Sport
20.01.2026. 18:20
Sport
02.02.2026. 18:21
Zoran Šećerov
INTERVJU
DRAGAN DŽAJIĆ: Mislim da ću se opet kandidovati
Na početku mali osvrt na ne tako daleku prošlost. Na vanrednoj izbornoj sednici održanoj 14. marta 2023. godine Dragan Džajić je izabran za novog predsednika FSS-a sa mandatom od četiri godine.
Od 79 prisutnih čak 78 je dalo glas legendarnom srpskom asu i jednom od najboljih fudbalera planete u svojoj generaciji. Nešto slično, koliko se zna, u prošlosti nije se događalo.
Zahvaljujući na izboru, Džajić je naglasio da imenovanje doživljava kao "veliku čast koja podrazumeva i maksimalnu odgovornost“.
"Nemam čarobni štapić, ali učiniću sve da svojim iskustvom i idejama doprinesem unapređenju srpskog fudbala na svim nivoima“, istakao je tom prilikom Džajić.
Reč je održao. Danas, posle gotovo tri godine provedene na funkciji prvog čoveka nacionalnog fudbalskog saveza, ne krije dobro raspoloženje.
"Imam razloga za zadovoljstvo. Uradio sam dosta toga što sam zamislio od kada sam preuzeo funkciju predsednika FSS-a. Ali, naravno, sve ovo nije kraj. Idemo dalje, korak po korak, posla još ima.“
O fudbalu priča s lakoćom, bez fraziranja i velikog umovanja. Njegove rečenice su jednostavne i svima razumljive. I, pre svega, više nego iskrene.
"Jedna od najbolnijih tačaka srpskog fudbala bila je infrastruktura. Preciznije, tereni na kojima se godinama unazad igrao fudbal za bodove. Uvek sam u ovom periodu godine razmišljao gledajući utakmice na pripremama naših timova u Antaliji ili nekoj drugoj destinaciji, o tome kakvi će u februaru, kad se timovi vrate i počne takmičenje, biti tereni u Surdulici, Ivanjici, Novom Pazaru ili nekom drugom stadionu. Danas, na svu sreću, Srbija ima kvalitetne travnate površine na kojima može da se igra sasvim normalno.“
Predsednik FSS-a sve ovo naravno ne komentariše kao ličnu zaslugu, već u prvi plan ističe klubove i sve druge relevantne institucije.
"Ponavljam, na lošim terenima ne može se igrati dobar fudbal. Pogotovo fudbal koji pretenduje da ima vrednost, brojne navijače i želju da se dokazuje na međunarodnoj sceni. Na kvalitetnim travnatim podlogama kakve danas imaju naši klubovi igra se uprkos svemu mnogo kvalitetniji i gledaocima daleko pristupačniji fudbal. To je istina koju sebi moramo da priznamo.“
Džajić naglašava i da kvalitetnija infrastruktura predstavlja svojevrstan spas za fudbalere.
"Dobar teren je povoljnost za fudbalera. Pre svega zato jer su sada svi u mogućnosti da iskažu svoj kvalitet i talenat. Njihovo znanje je ogledalo našeg fudbala, od njih i njihovog umeća i te kako zavisi koliko će utakmice biti zanimljive, neizvesne, takođe i kvalitetne, u krajnjem slučaju i gledane.“
Džajićeva filozofija s naslovom "korak po korak“ imala je pozitivne odjeke i u do juče više nego bolnim segmentima srpskog fudbalskog bića. Idući nasumice od teme do teme, nije teško zaključiti da su bez veće buke i preterane medijske pažnje na svoje mesto postavljene, uz nenametljivu diskreciju, i neke druge i te kako bitne stvari koje nagoveštavaju lepše sutra.
"Osim infrastrukture, u prioritete o kojima sam govorio ubrajao sam i suđenje, odnosno pokušaj, za sada uspešan, da saradnja na nivou regionalnih srpskih saveza bude kvalitetnija nego što je bila.“
Bolna tačka bio je i sistem takmičenja, odnosno lige sa nagomilanim klubovima.
"I na tom polju smo povukli radikalan potez. Već od naredne takmičarske sezone dogodiće se smanjenje klubova pre svega u Superligi što bi, po opštem mišljenju, trebalo da doprinese kvalitetu igre i daleko interesantniju trku za bodove. U ovoj priči neće profitirati samo najelitniji rang takmičenja, već i onaj ispod, što nam je takođe bio cilj.“
Predsednik FSS-a nije iskazao ni mrvu zabrinutosti što se sve glasnije čuje vapaj pojedinih klubova da se smanjenje lige odloži za neka druga vremena.
"Vremena nema, ono što smo dogovorili biće realizovano. Istina je, naravno, da se od strane nekih klubova, ne i zvanično, traži prolongiranje odluke. Najzabrinutiji su oni koji se bore za opstanak. Iz aspekta fudbala svako odlaganje ne bi donelo pozitivne efekte za koje se borimo. Utoliko više smo odlučni da istrajemo u onom što smo već dogovorili i sa čime su se klubovi složili.“
Ne krije da bi ga obradovalo i to da se iz upotrebe eliminišu neke navike koje ne idu u korist fudbalu kao igri.
"Ne vidim šta je to toliko strašno ukoliko se neko spusti u rang niže. Za mene to nije propast i kraj kako se kod nas to obično tumači, već motiv više da se kroz kvalitetniju organizaciju i stručni rad ekipa što pre konsoliduje i vrati na željenu poziciju. Ako su taj put mogli da pređu i neki najveći evropski klubovi, zašto ne bi i neki naši. U razvijenim fudbalskim zemljama takmičenja na stepeniku ispod elite i te kako su kvalitetna i zanimljiva uz konstataciju da se i u Čempionšipu, Cvajti, Seriji B i sličnim ligama u nekim drugim evropskim zemljama fudbal igra uglavnom pred dobro popunjenim tribinama.“
U nekim prošlim vremenima i više nego sličnim situacijama, u ime ovih ili onih interesa, liga se nije smanjivala.
"Ako je to interes države ili ukoliko se zna pravi razlog zašto se i zbog čega menja odluka koju su praktično svi klubovi podržali, onda ok. Naša je obaveza kao fudbalskog saveza da se i tome prilagodimo, ali i da insistiramo na primeni odluke koja doprinosi kvalitetu fudbala.“
Na pragu smo, utisak je, nikad interesantnijeg fudbalskog proleća što nudi nadu da će i ljubitelji fudbala uživati u igri bez kalkulacija.
"Situacija je takva da će od prve do poslednje utakmice proleća biti važan ne samo svaki bod, već i gol. Jednako zanimljiva biće i borba za vrh, odnosno izlazak u Evropu, kao i odmeravanje snaga u borbi za opstanak. Verujem da će sve zajedno i te kako uticati na opštu zanimljivost takmičenja, ali i brojniju posetu na tribinama od Surdulice do Subotice.“
Da li će i kada fudbal u Srbiji biti na željenom stepenu kvaliteta ne zavisi samo od krovne organizacije, naglašava Dragan Džajić.
"Naš cilj jeste da se u svim fudbalskim centrima kvalitet fudbala podigne na što viši nivo. Međutim, nije to, da tako kažem, samo u nadležnosti FSS-a. U sve moraju da se uključe i lokalne zajednice i gradovi, pogotovo oni koji su prepoznali koliko kvalitetan fudbalski klub doprinosi afirmaciji njihove sredine u celini. Podrška mora da bude ne samo materijalna, već i moralna. Lamentiranje nad lošom sudbinom i konstantna kukanja nisu put ka napretku. Bilo bi dobro da se tako više ne razmišlja.“
Sledi i jedan mali apel predsednika FSS-a.
"Voleo bih da doživim da se neke fudbalske sredine u Srbiji koje imaju fudbalsku tradiciju konačno probude. Mislim na Čačak, Užice, Kraljevo, Zrenjanin, Šabac i da ne nabrajam dalje. Ne vidim razlog zašto u tim gradovima ne bismo imali superligaše. Nadam se da ću doživeti tako nešto.“
Za trenutak se prebacujemo na međunarodnu scenu uz pitanje gde je u ovom trenutku FS Srbije u odnosu na UEFA i FIFA.
"Imamo zaista sjajnu saradnju i sa obe krovne organizacije stalne i vrlo konstruktivne kontakte. Najprostije rečeno, mi dobro sarađujemo. Oni su zadovoljni našim inicijativama, a mi njihovim dobrim namerama iskazanim između ostalog i kroz određena uputstva i smernice kako neke stvari mogu da se reše i dovedu na viši nivo. Želimo da se ta saradnja ubuduće unapredi jer prostora za tako nešto ima. Činjenica je da smo retko kada imali ovako dobru komunikaciju i uzajamno poštovanje. Pogotovo u smeru jačeg prema slabijem.“
U prvom kvartalu 21. veka srpski fudbal je često koračao minskim poljem. Rasparčavanje SCG dovelo je do lutanja na fudbalskoj sceni. Zanimljivo je čuti i Džajićevo mišljenje da li je fudbalska Srbija od tada pa do danas napredovala ili je doživela pad.
"Što se tiče rezultata na međunarodnoj sceni, mislim da u periodu o kom pričamo nije bilo napretka. Ali ni koračanja unazad. Ne treba zaboraviti da je srpska reprezentacija tri puta bila učesnica SP, takođe i da smo igrali na kontinentalnom šampionatu, što je bez ikakve sumnje uspeh. Ostvarenja na tim takmičenjima su nešto drugo. Naš najveći problem bio je što smo na tim takmičenjima očekivali više, a istina je prava da mi uprkos svemu to nešto više jednostavno nismo mogli.“
Dani posle (ne)uspelog učešća po tradiciji se svode na "akciju“ pronalaženja krivca.
"Uspeh jedne nacije na nekom velikom takmičenju ne zavisi samo od selektora ili rukovodstva koji su po nepisanom pravilu posle ovakvih događanja prvi na udaru kritike. Moramo u ovakvim situacijama da budemo neuporedivo realniji i objektivniji. Mnoge zemlje su neverovatnom brzinom napredovale i napravile iskorak u kvalitetu. I to moramo sebi da priznamo. Generalno je napredovao i sam fudbal, tako da je sve teže i teže nekog pobediti bez obzira na to kako se zove i na velikom takmičenju napraviti veliki rezultat.“
I u ovom veku ponavljale su se stvari iz prošlog. Podsećamo aktuelnog predsednika FSS-a na neka vanfudbalska dešavanja koja su doprinosila (ne)uspehu.
"Sve smo mi to malo predimenzionirali. Znam, u mojoj generaciji kamen spoticanja navodno su bile kopačke. Međutim, to nije suština jednog uspeha ili neuspeha. Na velikim takmičenjima tvoja obaveza je da se dokazuješ iz utakmice u utakmicu, da praviš rezultat. Mi smo to na neki način znali. Bili smo vicešampioni Evrope u Italiji, onda i četvrti na finalnom turniru Prvenstva Evrope u Beogradu. Imali smo tad kvalitet i vrteli smo se u tom krugu uspešnih reprezentacija. Imali smo možda igrače i za nešto više, ali ukoliko hoćemo do kraja da budemo objektivni, nismo imali onaj potreban kvalitet da bismo pravili čuda. Tako je i danas. Mi stalno pričamo kako možemo, a kad nam se ne ispune želje onda nam je po pravilu uvek kriv neko drugi.“
Podsećamo Džajića i na nedavnu izjavu da Srbija nema kvalitet u igračkom smislu.
"Pogrešno. Oni koji danas nose dres reprezentacije su dobri igrači. Pitanje je samo da li imaju sposobnost da stignu do vrha. A za tako nešto osim fudbalskog umeća potrebne su i neke druge stvari. O tome sam govorio i to treba tumačiti samo u tom kontekstu.“
Pred nama je godina kada reprezentacija sa novim selektorom neće igrati velika takmičenja ili kvalifikacije za njih. Jedini ispit biće Kup nacija.
"Ovo je period kada se kreće iz početka. Došao je novi selektor sa programom koji bi trebalo da se realizuje u četiri naredne godine. U Kupu nacija igraćemo zahtevne mečeve sa izuzetno kvalitetnim protivnicima. Biće to prilika da dođemo do onoga čemu težimo. Naš selektor je mlad i ambiciozan, takođe uživa i podršku cele nacije, što znači da mu neće biti lako. Nadam se da će imati jednaku podršku i ljudi u samom fudbalu. Očekujem, dakle, da napravi veći pomak unapred, da češće pobeđujemo, da vratimo nadu da i zaista možemo, da se oni koji vole reprezentaciju vrate na tribine, da gledaju nacionalni tim i da ga bodre.“
Dokazani fudbalski radnik je kroz bogatu karijeru sa veličanstvenim ostvarenjima neko ko zastupa tezu da samo rezultat vraća publiku.
"Apsolutno je tako. Priče da se kod Srba gasi nacionalni ponos su besmislica. Dobar rezultat vraća narod na tribine. Uostalom, zar pred utakmicu sa Englezima nismo imali sliku kako se u redovima čekalo za kupovinu ulaznice.“
Aktuelni predsednik FSS-a ne beži ni od priče o kultu reprezentacije koji je navodno negde zagubljen.
"Kult reprezentacije se ne vraća busanjem u prsa i zapaljivim izjavama, već jedino i isključivo dobrim rezultatom. Taj nacionalni ponos svi mi u ovoj ili onoj meri nosimo u sebi. Takođe i igrači. Bio sam reprezentativac i ne mogu da shvatim da neko u dresu reprezentacije ne želi pobedu ili uspeh. Meni je to strano, te priče o tome kako reprezentativci kalkulišu su neutemeljene i zapravo su samo trač, a ne istina. Kad se izgubi, onda nacija na jedan način ocenjuje igrača, kad se pobedi, onda priča ide u smeru da li si video kako peva himnu ili ovo ili ono. Takođe, i kad gubimo, onda nam je zima oko srca, kad pobeđujemo ‒ onda nam se krv pregreje. Euforičnost nije put do uspeha.“
Istaknuti as ne prihvata takođe kao utemeljene ni one priče u medijima da ovaj ili onaj reprezentativac neće da igra za reprezentaciju.
"Sve te priče su najobičnije preterivanje koje remeti atmosferu u reprezentaciji i oko reprezentacije. Moramo verovati igraču jer uvek postoji dobar razlog zašto se neko nije odazvao pozivu selektora. Nisam primetio da neko neće bez obzira što to mediji potenciraju i što je to samo glasina, a ne istina. Da nam se to ne bi ponavljalo, potrudićemo se da javnosti, bez obzira što će to neko možda i opstruirati, ponudimo ubuduće pravu sliku zašto neko ne može da prihvati poziv selektora. Ovo tim pre što i sada mislim da ono neću među našim reprezentativcima jednostavno ne postoji.“
Koliko i da li uopšte selektor i predsednik FSS-a imaju komunikaciju.
"Naravno da imamo. Za tako nešto mora, međutim, i da postoji razlog. Paunovića sam video prilikom promocije kad je preuzeo funkciju selektora, zatim i na komemoraciji njegovom ocu, a mom dragom saigraču iz reprezentaciji. Trenutno je u Beogradu i vrlo brzo ćemo se susresti. Želja je obostrana i to je dobar vid komunikacije. I još nešto, selektor će imati moju maksimalnu podršku. Nije ovo floskula, svaki trener kad sam radio u Zvezdi imao je moju bezrezervnu podršku bez obzira na rezultate. Čak i veću ako se dogodi neuspeh. Odlično znam kakav je to posao i koliko izazova nosi u sebi, odnosno kakve poteškoće prate svakog od tih ljudi. Uvek sam bio tu da ih podržim i oni su to znali.“
Paunović nije mnogo kao trener radio u evropskom fudbalu. Pitamo Džajića da li mu je to minus ili…
"Fudbal je na celom svetu isti. Da smo doveli Murinja ili Gvardiolu, opet bi se našli oni koji bi govorili ovo ili ono. U fudbalu ne postoji garancija za pobedu. Vi svakog stručnjaka angažujete s nadom da može da bude dobro. Lično verujem da će Paunović kao selektor napraviti neki pomak i da će naše fudbalsko sutra s njim biti bolje.“
Sport
10.11.2025. 19:35
Strast kao zaštitni znak selektora br. 13
Gde nam je u celoj priči klupski fudbal, koliko napreduje ili zaostaje za svetom i Evropom, da li od vrednosti klubova zavisi i moć reprezentacije?
"Vratiću se malo unazad. Kad je Zvezda postala naravno zasluženo prvak Evrope i sveta, imali smo jaku domaću ligu. Šta mislite da se nije dogodio raspad zemlje ‒ da li bi Hajduk sedeo skrštenih ruku i aplaudirao? Ili Dinamo, Partizan. Šta je bio Zvezdin motiv nego finale Kupa šampiona u kojem je Partizan igrao 1966. Cilj je bio da se dostigne i nadmaši Partizan, to je bila svakodnevna misao ljudi koji su radili u Zvezdi. Naravno, i moja. I na kraju smo uspeli. Sigurno je da bi tome da smo ostali zajedno težio i Hajduk, takođe i Dinamo. Uz Partizan, to su bili veliki klubovi s moćnim potencijalima. Na drugoj strani imali smo Sarajevo, Željezničar, povremeno Vojvodinu, uvek Velež. Oni si bili svesni da ne mogu biti prvaci Evrope, ali su zato imali cilj da igraju u Evropi. I igrali su.“
Gde smo iz ugla klupskog fudbala danas, kakvu i koliko kvalitetnu ligu imamo.
"Gledam utakmice naših ekipa na pripremama u Turskoj. Teško pobeđujemo i one klubove iz liga ili zemalja za koje sam jedva čuo. I onda kad pokušavamo da smanjimo ligu na 12 klubova postavlja se pitanje da li će se to i zaista dogoditi. Mora da se dogodi, kvalitet fudbala u Srbiji biće u tom slučaju bolji. Nemojmo da cvilimo i molimo. Nije sramota ispasti iz Superlige, već je bruka i sramota ako ne postoji želja da se što pre u nju neki klub vrati.“
Zanimljivo je i kako prvi čovek nacionalne kuće vidi proleće njegove Crvene zvezde u Evropi.
"To što je Zvezda do sada uradila je nešto što se može okarakterisati kao uspeh. Uostalom, jedina je koja se domogla proleća u Evropi. Koja je granica toga ‒ videćemo. Prognoze su uvek nezahvalne, ali ono što možemo jeste da joj poželimo da dogura što je moguće dalje.“
Polemika koja ne prestaje da se vodi svodi se na pitanje koliko prebrzo odlazak najtalentovanijih fudbalera utiče na srpski fudbal.
"Kao predsednik, neke stvari ne mogu da komentarišem. Naravno da o svemu imam svoj stav. Bio bih najsrećniji da se vrati pravilo da mladi fudbaler ima obavezu da prvi profesionalni ugovor potpiše sa svojim matičnim klubom. To je imalo efekta. Danas je to nemoguće. U situaciji smo da se naprosto moramo prilagoditi vremenu u kojem živimo i pravilima koja su na snazi. Mimo drugih jednostavno ne možemo. Ljudi koji vode klubove imaju pravo tako da se ponašaju. Ta prodaja najboljeg uostalom produžava život mnogim klubovima.“
Bez veće pompe došlo je i do promene nekih ljudi u FSS-u. Konkretno generalnog sekretara, zatim i selektora A tima i da ne nabrajamo dalje. Na drugoj strani došle su neke sveže snage.
"Ne trebaju tu neka velika objašnjenja. To se događa i u drugim sredinama. Zašto bismo danas diskutovali zašto je otišao sa funkcije generalnog sekretara Jovan Šurbatović ili zašto su Savez napustili neki ljudi koji su bili na nekim drugim poslovima i zadacima. Situacija u kojoj smo bili zahtevala je nova rešenja i pokazalo se da je ta procena bila dobra.“
Da li to znači da je Radujko pravi čovek na pravom mestu, da će selektor A tima imati veća ovlašćenja kad su u pitanju selektori mlađih selekcija, da je dolazak Italijana Mesine vratio poverenje u suđenje...
"Radujko je sjajan operativac, odlučan i pokazalo se u mnogim situacijama izuzetno snalažljiv i pragmatičan. Neko je s kim se kao predsednik lako razumem i sjajno sarađujem. Fudbalskim rečnikom, prvo je pojačanje u ulozi generalnog sekretara. Istina je i to da će selektor A tima imati od sada neuporedivo veća ovlašćenja u smislu da bira selektore mlađih kategorija, ali i da bude uz njih kada im je kao podrška najpotrebniji. Radiće se, dakle, na kontinuitetu i stvaranju uzajamnog poverenja bez pretnji da svaki poraz donosi smenu.“
Suđenje je decenijama unazad bilo rak-rana srpskog fudbala. Od jeseni neke stvari su dobile drugi oblik.
"Angažovanje Dominika Mesine je pun pogodak. Ima i dalje primedaba, neki klubovi se i bune, ali to je dobar znak. Što se više budu bunili to će biti samo dokaz da je Mesina pravi čovek na pravom mestu. Ukoliko i zaista želimo da suđenje skinemo sa dnevnog rada, da sve bude regularno, onda pustimo tog čoveka da radi svoj posao. Imali smo na njegovim mestu razne ljude koji nisu bili na visini zadatka, zatim i situacije koje su imale za posledicu podnošenje ostavki. Nadam se da je to sada samo ružna prošlost.“
Podsećamo Džajića da se Mesina na pojavljuje u javnosti, da nema ni njegovih komentara.
"Dogovorili smo se kako da radi svoj posao i on se dogovora pridržava. I kontakti su mu dogovoreni, zna se i s kim se zarad posla koji za sada odlično radi treba da viđa. Imali smo samo dva susreta i ono što sam mu rekao jeste da od njega tražim da svoj posao obavlja maksimalno profesionalno i pošteno.“
Sport
14.07.2025. 18:10
Da li je Domeniko Mesina dobitna kombinacija srpskog fudbala?
Suđenje se polako skida sa dnevnog reda. Treneri su, međutim, i dalje u srpskom fudbalu ugrožena vrsta. Sve ih je više sa licencama, ali i bez posla.
"Šta tu FSS može da uradi? Praktično ništa. Trener je profesija, dakle, ljudi, borite za sebe. To što ne rade čak i oni koji imaju PRO licence nije problem FSS-a, već njihov. Bez posla su i mnogi drugi koji imaju fakultetske diplome, pa šta. Opredelio si se za poziv trenera, završio si fakultet ili Višu trenersku, imaš diplomu i bori se. Ja sam tako shvatio život, takođe i sport. Uvek sam se borio. Nisam se opuštao kad bi se dogodio neki uspeh niti sam poklekao kad su se događali neuspesi. Naravno, FSS će uvek biti tu da učini sve što je u njegovoj nadležnosti pre svega na usavršavanju i edukaciji svakog trenera.“
U mandatu Dragana Džajića Srbija je izborila i dve diplomatske pobede koje su u svetu fudbala imale pozitivan eho.
"Uz razumevanje UEFA, dobili smo zajedno sa Albanijom organizaciju Prvenstva Evrope za U21 selekcije. I na ovaj način pokazali smo da nam je i te kako bitno da imamo dobru saradnju sa svima, ne samo u okruženju, već i šire. Sve to jeste jedna lepa sportsko-diplomatska pobeda. Naravno, učinićemo sve da budemo dobri domaćini. Otvaranje šampionata je u Tirani, finale bi trebalo da se igra u Novom Sadu, ali ako se do tada ne izgradi stadion uz razumevanje UEFA alternativa je budući Nacionalni stadion u Beogradu koji će do tada biti završen.“
Pitamo predsednika i FSS da li postoji mogućnost da bivše republike Jugoslavije, a danas države sutra možda podnesu kandidaturu da zajednički organizuju šampionat Evrope ili neko slično takmičenje.
"Sve je moguće. Pogotovo u fudbalu. Istorija nas uči da su zbog fudbala započinjali ratovi, ali i da su se zbog fudbala ratovi i prekidali. Ukoliko nacionalni fudbalski savezi pomenutih zemalja pronađu u svemu zajednički interes, zašto da ne. Sport zbližava ljude, fudbalu i u tom smislu treba dati šansu.“
Prošle godine Srbija je bila domaćin Kongresa UEFA. Dragan Džajić, koga su prepoznali svi delegati i sa radošću se rukovali, ne krije zbog svega ponos.
"Bili smo sjajni domaćini, ostvarili smo kontakte o kojima je moglo samo da se sanja. Ugostili smo najbitnije ljude sa fudbalske planete, za organizaciju i gostoprimstvo dobili pohvale od svih, najviše od Aleksandera Čeferina, predsednika UEFA. Pokazali smo takođe svima da smo i te kako otvoreni za saradnju bilo koje vrste. Sutra kad bude gotov naš Nacionalni stadion imaćemo sigurno podršku ukoliko se odlučimo da budemo domaćini finala Lige šampiona ili Lige Evrope.“
Kada je izabran na funkciju predsednika FSS-a, bilo je i onih koji su sve komentarisali u stilu "šta će nam taj matorac“.
"To je bilo tako, ta reakcija je na neki način normalna, naučio sam da se uvek i u svakoj prilici dokazujem. Nerado pričam o sebi, ljudima ostavljam da sami donose zaključke. Dugo sam u fudbalu, mene ne može ništa da iznenadi. Nisam ja došao u FSS tek tako. Iza mene je ipak i neki minuli rad, i i te kako dobra fudbalska biografija.“
Satisfakcija je Draganu Džajiću, međutim, vrlo brzo stigla, ali iz inostranstva.
"Jeste, izabran sam u Odbor za razvoj FIFA u naredne četiri godine. A to je priznanje ne samo za mene, već i za srpski fudbal u celini. Tamo su očigledno prepoznali neke moje vrednosti i nije im bilo bitno koliko imam godina, već šta i koliko znam i mogu.“
Nedavno se mogla pročitati i Džajićeva izjava da "u ovom trenutku može sve osim da loptu gurne u gol ili da nekom centrira da postigne gol“. Da li ovo na neki način znači da ima snage i da u novom četvorogodišnjem ciklusu bude predsednik FSS-a?
"I to je moguće. Na kraju ove godine kreće izborna procedura. Izbori su početkom naredne. Moj mandat ističe u martu 2027. Kako sada stvari stoje, mislim da ću se kandidovati i na narednim izborima. Naglašavam ‒ mislim, a da li će tako i biti ‒ videćemo.“
Sport
15.12.2025. 17:10
NIKOLA LAZETIĆ: "Kad hoću da se hvalim, kažem da sam bio kapiten Zvezde"
Sport
28.12.2025. 19:25
Završava se godina neuspeha za srpski sport, a šta nas sve čeka 2026.
Sport
27.11.2025. 18:25
Emotivna praznina - kamen spoticanja
Komentari
