Sport
01.04.2023. 14:05
Zoran Šećerov

Presporo, mučno...

Piksijeve zablude - izgubili, a nisu poraženi

Piksi 1.4.2023.
Izvor: EPA / Boris Pejovic

Lepo je kad se pobeđuje. Još lepše kada te i takve, sada više i nije bitno kako ostvarene pobede, jedan decenijski san polako pretvaraju u zbilju i Srbiji, onoj fudbalskoj, gotovo na tacni daruju plasman na šampionat Evrope, na kojem Srbija, nikada kao Srbija, zapravo nije učestvovala. Jesu u prošlosti, istina je, neki njeni igrači, takođe i treneri, ali pod zastavom neke druge zemlje.

Na startu su pobeđene Litvanija kod kuće i Crna Gora u gostima. Bila bi sramota da nisu iz prostog razloga jer su to sastavi iz trećeg kvalitetnog razreda evropskog fudbala. Upravo zato i Piksijeva priča da ne prihvata ocenu kako Srbija ima nikad lakšu grupu i ne pije vodu. Zašto? Zato što je Srbija po fudbalskim parametrima ispred svih u grupi za koplje (Mađarska) ili dva (Crna Gora), odnosno tri (Litvanija i Bugarska).

 

Istina, oprez selektora je uprkos svemu razumljiv jer su u ne tako davnim vremenima baš te i takve reprezentacije ljubiteljima fudbala u Srbiji kvalifikacije pretvarali u besane noći. Prisetite se tamo nekih Azerbejdžana, Kazahstana i da ne nabrajamo dalje. Ovog puta to se na svu sreću, a sreća je i te kako bila na strani "orlova“, nije dogodilo.

"Orlovi“ posle svega na svom kontu imaju šest bodova i širom otvorene fudbalske dveri Nemačke koja će 2024. ugostiti 24 najbolje reprezentacije kontinenta.

Zašto je, onda, posle svega, a na pragu istorijskog uspeha, umesto radosti, "tuga u našim dušama“. Takođe i strepnja uz apsurdan utisak da je Srbija uprkos pobedama protiv Litvanije i Crne Gore više izgubila nego dobila.

Prvo zato što Srbija u toj konkurenciji koja Piksijevim izabranicima zapravo i nije ozbiljna konkurencija, nije pokazala gotovo ništa iz bogatog fudbalskog fundusa. Ni prvi ni drugi put. Otuda i pitanje da li sa tako praznim koferom vredi uopšte putovati u Nemačku.

Presporo, mučno, bezidejno, bez prave koncepcije... Na ovaj prvi utisak o igri srpske reprezentacije posle prve dve kvalifikacione utakmice može se dodati i iz aviona vidljiva totalna nesigurnost kako većine pojedinaca tako i tima u celini, što je i jednom i drugom rivalu nudilo mogućnost da u nekoliko navrata isuviše lako dođu u gol-šansu. I uvek na isti način, kroz sredinu.

Kad to mogu reprezentacije poput Litvanije i Crne Gore, šta nas onda čeka u sudarima sa mnogo ozbiljnijim i fudbalski načitanijim reprezentacijama.

Prisetite se, nije bilo davno, ista boljka bila je prisutna i u Kataru na nedavno završenom SP-u. Zašto do sada nije otklonjena zna samo Piksi.

Utisak je takođe i da u mečevima sa Litvancima i Crnogorcima puno toga nije funkcionisalo onako kako bi trebalo, pogotovo između linija tima. I laiku je bilo jasno da su srpskoj reprezentaciji trebali "sati i sati“ da dođe do gola protivnika, da Srbija nema brzu kontru, takođe ni za kontru brze igrače. Ako je već tako, a jeste, onda je i pitanje zašto Srbija gradi igru na bočnim igračima. U ćorsokak se stiže u momentu kada shvatite da Piksi nema kvalitet da to uradi kroz sredinu.

Takođe, tu je i utisak da dok drugi prosleđuju loptu i igraju pojednostavljeno napred, srpski reprezentativci je opušteno primaju posle njenog dugog i sporog putovanja, zatim i nekoliko puta overavaju, a onda doturaju "preciznim pasom“ prvom do sebe nudeći tako publici iluziju dobre (ali i dosadne) igre.

Na sredini terena, bar u ove dve utakmice, većina srpskih reprezentativaca bili su "igrači bez učinka“. Uprkos raskošnom repertoaru, kojim se kao lideri nameću u evropskim klubovima za koje igraju, u reprezentaciji su totalna suprotnost. Tek s vremena na vreme, pre svih Tadić, podsete i sebe i publiku da neke stvari znaju i mogu. Na primer to da loptu gurnu u prazan prostor iza leđa protivnika. Ali, to je malo za velika dela i za definitivno mišljenje da srpska reprezentacija zaslužuje respekt na velikoj međunarodnoj sceni.

Pokazalo se takođe i da srpski reprezentativci, igrači sredine terena, nemaju ideju, brzinu, potrebnu žustrinu u duelima, da u igri s loptom i bez lopte deluju sporo, bledo, anemično.

Luta i Piksi, tražeći idealna rešenja. Ok, sa Vanjom Milinkovićem Savićem je Srbiji darovao golmana na duže staze. U liniji bekova afirmisao je Pavlovića, u nezamenljivog promovisao Milenkovića, ali onaj treći se još uvek ne zna. Šteta, vreme prolazi, a u toj liniji svaka greška uglavnom ima koban ishod.

Nije rešena ni dilema kada Tadić i Sergej Milinković Savić, i u kojim utakmicama odnosno na kojim pozicijama, mogu biti na terenu u isto vreme. Analize uz statistiku na ovu temu nude, čini se, pravi odgovor uz jasno upozorenje Piksiju da je najkorisnija opcija ona u kojoj su ova dva majstora fudbala razdvojena.

Javnost polemiše sa selektorom i o tome da li Mitrović i Vlahović u špicu napada smetaju jedan drugom i još o mnogo čemu drugom. Između ostalog, i o atmosferi u reprezentaciji i oko reprezentacije, nezadovoljstvima pojedinaca, izostanku autoriteta koji je krasio selektora na početku priče. S obzirom na to da je sudar stvarnog i mogućeg, teorije i prakse, sve izraženiji, nije zgoreg podsetiti, još jednom, na sjajnu Osimovu misao na temu šta je fudbal.

"Teorija je kada sve funkcioniše, a ništa ne štima, a praksa je kad sve funkcioniše, a niko ne zna zašto.“

Vrednost ovog Piksijevog sastava može biti i to što pobeđuje i onda kad slabo igra. Ali, to nije i ne može biti kvalitet s oznakom trajnog.

Puno toga će pokazati i dueli sa Mađarima. Oni su u usponu, igraju brz i moderan fudbal uprkos tome što u sastavu nemaju asove čak ni približnog rejtingu kakav imaju oni iz tima Srbije. Ako ih jednom pobedi, onda Srbija zaslužuje mesto na smotri najboljih Evropljana.

Ukoliko to Piksijevi izabranici učine dva puta, onda nacija ima pravo da veruje u uspeh većih razmera. Tim pre jer su prve kvalifikacione runde pokazale da u Evropi nema nepobedivih (Nemci su kod kuće izgubili od Belgije, Španci poraženi od Škotske), pogotovo ukoliko se fudbal igra srcem kroz koje teče krv nacionalnog naboja.

I još nešto. Sam odlazak na neko veliko takmičenje, pa i na prvenstvo Evrope u fudbalu, više nije uspeh. To je priča na koju se više niko ne pali. Nove generacije priznaju samo velika ostvarenja, plasmane dostojne divljenja.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
12°C
29.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve