Sport
13.08.2025. 13:19
Sport
10.12.2025. 17:35
Zoran Šećerov
U fokusu
Sedlaček: Rajaković je pametan i iskoristiće svoju NBA šansu
Bez dileme prva asocijacija na Toronto Reptorse, trenutni hit Istočne konferencije NBA lige u sezoni koja se polako zahuktava, jeste ime Darka Rajakovića.
Da govori o njemu i manje poznatim detaljima iz njegove karijere bez sumnje najpozvaniji je Marin Sedlaček. Ne samo na ovim prostorima, već i znatno šire. Reč je o nekadašnjem direktoru kampova "Košarka bez granica“, pomoćnom treneru na Najk Hop samitu i direktoru Najk evrokampova, odnosno instruktoru FIBA na više od 50 klinika širom sveta. Naravno, tu je i milion drugih vrednih podataka kao i zaduženja iz karijere ovog košarkaškog stručnjaka. Međutim, za ovu priču najbitnija je njegova funkcija koordinatora omladinskih kategorija KK Crvena zvezda koju je s velikim uspehom obavljao u periodu između 2003. i 2007. godine.
Ko je Darko Rajaković? U njegovoj biografiji je i podatak da je trenersku karijeru započeo u čačanskom Borcu sa samo 16 godina, da je posle Čačka radio sa mlađim kategorijama Crvene zvezde, zatim i kao trener u španskom niželigašu Toreldonesu.
Radio je i u NBA razvojnoj ligi, a zatim i kao pomoćni trener u dva NBA kluba. U junu 2023. imenovan je za glavnog trenera Toronto Reptorsa koji su predvođeni Rajakovićem danas "NBA kaznena ekspedicija“.
"Ovo je treća Rajakovićeva godina na mestu prvog trenera Toronta. Bilo je u tom intervalu i uzleta, ali i padova, velikih iskušenja, međutim, u Torontu su znali koga imaju. Takođe, što je za svaku pohvalu, imali su i puno strpljenja da ga sačekaju“, govori Marin Sedlaček.
U vreme kada je brinuo brigu o mlađim kategorijama tima sa Kalemegdana u Sedlačekovoj trenerskoj ekipi između ostalih bili su i Marko Radovanović, danas prvi čovek skautinga Hjuston Roketsa, zatim Darko Rajaković, prvi trener NBA ligaša iz Toronta, i Ivo Simović, Rajakovićev prvi pomoćnik u Reptorsima.
Sedlaček zastupa tezu da se ništa ne događa slučajno. Najmanje uspeh. Nudi takođe i objašnjenje zašto je Toronto danas to što jeste i kolike su u svemu zasluge srpskih stručnjaka jer Rajaković u ovoj priči o Rajakoviću nije jedini Srbin.
"Rajaković kao šef, a zatim i Simović kao njegov pomoćnik su imputirali neke stvari tako da danas Toronto igra drugačije od ostalih. Konkretno atipičnu košarku koja nije šablonska, odnosno koja nije košarka slična onoj koju igraju ostali timovi u NBA. Neke od karakteristika njihovog tima su veliki broj asistencija, kontinuirano kretanje svih igrača, precizni zadaci u igri uz atmosferu koja podrazumeva maksimalnu saradnju u smislu ja tebi dam loptu i ti si srećan, a ako ti je ne prosledim ti si nesrećan bez obzira što dobijaš pare. Mislim da su vlasnici Reptorsa prepoznali taj sistem i zato je Rajaković i danas tu gde jeste“, naglašava Sedlaček.
Istina je i to da su Reptorsi promenili izgled u odnosu na prošlu sezonu.
"Oni imaju tog Barnsa koji je glavni igrač, zvezda tima. Prošle godine bio je povređen i zato su imali slabije rezultate. Sada uz njega imaju i Ingrama. Ipak, pravi potez bio je kad su odlučili da vrate Kanađane. Sada je to sasvim druga pripadnost. Toronto je odavno simbol košarke u Kanadi. Od kada su tu i Kanađani sve nekako deluje potpuno drugačije.“
Da bi postao prvi trener Toronto Reptorsa, Rajaković je morao da prođe deset intervjua kako bi se našao među šestoricom kandidata od kojih je samo jedan mogao da bude biran.
"Ne postoji neka matrica po kojoj se bira prvi trener. Svaki NBA klub to radi odvojeno, na svoj način i tako sužava krug kandidata. Uz hiljadu i više pitanja na koja moraš da odgovoriš, postoje i određeni uslovi bez kojih je nemoguće uopšte ući u konkurenciju. Prvi je da si u karijeri obavljao ulogu pomoćnog trenera u nekom od NBA ligaša. Drugi je da imaš reputaciju nekog ko može da ispuni određene norme koje su potrebne ekipi. Treći uslov je da u prethodnom radu nemaš negativne relacije sa igračima tipa da si se sa nekim svađao i slično. Na kraju se gleda i sociološko poreklo, porodični status, znanje jezika. Sve to zajedno, međutim, ponekad nije dovoljno“, objašnjava Marin Sedlaček.
Pre Toronta, u kojem je dobio prostor za rad, Rajaković je imao i intervju sa Šarlotom, ali nije prošao.
"I taj intervju sa Šarlotom, i ne samo Šarlotom jer je imao i još jedan intervju, samo je dokaz da Rajakovićevo ime kao vrednost ne cirkuliše od juče u NBA krugovima“, kaže Sedlaček.
Put do NBA nije bio lak. Sedlaček se priseća i kako je Rajakovića usmerio na pravi put.
"Koristeći poziciju koju sam imao posle odlaska iz Zvezde, Rajakovića sam vodio na kampove ’Košarka bez granica’ gde je upoznao između ostalih i NBA trenere poreklom iz Evrope. Konkretno Grega Popovića. To je ostao živ kontakt, Rajaković je zahvaljujući tom poznanstvu posle toga odlazio na letnje kampove kao prateći deo stafa Popovićevog kluba. Istovremeno je bio i njihov skaut ovde.“
Vrlo brzo Rajakovića su prepoznali kao vrednost u Oklahoma sitiju. Oni su mu ponudili mesto trenera u Dži ligi. U njegovoj priči je i segment koji podseća da je početkom 2014. preuzeo ekipu Tulsa sikstisiksersa i tako postao prvi trener koji je vodio neki tim u NBA razvojnoj ligi a da je rođen van granica Severne Amerike. Imao je i pozitivan skor od 51 pobede i 49 poraza. Sasvim dovoljno da dobije posao pomoćnog trenera u Oklahoma sitiju gde je proveo tri godine. Na istoj funkciji bio je i u Finiks Sansima, odnosno Memfis Grizlisima.“
U junu 2023. imenovan je za glavnog trenera Toronto Reptorsa. Tako je postao drugi Srbin, prvi je bio Igor Kokoškov, koji je imenovan za glavnog trenera neke NBA franšize.
"Sve ovo je samo još jedan u nizu primera koji dokazuju koliko je posao košarkaškog stručnjaka zapravo čergarski posao. Rajaković je prošao i sito i rešeto. Radio je sa vrhunskim trenerima u Americi, ali i ovde preko leta sa NBA košarkašima koji su bili odabrani kao internacionalni igrači. Stekao je veliko iskustvo, ali i radne navike. Ne treba, kad je reč o njemu, zaboraviti ni podatak da ima i vrhunsko obrazovanje. U Beogradu je na Filološkom fakultetu završio grčki, odlično naravno govori i engleski. On je dakle čovek koji govori tri jezika, što opet znači i da razmišlja na tri načina. Među pozitivne vrednosti njegovog karaktera treba uvrstiti i konstantnu želju za usavršavanjem.“
Sedlaček se vraća na sam početak ove priče, na godine kada je na preporuku čoveka koji nije pripadao miljeu sporta došao na Mali Kalemegdan.
"Posle oktobarskih promena dobio sam posao koordinatora mladih kategorija u Crvenoj zvezdi. Već na startu doživeo sam šok. Dođem i shvatim da Zvezda ima samo tri registrovana igrača u mlađim kategorijama. Takođe, i da juniori ne treniraju, već samo igraju utakmice. Razlog, nemaju salu. Kadeti i juniori delili su dvoranu OŠ ’Vladimir Ribnikar’ po 45 minuta u terminu od pola 10 do 11 uveče. Katastrofalna situacija.“
Prvi Sedlačekov potez bio je više nego radikalan.
"Nisam želeo trenere koji samo vode utakmicu. Imali smo lošu reputaciju kluba koji ne plaća trenere, koji nema salu za rad sa najmlađima i sijaset drugih problema. Gde kod da pokucam ljudi kažu okej, dobićeš ključeve dvorane uz uslov da klub prethodno plati dugovanja koja ima prema nama.“
Uprkos svemu, Sedlaček nije odustajao. Kad su treneri bili u pitanju, odlučio je da posao mogu dobiti samo oni koji ispunjavaju njegova tri kriterijuma.
"Prvi je bio da nisu svi iz Beograda, drugi da prethodno nisu radili u Crvenoj zvezdi i treći da se međusobno ne poznaju dobro. Imao sam pritiske ljudi koji su mi bili bliski i koji su tražili da primim ovog ili onog. Meni, međutim, nisu bili potrebni treneri, tražio sam radnike, ratnike. Usput sam se raspitivao kod ljudi koji su mi bliski koga bih mogao da pozovem. Iz Čačka sam dobio informaciju da je taj koga tražim Darko Rajaković. Setim se da sam Darka upoznao u danima kada sam bio stručni konsultant na snimanju filma ’1 na 1’. Tada sam zapravo sreo mladog čoveka, imao je 20 godina, koji je u sali bez grejanja, u sirogojno džemperu, vodio trening ’crveno-bele’ generacije 1999/2000. Prišao mi je i predstavio se. Bio je to moj prvi kontakt sa Darkom Rajakovićem.“
Rajaković je bio i trener u nekim školama košarke i u Beogradu i u Čačku. Sedlaček je odlučio da ga pozove na intervju.
"U razgovoru sa kandidatima koristio sam neka trik pitanja koja sam upamtio sa predavanja na fakultetu. Sećam se i njegovog odgovora na pitanje koju bi selekciju voleo da vodi, možda kadete ili juniore. Rekao je ne, hoću da vodim mlađe pionire na početku, da napravim selekciju i da sa njima nastavim rad i naredne godine kad postanu pioniri. Pitao sam ga zašto, a on je odgovorio zato što smatram da jedino rad na duže staze, odnosno kontinuitet, može da donese rezultate, da se za četiri godine u rasponu od pionira do juniora može napraviti dopunska selekcija itd.“
Već posle prve godine, u sticaju i srećnih okolnosti, Rajaković je uspeo da sa svojim dečacima osvoji titulu prvaka tadašnje SCG. Prepoznao je to i klub pa su plate Sedlačekovim trenerima već posle prve godine bile duplirane.
"Radilo se ubrzano. Meni je bilo jako bitno da u klubu imamo klince koji znaju da se ponašaju i koji znaju da igraju i protiv inostranih klubova. Iskoristio sam kontakte iz NBA koje sam imao i uspeo da jednu ekipu Crvene zvezde odvedem u Barselonu na možda najprestižniji turnir za taj uzrast. Vrlo dobro se sećam generacije 89/90. koja je stigla do finala sa Realom za koji je igrao Bojan Bogdanović. Znao sam da mi ne možemo da dobijemo Real, prvo poluvreme smo gubili valjda šest razlike da bi nas u drugom odrali i završili utakmicu sa 30 razlike u njihovu korist.“
Pošto je i sam jeo trenerski hleb sa sedam kora, odlučio je da u društvu sa vođom puta Mirkom Pavlovićem odvede trenere na večeru.
"Rajaković i Simović su kumovi. Stavimo ih u kola i krenemo put Olimpijske luke na večeru. Bio je januar, padala je kiša i Simović onako rezigniran kaže kako je njegov kum u pravu kad kaže što sam se ja vatao u ovaj posao, bolje da sam bio mesar, da dođem u pet ujutro, isečem ono meso, prodam ga i u 12.00 idem kući. Meni je taj iskreni monolog ostao u sećanju i kad god da ga se setim počinjem da se smejem.“
I još jedan detalj Sedlaček je pohranio u svoj memorijski disk.
"Nisam bio prisutan, ali Rajaković je s tom istom ekipom uz određene izmene igrao i finale prvenstva Srbije u Čačku. FMP je u to vreme bio reprezentacija. Izgubio je valjda 40 razlike. U nekom našem balkanskom razmišljanju u takvim situacijama trener bezuslovno dobija otkaz. Međutim, u Zvezdi se tada niko nije mešao u odluke koje smo donosili Mirko Pavlović i ja. Darko je uz našu podršku nastavio da radi. Imao je, dakle, i tu dozu sreće da su pored njega bili ljudi koji su verovali u njega.“
Radeći sa novom generacijom trenera "crveno-belih“, Sedlaček je koristio lična iskustva.
"Svake nedelje smo imali sastanak. I svi su morali da imaju sveske. Ja sam to naučio u vreme kada sam počeo da radim kao trener. Šef je bio Ranko Žeravica, a koordinator Raša Šaper. Bili su to sastanci na kojima smo pravili analize, pričali o problemima, o tome šta i kako treba neke stvari uraditi. Čak sam išao i na neke njihove treninge, demonstrirao sam neke stvari ne da bih ja pokazao nešto što ja znam, a oni ne znaju, već da bismo svi ulazili u tu problematiku. Na početku bilo je osam trenera, ostala su gore pomenuta trojica, nikog nisam najurio, već sam samo postavljao radne zadatke. Oni i danas pričaju kako ja nisam tražio dlaku u jajetu, ali i da im nisam dozvoljavao i da se zadovoljavaju malim ciljevima jer sam, čak i kad pobede 30 razlike, znao da se može još bolje. Insistirao sam na tim sveskama, na zapisivanju onog što su mislili da im je bitno i da na osnovu toga kroz razgovor pronalazimo rešenja. Reč je, dakle, o metodologiji koja je primenljiva u svakom sistemu. Oni su to prihvatili i posle kad god smo se viđali u SAD govorili su kako su mnogo stvari pokupili od mene.“
Sedlaček ne krije ni detalj koji ga je učinio posebno srećnim i i te kako ponosnim.
"Kada je Darko Rajaković potpisivao ugovor sa Toronto Reptorsima, na prezentaciji je u prisustvu ljudi iz kluba i brojnih novinara izgovorio i rečenicu da za mesto na kome se sada nalazi najviše zahvaljuje meni. To je valjda najveće priznanje koje možete da dobijete, tako nešto ne može da se plati, nema tih para. Za mene je to bila potvrda da sam imao sreće da odaberem prave ljude za prava mesta. Mislim na Rajakovića i Simovića. Dok smo sarađivali, nisam gušio njihovu kreativnost, nisam im ja pisao treninge ili vodio utakmice, bio sam im samo mentor. Iz onog što smo pričali sami su pronalazili elemente koji mogu da ih dovedu do toga da budu bolji. Prepoznao sam tu njihovu vrednost, takođe i strast, znam da će sutra biti još bolji.“
Prepoznao je i Igora Kokoškova, prvog Srbina koji je radio kao šef struke u jednom NBA klubu.
"Kad sam bio predsednik Komisije za međunarodnu saradnju Udruženja košarkaških trenera Jugoslavije, insistirao sam da Igor Kokoškov ode u SAD na specijalizaciju uprkos tome što nam je bilo poturano jedno drugo ime koje naravno neću da pominjem. Kokoškova sam trenirao i video da ima podosta potencijala. On je posle sve uradio sam, imao je rodbinu u SAD i tako je produžio boravak. Upoznao je i neke ljude i u sticaju srećnih okolnosti postao je to što jeste.“
Radnici i ratnici, Rajaković i Simović, košarkaški istomišljenici i znalci, dobri saradnici i prijatelji.
"Pred sve sam pa i pred njih postavljao isti zadatak, sa istim kriterijumima. Hipotetički, drugi su od deset čaša uspevali da operu osam, oni su pokazali da mogu da operu i 11. To je razlog zašto smo ih maksimalno podržavali. Ivo Simović je neko ko se u ovom času mnogo ne pominje. Danas je Darkov pomoćnik, Darko ga je povukao. Nisam bio u nekom super hipu da rade zajedno jer u inostranstvu gde su dvojica naših uvek postoji strah da ne bude neki paket. Međutim, oni su potpuno različiti. Simović je napravio najbolju kadetsku selekciju Crvene zvezde ikad, pronašao je Nemanju Nedovića. Koristio je sistem koji su drugi preneli meni, a ja njima. Mislim da je tu najveći problem, to prenošenje znanja. Oni su se, uslovno rečeno, plašili mene, ali ja nikoga nisam kinjio, vređao ili govorio u prvom licu u smislu ja pa ja, već sam im primerima i susretima sa ljudima koji su bili vrhunski na globalnom nivou iznosio stvari koje će im kasnije koristiti u karijeri.“
Putevi trenera su nepredvidivi. U slučaju Rajakovića i Simovića i dobro umreženi.
"Ivo Simović je prvi otišao u Španiju, prvi koji ga je prepoznao na letnjim kampovima bio je Ranko Žeravica, on je njega postavio za trenera Torelodonesa. Čuveni fenomen sveska mu je spasao glavu. Kad je došao posle prve sezone na sastanak sa predsednikom kluba, govorio je ovo je bilo ovo, ovo, ovo, ali su i rezultati takvi kakvi jesu. Predsednik mu zatim kaže da zbog rezultata mora da ga menja, ali i da mu odmah daje funkciju direktora kluba jer ne želi da ga se odrekne.“
Već sledeće godine Simović je doveo Rajakovića za trenera prvog tima.
"Sledeća odskočna daska Darka Rajakovića bila je Dži liga. Ivo Simović je već bio u Americi, ali su bili razdvojeni, radili su na različitim univerzitetima, da bi onda Darko uplovio i u NBA vode. Ponovo su zajedno nastavili 2023. To govori i o njihovom prepoznavanju karaktera koji su slični i takmičarski dovoljno motivisani da mogu da odgovore na mnoge zahteve i standarde.“
To što je Darko danas to što jeste, tvrdi Sedlaček, jeste zato što njihovo znanje, misli se na tandem Rajaković – Simović, prati i njihova sposobnost da se u najkraćem roku adaptiraju na nove uslove, što uopšte nije lako.
"Rajakovićeve vrednosti prepoznao je i Saša Đorđević koji ga je 2019. uzeo za pomoćnika dok je bio selektor Srbije. I samo jedan Rajakovićev potez opravdao je, po meni, to što ga je zvao. Bila je neka utakmica kad je malo falilo da izbije opšta tuča na parketu. Prva reakcija Darka Rajakovića bio je niski start prema klupi kako nijedan naš igrač ne bi ušao na teren jer bi u suprotnom sledila diskvalifikacija. Za mene je to bio kraj. Taj i takav potez je zapravo uloga pomoćnog trenera, ne onoga koji klima glavom, već nekoga ko svoju ulogu gleda u smislu posla koji treba da radi uz respekt prema onome ko je šef.“
Danas se ime Darka Rajakovića, pre svega zbog sjajnog starta ali i dobrih igara Toronta, u NBA miljeu izgovara s poštovanjem. Ostaje, međutim, otvoreno pitanje koliki su stvarni dometi ovog Čačanina u NBA.
"Ovo je njegova četvrta sezona i ništa od ovog što trenutno ima nije čvrsto. Čvrsto postaje tek kad dobiješ veliki ugovor, ali ni to nije garancija da si se etablirao. Vrlo je bitna sredina u kojoj radiš. Ako je bara prepuna krokodila, onda te vreba opasnost na svakom ćošku. Zato je bitna stvar selekcija saradnika, odnosno koliko su lojalni, fokusirani, koliko veruju u tebe i koliko na kraju ti veruješ u njih“, tvrdi Marin Sedlaček.
Istina je i da se mnogi ne snađu u uzburkanim vodama NBA karavana.
"Bilo je i još uvek postoje Amerikanci koji su bili uspešni kao treneri na koledžima, koji su čak potpisali o odlične ugovore sa NBA franšizama, ali se nisu snašli. Ali, vratimo se Rajakoviću. Mislim da njegovo etabliranje u NBA krugovima puno zavisi od toga koliko će ostati u Torontu. On ima ugovor još ove i naredne sezone. Biće sigurno i drugih ponuda, znam da je on pametan i da će iskoristiti šansu, ali i razmisliti da li je sve u parama ili je možda u kontinuitetu. Mnogi su se tamo upecali na pare i sada ih više nigde nema.“
Sinonim za dugovečnost, ali i pravilno razmišljanje jeste legendarni Fil Džekson. Kada se izgovori njegovo ime, svi kažu Čikago. Dugo je trajao, uzeo je najviše titula.
"On je svoj rad iz godine u godinu nadgrađivao i u svemu uživao. Umesto da na nekom drugom mestu uzme veće pare i da krene iz početka, on se opredelio za drugu varijantu.“
Poslednji susret Sedlačeka i Rajakovića dogodio se uoči ovogodišnjeg EP u košarci.
"Racionalna je osoba i jako privržena zemlji iz koje potiče. Prošle godine je svaku trojku koju je njegov tim postigao isfinansirao iz ličnog džepa i novac prosledio za bolnice u svojoj domovini. I još jedan njegov potez puno govori o njemu. Kad je svet napustio Peca Petronijević, on me je zvao iz SAD da pita da li imam nekog u medijima kako bi se objavila vest da je umro čovek koji je njega usmerio u košarku.“
Naš sagovornik naglašava da Rajaković nikada nije zaboravio odakle je, ali i šta je sve prošao.
"Amerika ga je ušlifovala u jednom pozitivnom smislu. Ima jedan svoj cilj i mislim da je za njega košarka 24/7. Ima trenutno 46 godina i to su najbolje trenerske godine. Narednih 10 su njegove“, ubeđen je Marin Sedlaček.
Zanimljiva je i tema kakva priča kruži među igračima o Darku Rajakoviću. Zaključak se svodi na rečenicu dobar glas se daleko čuje.
"Igrači se međusobno znaju, neki sa koledža drugi, ali i iz timova za koje su igrali. Kad je bio pomoćni trener, Darko je u timu imao Serža Ibaku. Dolazio je leti u Španiju da s njim radi individualno. Puno je pomagao pre povrede i Darku Šariću. On je polako gradio tu relaciju, rešavao je rado probleme igračima i objašnjavao im značaj individualnog rada. Zato su mnogi od igrača danas spremni da za njega skoče u vatru ili da udare glavom u zid.“
Sport
24.06.2025. 17:15
VLADIMIR DRAGUTINOVIĆ: "Košarka se u SAD i Evropi ne doživljava na isti način"
Kakve su šanse da Rajaković u NBA radi na duže staze s obzirom na specifičnosti ove lige.
"Kad jednom uđeš u NBA, onda si u NBA. U taj krug se teško ulazi, ali još teže izlazi. Da izađeš možeš samo ukoliko praviš gluposti. U Torontu očigledno veruju u ono što i kako Rajaković sa saradnicima radi. Istrpeli su neke stvari i to je dobar pokazatelj. Držim palčeve da nastave tako. Znam da će biti uspona i padova, sezona je dugačka, puno toga zavisi i od rasporeda. Toronto 9. decembra igra protiv Njujork Niksa taj Emirejts kup. Biće to pravi test. Ali, u svim ovim pričama i te kako bitan faktor je sreća“, ističe Sedlaček.
Dve minijature u vezi sa našim ljudima koji su deo NBA priče daju Sedlačeku za pravo kad ovo govori.
"Da je Jokić kod trejdovanja kojim slučajem otišao u Lejkerse i da je igrao u istom timu sa Kobijem Brajantom, nikad ne bi bio Jokić. On je na svu sreću otišao u Denver, Denver je malo tržište, ali i tamo je u jednom trenutku bilo Jokić ili Nurkić. Tamo je u tom trenutku kao trener radio Kornišovas koji je rekao, prepoznajući neke stvari, bolje Jokić nego Nurkić. To je ta srećna okolnost.“
U drugoj priči je poenta u nedostatku sreće uzrokovanom bahatošću "ludog gazde“ koji je na kraju najuren. Ali pre toga...
"U trenutku kad je Igor Kokoškov postao glavni trener Finiks Sansa bližio se i draft na kome je bio i Luka Dončić. Svi su naravno očekivali da Kokoškov uzme Dončića, zajedno su sa reprezentacijom 2017. uzeli Prvenstvo Evrope. I to bi se i dogodilo da nije došao gazda i rekao nama je prioritet centar Diandre Ejton. Objašnjenje je bilo da je Ejton sa Univerziteta Arizona, a Sansi su u Arizoni. I tu počinje da se odmotava klupko, nažalost u pogrešnom pravcu. Iz toga ispadne da u timu imaš rukija koga treba da forsiraš, da je tim šaren, a vlasnik egocentrik, što sve zajedno stvara situaciju da ti kao glavni trener ne možeš da kontrolišeš neke stvari. U NBA definitivno moraš da imaš i puno sreće bez obzira na to koliko puno znaš košarku“, zaključuje Marin Sedlaček.
Sport
24.03.2025. 20:10
Boris Beravs: "Dok je Željka, postojaće i Partizan"
Sport
04.12.2024. 17:05
Intervju Aleksandar Čubrilo: S kartom za Ameriku sleteo u Partizan
Komentari
