Sport
12.05.2024. 14:35
Sport
01.06.2024. 13:20
Zoran Šećerov
U fokusu
Evroliga i SPECIJALNE POZIVNICE od 750.000 evra za ZVEZDU I PARTIZAN
Panatinaikos je novi klupski šampion Evrope. Atinjani su u finalu razbili Real. Tako je unapred projektovani pobednik doživeo rezultatski krah i ostao bez titule. Čarolija košarke između ostalog jeste i u tome što se mnoge predviđene ili već viđene pobede, ponekad, u sekundi pretvaraju u poraz.
Evroliga je kroz celu sezonu, i naravno i na berlinskom fajnal-foru, još jednom potvrdila da je takmičenje s predznakom elitnog i da zarad mnogo čega zaslužuje apsolutnu pažnju. Izazov je za velike timove i one koji to žele da postanu, magija za one koji košarku vole.
Deo ove evroligaške priče sa sve naglašenijim vrednostima su i najbolji srpski klubovi. Bar su bili. Da li će to biti i ubuduće još se ne zna. Jedna od najuspešnijih košarkaških nacija i zasigurno najzaslužnijih što je danas evropska košarka to što jeste za one koju projektuju budućnost ovog sporta nezasluženo je potcenjena. Gleda se, utisak je, samo napred.
Ipak, naše muke su samo naše. Pitanje koje se u poslednje vreme postavlja u zemlji košarke jeste ko će naredne sezone u Evroligu ‒ Zvezda ili Partizan? Ili, kao i u sezoni iza, i Zvezda i Partizan? Moguća je i treća varijanta, ona najcrnja, ali i najmanje verovatna. U prevodu da srpski klubovi u sezoni 2024/25. ne budu deo evroligaškog karavana.
Ono što je koliko juče bilo apsolutno sigurno odnedavno nije. Da bi sve bilo jasnije, neophodno je vratiti se u februar 2024. Tada je Paulijos Motejunas, izvršni direktor Evrolige, tvrdio “da šampion ABA lige automatski igra naredne sezone u Evroligi“.
“Početkom godine imali smo zvaničan sastanak sa čelnicima Evrolige, predsednikom Dejanom Bodirogom i generalnim direktorom Paulijosom Motejunasom. Ispred Zvezde sastanku su prisustvovali predsednik Nebojša Čović, predsednik Upravnog odbora Željko Drčelić, sportski direktor Milan Dozet i ja. Na tom sastanku nam je između ostalog rečeno da će šampion ABA lige igrati Evroligu sledeće sezone“, podsetio je na klupskom sajtu generalni direktor Crvene zvezde Nemanja Vasiljević.
U međuvremenu su se stvari promenile. Uoči prošlonedeljnog fajnal-fora u Berlinu, Litvanac na funkciji je pozivajući se na nova pravila Evrolige saopštio da “osvajanje domaćeg šampionata više ne garantuje mesto u najjačem kontinentalnom takmičenju“. Konkretno da Crvena zvezda, ovogodišnji šampion ABA lige, nema zagarantovano mesto u najelitnijem klupskom košarkaškom takmičenju na kontinentu. Zvuči apsurdno, ali je istina.
“Mesto u domaćem takmičenju više nema značaj. Sada svako ima priliku i sa svima razgovaramo. Klubovi će doneti odluku. Moj zadatak je da prezentujem kriterijume ocenjivanja kako bi klubovi mogli da razumeju odluku koju donose“, pojasnio je neke stvari Litvanac.
Zvezda i Partizan, u nedostatku drugih aduta, sada računaju na “specijalne pozivnice“.
“Status Evrolige je poznat. Poznato je da su Srbija i Balkan važna tržišta za Evroligu. Već dugi niz godina prvak ABA lige ima prioritet, što se tiče sledeće sezone, međutim, to je odluka svih akcionara. Posle svega što su uradili Partizan i Crvena zvezda oni su značajni za Evroligu. Ja sam vrlo optimističan što se tiče igranja naših klubova sledeće sezone. Odluku očekujem u sledećih mesec dana“, izjavio je Bodiroga pre nekoliko dana u razgovoru za “Sport klub“.
Prošle godine su srpski predstavnici u Evroligi dobili specijalne pozivnice, ali su ih i debelo platili. I jedni i drugi u kasu Evrolige ugurali su po 500.000 evra. Sada bi, priča se, ukoliko i dobiju istu, moralu da izdvoje po 750.000. Ali, pre toga i da dobiju naklonost klubova sa “A“ licencom.
Uz Zvezdu i Partizan, kandidati za četiri mesta u Evroligi za sezonu 2024/25. su Virtus, Alba i Valensija. Od pet, mesta ima za četiri. Odluku o tome ko će igrati doneće predstavnici Real Madrida, Panatinaikosa, Olimpijakosa, Barselone, Fenerbahčea, Makabija, Baskonije, Efesa, Olimpije Milano, Žalgirisa, Bajerna i Asvela. Oni su i sigurni učesnici. Takođe i Monako koji je plasmanom u fajnal-for Evrologe u sezoni 2023/24. produžio pozivnicu. Siguran učesnik je i Pariz, kao aktuelni osvajač Evrokupa. Ukoliko se među evroligaše vrate i ruski klubovi, stvar će se žestoko zakomplikovati.
“Interesovanje za učešće u Evroligi je veliko, tako da sam gotovo siguran da će u bliskoj budućnosti doći do proširenja elitnog takmičenja. Istovremeno, vlasnicima A licenci ugovori ističu za dve godine, a svi vlasnici A licenci su jedinstveni u stavu da žele da produže licencu pod istim uslovima, odnosno na deset godina. Moram da naglasim da su jedinstvo i stabilnost glavni aduti Evrolige, koja je donela mnogo toga sjajnog kada je evropska košarka u pitanju“, saopštio je evropskoj košarkaškoj javnosti Dejan Bodiroga.
Sport
11.05.2024. 14:03
ON je najbolji defanzivac Evrolige
Nije nikakva tajna da ljudi koji rukovode Evroligom traže rešenja koja bi vrednost ovog takmičenja podigla na najviši mogući nivo.
“Poznato je da će za narednu sezonu biti dodeljene specijalne pozivnice na godinu dana, ali Evroliga ima viziju i strategiju za godine koje dolaze. Želimo klubovima, a samim tim i Evroligi, da obezbedimo sigurnost, pa će biti razgovora i rešenja po pitanju ugovora i licenci na duži vremenski period. Pored toga, radimo na širenju tržišta, svima je poznata situacija sa ekipom Dubaija. U pitanju je tržište koje je važno ne samo za košarku, nego za fudbal i sve ostale sportove, ali Evroliga će nastojati da izabere pravi tajming. Partizan i Zvezda nemaju ovog časa vajld kartu, ali imaju prioritet da dobiju mesto“, naglasio je Bodiroga.
Sport
25.05.2024. 14:21
Direktor Evrolige o učešću Zvezde i Partizana u tom takmičenju i šta ih KOČI
Sada je važno biti optimista ili se i svrstati u red onih ispunjenih nadom da će se uprkos svemu dogoditi povoljan ishod. Mesec pred nama za srpske klubove biće dug kao godina.
“Mislim da Partizan po svemu što predstavlja u evropskoj košarci zaslužuje da bude deo Evrolige. Nadam se da će odlučiti tako. Mi ćemo uraditi sve da budemo članovi Evrolige, a to ovaj klub zaslužuje zbog hiljada stvari“, optimista je Željko Obradović, trener “crno-belih“.
U celoj priči mora da postoji i gram opreza. Tim pre jer je Paulijos Motejunas, izvršni direktor Evrolige, nedavno ukazao na nešto što za srpske klubove može da bude prepreka, ali i opravdanje za Evroligu ukoliko oba srpska tima ne budu naredne sezone evroligaši.
“Srpsko tržište je neverovatno i veoma važno za Evroligu. Ali niko ne želi ono što smo videli na nedavnom ABA finalu, to ni za koga nije dobro. Ukupan utisak iz prisustva dva srpska tima je pozitivan, međutim, ovaj incident između dva evroligaška tima u lokalnoj ligi ne pomaže.“
Čudna priča uz napomenu da je prosto neverovatno da se Litvanac bavi nečim što se njega u suštini ne tiče. Možda bi sve moglo i da se proguta da se gospodin Motejunas bavio i drugima, da je evropsku košarkašku javnost možda podsetio da se slične stvari, ako ne i gore, događaju i u nacionalnim šampionatima Grčke ili Turske. Takođe u nacionalnim šampionatima, ali i neuporedivo manje na mečevima Evrolige.
Koliko gospodin izvršni direktor nije u pravu govori i jedna izjava Gorana Grbovića, nekadašnjeg asa, a sada direktora “Beogradske arene“.
“Partizan i Zvezda su poslednje dve sezone uticali na popularnost Evrolige. Svakoj utakmici Partizana prisustvujem što kao navijač, što kao direktor “Arene“. Papirić jedan nije pao na teren, a Evroliga to vrlo dobro zna. Veliku podršku imala je i Zvezda, i mislim da Evroliga to vrlo dobro zna i ceni“, rekao je Grbović.
Igraće, neće igrati. Šta će se na kraju dogoditi u ovom času jednostavno je nemoguće prognozirati. Grbović upire prstom u problem koji je evidentan.
“Srpski klubovi moraju da priđu problematici koju zahteva Evroliga, prevashodno da budu finansijski nezavisni od države. Realno gledano, ne bi opstali da nema države. Potrebno je da nađu nove načine finansiranja i da, koliko god to teško delovalo, držeći se za ruke pređu tu svečanu granicu ulaska u Evroligu. Neka budu nešto slično kao Panatinaikos i Olimpijakos.“
Da li su večiti rivali u ovaj priči zajedno ili su u fazonu da svako za sebe, na svoj način traži prolaz do Evrolige. Uostalom, koliko različito misle o istoj temi dokaz je i ABA liga.
“Da sam na mestu večitih, ne bih ništa razmišljao i izašao bih iz ABA lige i počeo da radim na stvaranju jake Košarkaške lige Srbije. Ali KLS mora u korenu da se restartuje i da se napravi plan“, objasnio u svojoj izjavi za medije Goran Grbović.
ABA liga, pod imenom Jadranska, startovala je 2001. godine. Bez srpskih klubova. Osnovali su je Olimpija, Cibona, Budućnost i Bosna, dakle predstavnici Slovenije, Hrvatske BiH i Crne Gore. Želja je bila da se podigne kvalitet košarke u nekadašnjim republikama Jugoslavije. Prve godine takmičilo se 12 klubova. Naredne sezone karavanu su se priključili srpska Crvena zvezda, takođe i izraelski Makabi. Liga je u sezoni 2003/04. proširena na 14 klubova, godinu dana kasnije i na 16.
Od klubova osnivača danas u ABA ligi igraju Budućnost i Cibona, takođe i Olimpija. Startni cilj osnivača nije ispunjen jer su odmah po ulasku srpski klubovi preuzeli primat. Ali sve to skupo je koštalo košarku u samoj Srbiji. Nacionalna, srpska liga praktično je izgubila značaj. Zarad svega, posebno u poslednje vreme, često se vodila polemika da li da srpski klubovi i dalje igraju ABA ligu. Priča na ovu temu zapravo nikada nije gubila na aktuelnosti. Istovremeno se u Srbiji zagovarala ideja stvaranja jake nacionalne lige, odnosno njene profesionalizacije.
“Ja tačno znam da mi ne možemo dalje da razvijamo našu košarku bez profesionalne košarkaške lige, to je definitivno. ABA liga je, naravno, bila korisna i nama i svim bivšim republikama i ja to nijednog trenutka ne oduzimam. Ja samo kažem da sada treba da se odlučimo da formiramo našu profesionalnu ligu“, bio je stav Svetislava Pešića, selektora srpske reprezentacije.
Jedan od moćnih argumenata srpskog selektora bio je i njegov lični stav “da bez jake domaće profesionalne lige neće biti narednih uspeha reprezentacije“, odnosno da će se dovesti u pitanje i popularnost košarke.
“Osim Crvene zvezde i Partizana, drugi srpski klubovi ne igraju Evropu. Takođe, ABA liga je jedina liga u Evropi gde nema ograničenja stranaca. U svim nacionalnim ligama broj stranaca je ograničen. Kod nas mogu svih 12 stranaca da igraju. Želim da kažem da smo mi stvorili sportske uslove, imamo ekipe koje mogu da igraju profesionalnu sportsku ligu, imamo i ogromnu popularnost kad je košarka u pitanju. KLS bi uz reprezentaciju na ovom prostoru morala da bude jedini državni projekat. Ne Partizan ili Crvena zvezda, državni projekat mogu da budu ta reprezentacija i profesionalna liga“, kategoričan je selektor Srbije.
Naravno da od svega neće biti ništa. Srpski klubovi biće i dalje među onima koji jure titulu koja ne znači ništa. I sve to zbog toga što je to i takmičenje koje ih skoro ništa ne košta.
Ono što se već sada zna jeste da će naredne sezone u ABA ligi igrati 16 klubova. Posle Makabija i češkog Ninburga, koji su nekada bili deo ABA lige, u sve se od naredne jeseni uključuje još jedan tim van granica bivše Jugoslavije. Skupština ABA lige širom je otvorila vrata Dubaiju. Dobro su platili. Misli se na one iz Dubaija. Istina, Partizan i Budućnost u svemu nisu učestvovali. Predstavnici ova dva kluba nisu bili prisutni na sednici Skupštine kada se o svemu odlučivalo. Kako su obezbeđeni njihovi glasovi za jednoglasnu odluku ostaće mala tajna.
Dubai je ponudio 2,5 miliona da igra ABA ligu. Neki su, konkretno Partizan i Budućnost, mislili da je to malo. Možda i jeste, ali onom ko baš i nema puno i malo je mnogo. Ulaskom u ABA ligu Dubai će na isti način stići i do Evrolige. Tek tamo nemaju dušu kad nekom “daruju“ mesto. Koliko će sve naplatiti tek će se čuti.
Da bi se napravio ovaj presedan sa Dubaijem moralo je još puno toga da se promeni. Pod jedan, da se liga uveća sa 14 na 16 klubova. Kako bi se sve bilo bezbolno, pala je i odluka da se niko od klubova iz prošle sezone ne seli u niži rang. Takođe, i da se broj klubova iz jedne novonastale države može sa pet povećati na šest. U tom i takvom odnosu snaga za titulu (?!) u ABA ligi boriće se Partizan, Crvena zvezda, Borac Čačak, Mega, FMP, Budućnost, Studentski centar, Mornar, Cibona, Zadar, Split, Cedevita Olimpija, Krka, Dubai i pobednik ABA2 lige, subotički Spartak.
Na istoj sednici dogovoreno je i da se podgorički Studentski centar upiše u listu suvlasnika lige, dok će čačanski Borac i Split sačekati do sredine juna kako bi bili uključeni među suvlasnike. Odluka o učešću 16 klubova biće na snazi do sezone 2029/30.
Da se ne bi obesmislilo postojanje ABA2 lige, izvesno je da će na kraju novog šampionata 16. klub iz ABA1 u niži ranog takmičenja. Sasvim je moguće da će na snazi ostati i pravilo da će petnaestoplasirana ekipa igrati baraž za opstanak sa drugoplasiranim timom ABA2. U celoj priči za srpske klubove važila bi i dodatna pravila. Konkretno, ukoliko je najslabiji srpski tim van zone ispadanja u ABA1 ligi, ali je šampion ABA2 iz Srbije, te dve ekipe moraju u baraž za mesto u najvišem rangu. Da je pravedno i sportski ‒ baš i nije.
Sad je definitivno jasno da je raspadom Jugoslavije košarka užasno puno izgubila. Reprezentacija zajedničke zemlje bila je u samom svetskom vrhu, klubovi su osvajali Kup šampiona. Posle raspada, na klupskom nivou bilo je samo sporadičnih uspeha. Nekadašnji šampion Evrope Partizan dva puta (1998. i 2010) stigao je do fajnal-fora. Isto je pošlo za rukom (1997) i ljubljanskoj Olimpiji koja je 1994. osvojila Evrokup. Finalisti Kupa Radivoja Koraća, evropskog takmičenja koje više ne postoji, bili su Hemofarm iz Vršca i Crvena zvezda, dok je Krka igrala finale Uleb kupa
Dok je evropska klupska košarka koračala unapred razvijajući se sve više i više, Balkan je stagnirao. Nedostatak novca učinio je i brži odliv onih najtalentovanijih. Evropski velikani s lakoćom su kupovali, i kupuju, sve što vredi pojačavajući sebe, ali i spuštajući nivo kvaliteta liga zemalja Balkana na sve niži i niži nivo.
Decenije unazad karakteriše i brzi odlazak ekstratalentovanih u NBA. Jokić (Srbija) i Dončić (Slovenija), košarkaški rođeni na brdovitom Balkanu, danas su vodeći igrači najkvalitetnije košarkaške lige planete. Idoli onih koji pristižu na košarkašku pistu jednako su i Bogdanović, Micić, Jović... Pre toga veličine su bili Divac, Paspalj, Stojaković... Spisak je podugačak, ali i sasvim dovoljno dug da se kao zaključak nametne teza kako i zbog ovog srpska košarka gubi svoj identitet. Toliko da su je neki u sve dobro upućeni nazvali i provincijalnom kopijom NBA. Zašto?
Jedan od razloga je i taj što u Srbiji i srpskom okruženju najmlađi ne treniraju košarku samo zato što je vole, već i zato da bi, pogurani ambicijom roditelja i kojekakvih menadžera, sutra postali NBA igrači. Zlo je utoliko veće što o svemu maštaju ne zato što se s one strane okeana igra najbolja košarka, već zato što se u NBA klubovima najviše zarađuje.
Novim generacijama takođe sve je manje važno i to da sa klubovima ili reprezentacijama svoje zemlje osvajaju medalje. Mnogo bliži koncept im je onaj da u statističkim kolonama budu ispred drugih. U tom poimanju košarke, čini se nakaradnom, mnogo veću vrednost imaju individualna statistika i MVP priznanja nego timske titule.
Sport
24.05.2024. 09:47
Jokićev trener razbesneo Srbiju: "Nikola na Olimpijskim igrama...?"
Zvuči sasvim neverovatno da Nikola Jokić, trenutno najbolji košarkaš planete i trostruki MVP NBA lige, nema seniorsko reprezentativno zlato. U jednoj teoretskoj raspravi na ovu temu moglo se pročitati “da njegov kvalitet, misli se na Jokića, postoji samo u statističkim kolonama, ali ne i u sećanju navijača na neki njegov odlučujući potez koji je doneo titulu klubu ili reprezentaciji“.
Sledi, u istoj raspravi, i konstatacija “da ako je to najbolji srpski košarkaš svih vremena, onda takva treba da nam bude i košarka: košarka bez titula, košarka u kojoj najbolji neće da igraju za reprezentaciju, košarka bez ikakve simboličke težine. Ukratko, osrednja zabava“. Da li se slažete?
Može se o svemu diskutovati i na drugi način, kriviti, s pravom, nacionalna kuća košarke u kojoj se, definitivno, naopako rade mnoge stvari. Da li smišljeno ili namerno ubijen je stručni rad, struka kao sinonim za svaki uspeh. Iz tog ugla projekcija budućnosti ne postoji, ne postoje više ni oni čuveni razvojno-trenažni centri na kojima su znanje sticali i talentovani igrači, ali i perspektivni stručnjaci. I jedni i drugi stasavali su pod budnim okom autoriteta koji su od košarke u Srbiji napravili istinski brend. Zarad svega, uz uslov da se neko i zaista pozabavi ovom problematikom, vrlo brzo bismo saznali koliko je talentovane dece za košarku uništeno.
Ne samo zbog lošeg stručnog rada, već i zato što su tu istu decu roditelji doživljavali kao investiciju. Kad takvi igrači, nije bitno kojim putem, stignu do neke univerzitetske ekipe, onda im i ne pada na pamet da se odazovu na poziv da igraju za neku od nacionalnih selekcija jer u njihovoj svesti nacionalno zapravo i ne postoji. Ovo je istovremeno i formula kako se od naših igrača prave stranci u rođenoj zemlji. Krešendo cele rasprave može se svesti na zaključak “da kriza srpske košarke nije kriza talenata, već stanja svesti koje više ne može da proizvede velike srpske košarkaše“.
Da li bi se možda nešto promenilo kada bi se donela odluka da košarka ima status državnog projekta, da se naši klubovi odreknu ABA lige u ime kvaliteta u KLS-u. Uslova za tako nešto ima. Pored Partizana, Crvene zvezde, Mege, FMP-a, Borca i Spartaka, košarku dobro ili sve bolje igraju i timovi s imenom Vojvodine, Zlatibora, Vršca, Metalca, Tamiša, Sloge. Takođe, i gradovi poput Čačka, Kraljeva, Niša, Kragujevca, Novog Sada, Leskovca ili Subotice imaju košarkašku publiku. Bilo bi i jakih utakmica i povećanja kvaliteta.
Nade ime. Sa vrha Stare planine nedavno je stigla i ohrabrujuća vest.
“Već drugu godinu se okupljamo u sjajnom ambijentu hotela na Staroj planini. Usvojili smo na Skupštini važne i zanimljive odluke. Svakako, najinteresantnije je da smo se dogovorili da od sezone 2025/26. naša liga postane profesionalna! I da u njoj igraju svi klubovi, počevši od Crvene zvezde i Partizana, pa do svih ostalih ABA ligaša, da kroz naše takmičenje nađu prolaz u evropska takmičenja. To bi značilo formiranje jake srpske lige u kojoj bi igrali naši najbolji timovi, jer više ne bi imali potrebu učešća u regionalnom takmičenju“, saopštio je Aleksandar Grujin, direktor KLS-a.
Od ideje do realizacije, ovog puta, korak nije dug. Trebalo bi ga samo ubrzati jer sve što se radi, radi se u interesu srpske košarke.
Komentari
