"Step by step" Vojvodine do šampionske titule

U javnosti je poznat, ne u meri koliko to zaslužuje, kao prvi čovek u mnogo čemu uspešne kompanije "Energotehnika južna Bačka". Takođe i kao predsednik Fudbalskog kluba Vojvodina. 

Brzomisleći je čovek, fakultetski obrazovan i s karakterom ozbiljne ličnosti. Argumentima se brani, ali i napada. Utisak je da nije nameren da menja svet oko sebe, ali jeste odlučan u nameri da bude apsolutno uspešan i bolji od drugih u onome što radi i kako radi. Zato se Dragoljubu Zbiljiću jednostavno mora verovati kada, predstavljajući sebe, o sebi i onome ko je i šta je kaže: "Ja sam pre svega srpski privrednik koji na tržištu Balkana i ozbiljnom delu Evrope dokazuje visoku klasu potkrepljenu brojevima na tržištu energetike."

U Vašoj biografiji ne postoji ništa što upućuje na bilo kakvu povezanost sa sportom?
"Sportom sam se bavio kao klinac u onom elementarnom obliku. Uprkos svemu predlažem svim roditeljima da decu usmere na sport. To je zapravo jedini način da na vreme nauče da se bore i da gube, da ustanu kad padnu."

A kad odrastu?
"Sami će odlučiti da li su za sport ili ne. Ukoliko nisu, a sport i dalje vole, mogu da se posvete učenju i nauci i da kroz rad stvore dovoljno kapitala i snage da iznesu sve što sport zahteva, pre svega u oblasti upravljanja."

Kao sportski funkcioner, prvo ste pali, a onda ustali?
"Ne, ja sam prvo ustao pa tek onda pao. U tome je bio problem. U Vojvodinu sam došao 2016. i za četiri meseca smo napravili sjajne rezultate. Posle 10. kola bili smo prvi na tabeli i na korak od Lige Evrope. Eliminisao nas je AZ Alkmar. Bio je to trenutak velike euforije u gradu, priključilo nam se 20 ozbiljnih kompanija, u jednom danu ubacili smo u kasu kluba čak milion evra što je za tadašnju Vojvodinu bilo mnogo. A onda se dogodilo da razni interesi sa strane traže neke svoje interese kroz klub. Nisam to prihvatio, napustio sam klub i pustio te druge interese da pokažu šta znaju. I vrlo brzo su pokazali. Na kraju sam se vratio, dobio odrešene ruke i u ovom trenutku, koliko znam, nema zamerki na moj rad."

Kad govorite o "drugim interesima", na koga zapravo mislite?
"Ne bih o konkretnim imenima. Ljudi koji prate fudbal, pogotovo Novosađani, znaju i te kako dobro o kome se radi. Ono što želim da kažem jeste da je Vojvodina najstariji srpski klub u konkurenciji superligaša i meni je čast da budem njen predsednik. Doživljavam sve ne samo kao veliku obavezu, već i kao odgovornost."

Nekada je Vojvodina bila i šampion, a danas je klub daleko od onog što od njega očekuje fudbalska javnost i pre svih Novosađani.
"Odgovor je malo širi. Kad sam 1. juna 2022. godine preuzeo klub, on je bio finansijski potpuno devastiran. Pričam sve ovo dakle u trenutku kad smo finansijski potpuno stabilni. Pre nisam želeo da ne bi ispalo kako tražimo neku pomoć. Sada je na redu restrukturisanje sportskog sektora i to je ono što se danas ili trenutno događa u Vojvodini. Već u sezoni 2025/26. imaćemo praktično evropsku Vojvodinu koja bi trebalo da traje dugi niz godina."

Sa strancima u timu ili...
"Stranci su prinudno rešenje. Ni meni se ne sviđa, kao ni mnogim navijačima, da u timu imamo toliko igrača iz drugih zemalja. Ostali smo bez one preko potrebne energije i empatije pripadnosti. Sve se dogodilo naprosto zato što naša fudbalska akademija nije izbacila dovoljno kvalitetnih mladih fudbalera na koje bismo mogli da se oslonimo. Uskoro će se i to promeniti, vrlo ozbiljno radimo sa mlađim selekcijama, deca rođena između 2008. i 2012. budućnost su Vojvodine."

U toku je i rebrendiranje Akademije "Ilija Pantelić"?
"Već smo uradili puno toga, vrlo brzo krećemo i u jednu ozbiljnu marketinšku kampanju koja ima za cilj da afirmiše sve vrednosti onog što se događa u Veterniku. Ono što posebno raduje jeste da smo neke naše vedete uspeli da animiramo i zaposlimo u Akademiji. Mislim pre svih na Gojka Kačara, a zatim i nekadašnjeg kapitena Nina Pekarića koga smo postavili za zamenika direktora. To su potezi koji obećavaju."

Idete napred korak po korak, koliko daleko?
"U klub sam došao na kraju sezone 2001/22. i tad smo, pored svih ostalih, postavili i vrlo precizne sportske ciljeve. Prvi je bio da izborimo Evropu u svakoj narednoj sezoni i mi smo to uradili. Bili smo peti 2022/23. i igrali polufinale Kupa. Sledeću sezonu završili smo kao četvrti i igrali finale Kupa. Ove godine želimo korak dalje, a naredne još dalje. Pošto smo finansijski potpuno stabilni, ono što priželjkujemo zapravo je sasvim moguće."

Da li je moguće da Vojvodina bude i šampion?
"Već od juna meseca imaćemo respektabilan tim. Istina, sa manjim budžetom od prvog konkurenta Crvene zvezde, ali videćete kako će izgledati ta sezona. Naglašavam, od prvog do poslednjeg kola borićemo se za titulu."

Maštate o tituli i igranju u Evropi, a Vojvodina još nema stadion koji bi pratio te i takve ambicije?
"Stadion je vlasništvo grada, mi smo na ’Karađorđu’ u zakupu i to plaćamo. Vode se intenzivni pregovori oko rekonstrukcije, negde je ponovo zapelo, gde ‒ ne znamo jer nemamo tu informaciju. Bila bi prava šteta da eventualne evropske utakmice ne igramo u Novom Sadu. Ali i sa tim problemom ćemo se izboriti. Nismo imali ni teren kad sam došao pre dve godine, a sada imamo zeleni tepih vredan milion i po evra."

Novost je i ugovor koji je potpisan sa FK Kabel.
"To je sada zvanično naš B tim. O svemu brine Brane Novaković, dugogodišnji direktor naše omladinske škole. Dušan Bajić je trener kome jako verujemo i koga u nekim budućim vremenima vidimo kao trenera Vojvodine. Dres Kabela trenutno nosi osam naših klinaca i mi želimo da ovaj klub što pre uđe u Prvu ligu Srbije i da bude naš razvojni klub u rangu niže."

Koliko je Vojvodina klub Vojvodine?
"Vojvodina je srpski klub, ja to tako doživljavam, meni je Srbija iznad svega. Želim klub koji liči na mene, Vojvodina posle dve i po godine poprima takve obrise, treba nam još pola godine ili malo više i onda će to biti to."

Novi Sad je iz dana u dan sve veći grad, ali tu je i utisak da Vojvodina danas ima manje navijača nego kad je bila varoš. 
"Novosađani su zahtevni, traže rezultat i našu decu u timu. Nije međutim normalno da se oslonimo samo na decu našeg grada s obzirom na aspiracije koje imamo. Idemo na širi region, na saradnju sa državama u okruženju. Mislim na Republiku Srpsku, Crnu Goru i naravno Mađarsku. S rezultatima vratiće se i navijači."

Da li to znači da ubuduće talentovani fudbaleri Vojvodine neće afirmaciju tražiti u Zvezdi ili Partizanu?
"Mislim da smo sa transferima u Crvenu zvezdu završili. Naravno, ostaće i dalje međusobno uvažavanje i poštovanje, ali kako je naš cilj da napravimo šampionski tim, u toj situaciji neće biti prodaje, bar ne najvećem rivalu. Vreme je da svako gleda u svoje dvorište."
Nedavni dolazak Milana Mandarića u Novi Sad, američkog preduzetnika srpskog porekla, nije dobio obrise dugoročne saradnje.
"On je čovek u godinama koji voli Vojvodinu, koji je želeo da delimično bude tu i da svojim savetima pomogne. Hvala mu na svemu što je uradio. Znali smo da ta saradnja neće biti na duge staze, ali smo i dalje u dobrim odnosima, očekujem da ga ovih dana ponovo ugostimo."

Najavljujete juriš na titulu, ali praksa da svaka tri meseca menjate trenera i dalje je u opticaju?
"Ko izgubi kontrolu nad svlačionicom i timom jednostavno nema razloga da i dalje bude s nama."

Koliko u svemu ima i one podmukle pomoći sa strane sa ciljem da se izgubi pomenuta kontrola?
"Tako nešto postoji u svakom biznisu i poslu. Zato moramo da bolje biramo i da stanemo iza trenera kome ukažemo poverenje. Ja sam za to da se radi na duge staze, ali rezultat mora da bude u prvom planu. Pogotovo u narednoj sezoni. U svakom kolu jurićemo rezultat, ciklusi bilo kakve tolerancije neće postojati. Plan je da do 31. maja završimo sva restrukturisanja unutar kluba i tada neće biti prostora za bilo kakvo pravdanje."

Verujete da se do cilja najbrže stiže sopstvenim resursima?
"Ljudi koji osećaju grad, dres i klub, odnosno dečaci iz naše škole koji dobiju šansu u prvom timu, drugačije se odnose prema obavezama i utakmicama. Pri tome nećemo osporavati igrače koji dođu sa strane. Imali smo među njima sjajne pojedince. Nikola Čumić je najbolji mogući primer, veći je ’vojvodinaš’ od svih nas i znam da će se kad se ukaže prva prilika vratiti u Novi Sad."

Kako trenutno izgleda roster Vojvodine i da li će biti pojačanja u zimskom roku?
"Imamo igrače prosečne starosti 23 godine za koje postoji interesovanje velikih klubova, ali nikoga nećemo prodati. Kostur tima ostaje isti, ali se i nadograđuje. Novi igrač je Lazar Romanić. Napadač takvog profila bio nam je neophodan. Sa pojačanjima na još dve ili tri pozicije, koja planiramo za jun, imaćemo tim dostojan imena Vojvodine."

Šta je to onda što Vojvodini nedostaje?
"Više energija grada i generalno energije na stadionu. Moramo da vratimo pobednički ritam, takođe i publiku. Danas smo daleko autoritativniji kao klub nego što smo bili pre dve sezone. Stvoreni su jednostavno svi preduslovi da napredujemo u svakom pogledu."

Animirali ste i fudbalere iz nekih prošlih vremena, polako se vraćaju klub.
"Miroslav Tanjga je moj potpredsednik zadužen za sportska pitanja, vratio se pre dva meseca. To je veliki kvalitet. Pre neki dan posetio nas je i naš bivši trener i direktor kluba Miša Kosanović, ugostili smo i Mijića, najavili su dolazak i neki drugi."

Da li će za sve biti mesta?
"Razgovarali smo i na tu temu. Ne mogu i ne moraju svi da imaju funkciju u klubu, ali mogu da budu uz klub i u klubu. Na funkcijama vidim, da tako kažem, mlađe veterane. Duško Grujić je direktor Omladinske škole, Gojko Kačar se vratio kao trener i da ne nabrajam dalje."

Šta je sa ostalim velikim imenima, bivšim reprezentativcima? Koliko su i oni dobrodošli u klub? 
"To je dobro pitanje, imamo komunikaciju sa mnogima, svi su dobrodošli. Slaviša Jokanović je igrač šampionskog tima, ali on je više partizanovac nego vojvodinaš i to je ok. Međutim, uvek je dobrodošao, volimo da čujemo i njegova razmišljanja. Vrata su širom otvorena i za Miloša Krasića. Isto je važilo i za Laneta Jovanovića. Sada, pošto je odveo sina u Crvenu zvezdu, komunikacija je malo napeta, ali on kao veliko ime Vojvodine ima i uvek će imati svoje mesto u loži."

A zašto je talentovani Jovanović belo-crveni dres promenio za crveno-beli?
"Napravite intervju sa Lanetom i pitajte zašto je odveo sina u Zvezdu. Verujte, i mene to interesuje."

Utisak je i pored svega da se Vojvodini u Novom Sadu baš i ne veruje?
"Ko god radi velike stvari njemu se ne veruje. Ne opterećujemo se time. Radim svoj posao sa svojim saradnicima i svakih 60 dana podnosimo izveštaje da ne dugujemo novac, da smo platili porez, da nemamo dugovanje prema partnerima, dobavljačima, menadžerskim agencijama, hotelima. Infrastrukturno smo rešili neke stari, sami smo investirali u teren broj dva, Savez nam je pomogao oko hibrida na ’Karađorđu’. Ko želi da vidi promene nabolje on ih vidi, ko ne želi ‒ on vidi probleme."

Konkretno, koje?
"Zamera nam se što smo šesti na tabeli. Istina je da smo šesti, ali sa dve pobede mi smo gore. I bićemo u vrhu. U prva dva kola nastavka šampionata igramo sa Napretkom i Partizanom i ja očekujem ubedljive pobede. A ako se one dogode, onda potvrđujemo spremnost da napadnemo i šampionat završimo kao drugi."

Sa Nenadom Lalatovićem u ulozi šefa struke?
"On je bio trener i 2016. kad sam došao u klub i tad smo imali odličnu saradnju, i to je jedan od najvećih razloga zašto je sada ponovo na klupi Vojvodine. Sjajan je motivator, ozbiljan trener, spreman je da nosi pritisak rezultata. Videćemo, ima šansu i veliku podršku."

Posle incidenta sa Dudićem pola grada tražilo je da mu se uruči otkaz?
"Svakom se desi neka greška, shvatio je da posle svega ima žuti karton, kažnjen je finansijski i moraće ta sredstva da uplati u Fond za borbu protiv nasilja. Biće to dokaz da smo i mi kao klub i on kao trener neko ko je protiv svake vrste nasilja na sportskom terenu."

Izrazili ste posebno neraspoloženje zato što se sve desilo protiv kragujevačkog Radničkog.
"Istina je, reč je o klubu s kojim imamo saradnju na izuzetnom nivou uz međusobno uvažavanje i zaista mi je bilo teško kad se sve dogodilo. Izuzetno cenim ono šta i kako u Kragujevcu rade Slavko Perović i Igor Konotar. Mnogima mogu da budu primer."

Nedavno ste izabrani i za predsednika SD Vojvodina.
"Ne vidim sebe isključivo kao fudbalskog čoveka i nemam nameru da se dokazujem samo kroz fudbal. Veliki sam poštovalac imena i dela SD Vojvodina i želim da budem prisutan u svim sportovima sa željom da ekipe dođu do visokog nivoa. Novi Sad je grad odbojke, jako verujem u odbojkaše, rukometaše i naravno fudbal. Košarka ne može da ide u korak sa Zvezdom i Partizanom, ali u tri pomenuta sporta možemo daleko da doguramo."

Osim što ste prvi čovek FK Vojvodina i istoimenog sportskog društva, imate i funkciju predsednika Zajednice superligaša.
"U srpskom fudbalu imate situaciju apsolutne institucionalne dominacije Crvene zvezde. To na duge staze nije dobro koliko god da taj klub u ovom trenutku igra dobro i koliko god da je sinonim za vrednost i dobre rezultate. Moj izbor je pre svega priznanje za moj klub. Mi smo sada tu da raščivijamo neke stvari i da dođemo do pozicije da svako radi svoj posao u interesu srpskog fudbala."

Šta konkretno znači raščivijavanje nekih stvari?
"Uzmite primer Bundeslige u kojoj je prvi čovek lige daleko značajniji od predsednika Saveza, što je i normalno. Kod nas su ingerencije Saveza i Zajednice bile malo više isprepletane i puno toga je u operativnom smislu otišlo u ruke Saveza. Mislim da to sada polako dolazi na svoje mesto. Najbolji primer je buduća reorganizacija Superlige. U tom odboru su dva člana Saveza i tri predstavnika Zajednice. Odboru predsedava Branko Radujko, gensek FSS-a, za koga mislim da ozbiljno radi svoj posao. Naglašavamo da se polako vraćaju ingerencije na Zajednicu i trebalo bi da se u tom pravcu ide i dalje. Na čelu Zajednice sam tek šest meseci i promene se polako događaju. Ima tu još nekih ideja koje su na pragu realizacije, naravno u dogovoru sa Savezom, ali i bez favorizovanja jednog kluba."

Šta se dobija smanjenjem broja klubova u Superligi?
"Cilj je povećanje kvaliteta takmičenja uz apsolutnu sportsku neizvesnost. Lično sam bio za 14 klubova, ali sam podržao predlog da u reorganizovanoj Superligi igra 12 ekipa."

Koliko klubova će imati Prva liga Srbije?
"Ona mora da bude razvojna liga sa 12, 14 ili najviše 16 ekipa. Imala bi i obavezujući broj stranaca, odnosno bonus igrača, takođe i stranaca. Cilj je da se u klubovima Prve lige forsiraju mlađi i talentovani igrači."

Vodi se polemika i oko bonus igrača, odnosno broja stranaca u Superligi.
"Zajednica je formirana da zaštiti elitni rang kako bi se između ostalog klubovi što bolje pripremili za evropsku scenu. Predložiću kad se reorganizuje Superliga da se pravilo bonus igrača ukine, takođe i ono koje se odnosi na broj stranaca u ekipi. Svaki klub imaće svoj budžet i njegovo pravo je da klubom upravlja kako zamišlja."

Sve to, utisak je, neće imati efekta ukoliko se ne reši problem infrastrukture.
"To je naša najveća muka. Trenutno osam terena u Srbiji ima hibridnu podlogu. Koliko juče nismo imali terene, sada nemamo stadione. Neki iskoraci su napravljeni, ali dok ne shvatimo da je fudbal ozbiljan biznis, dok ne napravimo stadione sa mnogo lokala, skaj boksova i restorana, kao što je danas svuda u Evropi, definitivno nećemo napraviti puno. Činjenica je da za sve to treba mnogo novca, ali ako se napravi neki dugoročni plan, sve je moguće."

Koliko su opterećeni klubovi koji u nedostatku svog terena igraju mečeve u Loznici, Zaječaru, Leskovcu?
"Sigurno da je to opterećenje, ali to nije pitanje za mene, već za njih. Ono što bih uveo kao novinu jeste obaveza svih da Zajednici uoči prvenstva dostave potvrdu od Poreske uprave da su izmirili dugovanja za poreze i doprinose. Takođe i da odgovarajuća infrastruktura bude uslov za nastup u Superligi. Ne možete sa blokadama računa i dugovanjima koja imaju neki klubovi da igrate elitni rang takmičenja. To je mnogo veći problem nego stadion gde igraju."

Imali smo kao zemlja pet klubova u Evropi, ubuduće pravo učešća imaće četiri.
"Još jedan dokaz da utakmice u Evropi naši klubovi nisu dočekali spremni. Jedan od krivaca je i Vojvodina koja se iz Evrope vraćala praznih šaka. Konkretno, Vojvodina je sebi dozvolila da je eliminiše Maribor, ja od tog šoka još nisam došao sebi. Šok za sve bila je i eliminacija Kragujevčana u duelu sa Mornarom iz Bara. Zato i radimo reorganizaciju Superlige."

Jedna od Vaših teza je i da Srbija nema odgovarajući trenerski kadar?
"Struka je najveći problem srpskog fudbala. Mi nemamo dovoljno kvalitetne trenere za rad sa našom decom i superligašima. Nije to nivo trenera koji nam treba. Uostalom, zašto nema više srpskih igrača u klubovima liga petice. Jednostavno zato što su deca prošla kroz neke škole koje ih nisu pripremile za taj nivo takmičenja. Ako hoćemo napred, paralelno moramo da školujemo i igrače i trenere, takođe i fudbalske radnike, odnosno klupske funkcionere. Budite objektivni, koliko danas u Srbiji imate klubova sa pravim menadžmentom. Ja kažem malo. A sve to su preduslovi da bi sutra Vojvodina mogla da eliminiše jedan Ajaks. Dakle jedan od uslova je infrastruktura, drugi stručni rad, a treći profi menadžment koji upravlja klubom."

Priča se i to da se slika o Zajednici prvoligaša Vašim dolaskom promenila u onom pozitivnom smislu.
"Volim da pričam sa klubovima, da saslušam njihove predloge. Ranije su uglavnom negodovali, sada se takođe ne slažu, ali bar imaju mogućnost da iznesu svoju ideju, da je čak i zajednički doradimo. Vidljiv je napredak u komunikaciji i u nekim budućim vremenima sve će izgledati još bolje."

Ko je zaslužan što je sve manje prepucavanja klubova takozvanim saopštenjima?
"U odnosu na prošlu godinu broj saopštenja je drastično smanjen. Ne vidim njihovu poentu. Kroz njih su se uglavnom iskazivale slabosti kluba uz javnu potvrdu da neke stvari nisu dobro urađene. Dakle, svako saopštenje bilo je alibi priča. Zamolio sam klubove da se na tu praksu stavi tačka uz napomenu da prvo pronađu krivca u sopstvenim redovima, a ne da se za neuspeh okrivljuje sudija."

Zašto su sudije na tolikom udaru?
"Klubovima je najlakše da za neuspeh optuže sudiju. I odmah da kažem, zalažem se da na čelu naše sudijske organizacije bude naš čovek. Ne vidim poentu priče Zvezde i Partizana, kao i dela Saveza, da stranac vodi sudijsku organizaciju. Verujem u srpsku pamet i srpske ljude. Mislim da nas ima dovoljno da se rasporedimo i vodimo posao kako treba. Moramo se prilagoditi modernom vremenu. Jedno od rešenja jeste da sudije dobiju stalni radni odnos u FSS-u. To bi bilo ono pravo."

Mislite da bi se tim kvalitet suđenja uvećao? 
"Generalno, ove sezone suđenje u Superligi je dobro. Da li ima grešaka, ima. Da li se dogodila sudijska greška na utakmici Vojvodina ‒ Radnički KG, jeste. Nije bio penal za Vojvodinu. Ali dešavalo se i iks puta da je Vojvodina bila oštećena i mi smo ćutali. Ne vidim poentu oglašavanja u takvim situacijama. Moramo jednostavno da se izdignemo iznad svega, da sve podignemo na gospodski nivo."

Iz UEFA je nedavno stigla optužba da je meč Mladost ‒ Novi Pazar namešten.
"Ukoliko se dokaže da je to tačno, uslediće najoštrija kazna. Nije bitno o kome se radi, kazna mora da se izrekne bez izuzetka i tad će nameštanje prestati ukoliko ga je bilo."

Da li Srbija ima snage, hipotetički naravno, da zbog takvog prekršaja u niži rang pošalje Zvezdu, Partizan ili Vojvodinu?
"Naravno da ima, siguran sam u to. Država je ipak jača od bilo koga."

Jedna od teških tema srpskog fudbala su i navijačke grupe?
"Moj utisak je da to više nije problem kakav smo nekad imali. Naravno, i dalje je prisutan, ali postoji način da se sve reši. Na tom putu insistiraćemo i na maksimalnoj podršci medija."

Srbija bi trebalo uskoro da dobije nacionalni stadion. Vaša firma dobila je posao na ovom projektu kao podizvođač?
"Ne, mi smo izvođači radova, u delu smo onog posla koji finansira država Srbija i nemamo nikakvu dodirnu tačku s kineskim kompanijama. Dobili smo posao na tenderu koje su raspisale ’Beogradske elektrane’. Spremni smo za taj posao, imamo reference za tako nešto. Zapravo mi smo jedina firma na Balkanu sa tim referencama. Napravićemo, između ostalog, i centralizovano grejanje i hlađenje za ceo kompleks Ekspo 2027, što je na ovim prostorima apsolutna inovacija. Suvlasnik moje firme sa 35,4 posto je mađarska Elektroprivreda, gigantska firma koja godišnje pravi više od milijardu neto dobiti sa prometom od 22 milijarde evra.

Da li govorite mađarski?
"Ne, ali ovo je dobra prilika da se nauči."

Da li je spas srpskog fudbala u privatizaciji klubova?
"Ne mora da znači. Spas je profesionalni menadžment sa profesionalcima na čelu klubova. TSC i Čukarički su dobar primer za ovo o čemu govorim, moram da kažem da je sada tu i Vojvodina, na neki način i kragujevački Radnički. To je dobar trend, ali moraju da se urade i neke druge stvari, da se pomogne na pravi način Branku Radujku i Draganu Džajiću, generalnom sekretaru i predsedniku FSS-a. Savez nije dobro organizovan, neophodna je reorganizacija u svim sektorima, od finansija do marketinga, takođe i u onom sportskom delu. Posle toga mora se uraditi i reorganizacija sistema takmičenja, nastaviti sa infrastrukturalnim ulaganjima. Tek onda dolaze na red pitanja oko vlasništva klubova. Ni to nije problem, slovenački model pio bi vodu i kod nas."