

"Igrači su imovina i njihova vrednost je zbog pandemije korone pala bar za trećinu, što znači da je pala i finansijska vrednost klubova. Oni sada gube novac”, piše ovih dana engleski “San”, koji se godinama bavi ovom više nego ozbiljnom temom, odnosno najavom konačnog formiranja i formatiranja lige bogatih koja preti da poput razornog zemljotresa razruši sve dosadašnje takmičarske vrednosti u Evropi na klupskom nivou.

U maju ove godine, nagoveštavajući izokola razloge zašto su promene neophodnost, oglasio se i Fric Keler, predsednik Fudbalske federacije Nemačke.

"Postoje apsurdne plate i naknade za transfer koje više nisu verodostojne. Moramo da razgovaramo o ograničavanju plata. Napisaćemo pismo predsedniku UEFA Aleksanderu Čeferinu”, rekao je Keler novinarima. Nemci nisu dozvolili upliv kapitala iz tamo nekih zemalja u svoje najveće klubove. Englezi jesu. Nemačka poslovnost u ovakvom odnosu snaga ne može i neće da prati razmetljivost razmaženih finansijera iz sveta u kome ima više novca nego fudbalske pameti. Međutim, fudbal je čudna priča, ponekad milioni i milioni za transfere nisu dovoljni za trijumf.

Ovogodišnju Ligu šampiona osvojio je minhenski Bajern. U finalu je nadigran PSŽ čiju gomilu para u kasi, pristiglih od megabogatih klupskih vlasnika, ne prati i fudbalska vrednost na terenu.

UEFA je svesna nekih nelogičnosti koje život nameće. Zato poslednjih godina i čini napore, odnosno menja formate nekih takmičenja kako bi se prisustvo sponzora uvećalo.

Istovremeno čini sve da bi sprečila pokretanje takmičenja koje je uveliko formatirano i kome su njeni najslavniji klubovi, utisak je,  više nego naklonjeni.

"I pored korone, UEFA je bogata kuća. Nedavno je objavljen podatak da na njenom računu trenutno leži više od tri milijarde dolara. Dovoljno da se umire nezadovoljni klubovi. I ne samo oni”, komentar je Dušana Maravića, čoveka kome su vrlo dobro znani principi poslovanja evropske kuće fudbala.

Razmažene sponzoruše

UEFA ima i volje i novca da guranjem ruke u sopstveni džep klubovima izgubljeno i nadoknadi. Činjenica je da se zbog pandemije koronavirusa fudbal našao u više nego nezavidnoj poziciji bar kad je poslovanje u pitanju. Utakmice se uprkos opasnosti po zdravlje sportista igraju, ali bez prisustva publike. Ovo ne daje pravo pojedinim klubovima da se ponašaju kao razmažene sponzoruše. Biti veliki u svetu fudbala znači i snositi određenu odgovornost.

Povezane vesti - INTERVJU SNEŽANA ZORIĆ MIJALKOVIĆ: Sport je zdrava priča, uz uslov da nije vrhunski

"Mislim da će se klubovi sada drugačije ponašati, da će potrošnju svesti na razuman, ekonomski nivo jer se neće svi lako oporaviti posle pandemije. Biće i onih klubova koji će bankrotirati. Međutim, UEFA vodi računa o fudbalu i već je pripremila preko 200 miliona evra pomoći svakom savezu da iz svega onoga što je zadesilo svet fudbala izađe sa što manje ožiljaka“, uverava Maravić.

Moguće je da će ovakvo ponašanje UEFA bar na trenutak stišati mnoge strasti. Istovremeno je teško poverovati da će se najbogatiji klubovi Evrope pomiriti s mrvicama kad su prema obećanju interesnih grupa koje zagovaraju nešto novo zapravo na pragu velikog bogatstva.

"Stvar treba ozbiljno shvatiti. Još pre dve decenije klubovi zagovornici lige bogatih i interesne grupe koje ih podržavaju uspeli su da iz kancelarije UEFA preotmu Švajcarca Tomasa Kurta, čoveka koji je godinama bez greške vodio takmičenja u okviru UEFA. Dakle, najboljeg i najsposobnijeg. On je prihvatio bačenu udicu, otvorili su mu čak i kancelariju u Briselu. Mislili su na sve, svesni da projekat koji su zamislili nema pravo na grešku bilo koje vrste. U igri je veliki novac", podseća na neke za ovu priču bitne događaje iz prošlosti Dušan - Duda Maravić, koji je godine i godine proveo u evropskoj kući fudbala.

Povećanjem novčanih nagrada i sličnim metodama UEFA je uspevala da spreči ono na čemu veliki klubovi godinama i posebno sada insistiraju. Stvaranje zatvorene visokoprofesionalne i još više visokoprofitne lige, koja ne bi bila pod kapom UEFA, imalo bi, tvrdi objektivan fudbalski svet, dalekosežne posledice po ovu igru u nekim budućim vremenima.

"Aktuelizovanje priče o osnivanju lige bogatih, ili kako se već zove, na tlu Evrope samo je još jedan dokaz koliko su loši odnosi na relaciji FIFA-UEFA. Za mene je ideja prilično bizarna, liga bogatih zapravo bi bila prvi korak na putu fudbalske diskriminacije na tlu Evrope. Zato i verujem da će UEFA i ovog puta naći način kako da se suprotstavi bogatim interesnim grupama i onima koji priželjkuju ili podržavaju podelu na bogate i siromašne i tako ugrožavaju budućnost klupskog fudbala na tlu Starog kontinenta.

Platini je imao dobru ideju, hteo je da svi klubovi bez obzira na veličinu i iz koje zemlje potiču imaju šansu da se dokažu kroz takmičenje. Simptomatično je i to što je cela priča okrenuta samo prema Evropi i njenoj Ligi šampiona”, kaže Ivan Ćurković.

Povezane vesti - Najlepše lice socijalizma

Sagovornici “Ekspresa” slažu se da opasnost od osnivanja samostalne lige odabranih nikad nije bila veća. Korona zarad koje se postojeći način takmičenja našao na velikim iskušenjima, a priliv novca u klupske kase drastično smanjio samo je dobar izgovor za bogate klubove da se što pre odluče na sudbonosni korak. I sve to bez grama griže savesti čak i prema telima UEFA koja su pravila kompromisne poteze pomažući najbogatijima čak i kod kršenja finansijskog fer- pleja, odnosno pravila koje je sama UEFA osmislila.

Bogati još bogatiji

Od Kupa šampiona nastala je Liga šampiona. Bio je to pre svega poslovni poduhvat koji je račun UEFA, klubova ali i fudbalera, direktno ili indirektno, ulepšao poprilično velikim ciframa. Onda se dogodio i trenutak koji se danas reflektuje kroz sve naglašeniju želju da bogati imaju još više. Da se sve otelo kontroli dokaz je možda i sledeće:

"Gerhard Ajgner je, setite se, glasno agitovao na najjače evropske klubove i njihove finansijere da prekinu sa utrkivanjem u trošenju para u prelaznom roku, a oni su odgovorili tako što su stvorili svoju organizaciju s težnjom da formiraju zatvorenu lige”, uverava Maravić.

Dakle, sudbina evropskog klupskog fudbala u rukama je Udruženja evropskih fudbalskih klubova (ECA).

"Cilj je jasan, novo takmičenje donelo bi klubovima koji u njemu učestvuju milione i milione evra. Ali, nije baš sve kako na prvi pogled izgleda. Veliki ne prave igrače, oni uzimaju ono najbolje od uslovno rečeno malih klubova. Bez njih, mislim na male klubove, i budućnost bogatih mogla bi da bude ugrožena”, podseća Ivan Ćurković.

Britanski “San” navodi ovih dana da su bogati vlasnici privatnog kapitala i svi oni drugi zainteresovani a skloni velikim ulaganjima konačno spremni da pronađu način da se uguraju u najvažniju sporednu stvar na svetu i uhvate talas koji će nesumnjivo doneti velike promene u evropskom fudbalu. Fudbalu promene sa, čini se, neizvesnim epilogom, a njima, finansijerima ili kako se već zovu, utisak je, pozamašan profit. Britanski list posebno ističe “da će i finansijske grupe koje imaju potporu megabogatih zemalja, pre svih Katara, UAE ili Saudijske Arabije, biti te koje će merkati najbogatije klubove Evrope, a da će na udaru biti i Barselona, Liverpul, Mančester junajted, Bajern Minhen..."

"Možemo o svemu da pričamo šta hoćemo i koliko hoćemo. Ovo je vreme vladavine novca i bez obzira na to da li je nešto dobro za fudbal ili nije, biće opet onako kako novac kaže”, uverava Dragan Džajić, koji je kao sportski direktor u onim, sa ove distance romantičnim fudbalskim vremenima sa Crvenom zvezdom osvojio Kup evropskih šampiona.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...