"Sve(t) se menja 21. decembra"

Zbog svega danas je u sve naglašenijem obliku na sceni logika profita kao osnova regulisanja odnosa u sportu.

Otišlo se čak toliko daleko da analitičari ove oblasti, uz hiljadu i jedan dokaz, nemaju drugi izlaz osim mogućnosti da konstatuju kako je veza između sporta i novca trenutno rentabilnija nego ikad pre.

Slika sadašnjosti je i da sport u funkciji lokalnog ili nacionalnog prestiža “predstavlja i svojevrsni društveni mehanizam afirmacije određenih delova društva“. Sve naglašeniji je i onaj treći nivo, odnosno nivo na kome se ukrštaju sport i politika uz konstataciju da bogate i moćne države potvrdu svoje moći i drugih interesa na globalnom nivou upravo traže preko sporta.

Zoran Avramović, generalni sekretar SD Crvena zvezda, mag sportskog marketinga i autor šest knjiga posvećenih fudbalu, rado se odazvao pozivu da prokomentariše aktuelne događaje i s osvrtom na futurističku dimenziju ne samo fudbala, već i sporta u celini.

“Sve se menja više nego dramatično. Nekada smo govorili, i to s ponosom, da je globalizacija promenila sport u najpozitivnijem mogućem smislu. Sada je na sceni nešto novo. Reč je o pojavi koju sve češće nazivam nova kolonizacija“, kazuje Avramović.

Da li je to objašnjenje što su na globalnoj mapi sporta sve prisutniji, u ovom ili onom obliku, Saudijska Arabija, Katar, Emirati, Bahrein?

“Bog im je darovao velika bogatstva, kroz novac i ogromnu moć. Na vreme su spoznali i vrednost obrazovanja, tako da su u svakoj oblasti, pa i sportu, angažovali vrhunske vrednosti, svesni da ukoliko toliki novac i toliku moć ne pokažu ispašće kao i da ih nemaju. Ta čudesna promocija novca i moći zapravo je bila i početak novog kolonijalizma.“

Zašto Svetsko prvenstvo u fudbalu održano u Kataru koristite kao jednu od ilustracija izrečenog?

“Kada je Katar pre 13 godina dobio organizaciju SP-a u fudbalu, bila je to vest koja je brzinom munje obišla svet. Pazite, nije Katar u toj izbornoj trci pobedio bilo koga, već jednu Ameriku. Bilo je i sumnji, nepoverenja i čega sve ne do trenutka dok nisu odigrane prve utakmice. Danas se priča kao da je to bio najbolje organizovani šampionat sveta ikada. To da li je poginulo pet ili šest hiljada ljudi gradeći stadione ili koliko su u celoj priči narušavana ljudska prava, polako je otišlo u zaborav. Katar se samo pamti kao sjajan organizator šampionata i domaćin kome se nije mogla uputiti bilo kakva primedba. Supermoderni stadioni bili su na udaljenosti od 60 kilometara, tribine ispunjene, organizatori su se potrudili da bude i alkohola u zemlji u kojoj je zvanično zabranjen, ali i svega i svačega drugog. Vrhunsku organizaciju priznali su im čak i oni koji su glasali protiv Katara. Zahvaljujući svemu, ova zemlja je danas na mapi sporta značajan faktor, na polju politike takođe.“

Zanimljiva je u svemu i uloga Saudijske Arabije, odnosno Muhameda bin Salmana.

“Njegov dokument ’Vizija 2030’ zapravo je slika onoga što Saudijska Arabija trenutno jeste i šta bi trebalo da bude sutra. U prevodu, ova zemlja je namerna da postane svetski lider ne samo u kulturi, već i sportu, što bi narod Saudijske Arabije učinilo sastavnim delom moderne civilizacije.“

Pre dve godine u Džedi je održan filmski festival “Red Sea“, prvi ikada održan u ovoj zemlji.

“Bio je to apsolutno gala festival sa najvećim zvezdama filmske industrije iz celog sveta. Uloga predsednika žirija poverena je Oliveru Stounu, među zvanicama je bila i Šeron Stoun, zatim i ikona francuske kinematografije Katrin Denev. U ulozi direktora festivala pojavila se žena iz Saudijske Arabije, što je za zemlju u kojoj po nepisanim pravilima muškarac dva puta više vredi od žene do juče bilo nezamislivo.“

Kako se u sve uklopio sport?

“Pobrojane zemlje sa peska nude sve što se može nazvati sportom počev od trke Formule 1 do zimskih sportova. Podsetiću da se u Saudijskoj Arabiji u bliskoj prošlosti igralo finale španskog fudbalskog Kupa s ugovornom klauzulom da španski nacionalni fudbalski savez od svega ostvari prihod od 300.000 evra. U istoj zemlji igrano je i finale Kupa Italije. Nije dakle reč o levim fudbalskim zemljama, već o i te kako respektabilnim nacijama u ovom sportu. Sasvim je izvesno i da će 2036. domaćin Zimskih olimpijskih igara biti Katar ili Saudijska Arabija, što je juče bilo nezamislivo, nešto nalik na bajku, apsolutni futurizam.“

Kako i da li je uopšte moguće suprotstaviti se principu da novac može sve?

“Otpor Evrope i Amerike je maksimalno minimiziran jer od svega nema odbrane. I pitanje je kako da se odbrane kad u ovom trenutku prenos utakmice fudbalske Lige Saudijske Arabije preuzima više od 130 zemalja sveta. S razlogom, jer u tamošnjim klubovima igraju mnogi iz kategorije najboljih fudbalera planete. Nejmar, Aleksandar Mitrović, Sergej Milinković-Savić, Kristijano Ronaldo, Sadio Mane, Marcelo Brozović, David Ospina, Karim Benzema, Fabinjo, Engolo Kante, Firmino, Rijad Marez, Eduard Mendi snagom moćnog magneta privlače pažnju ljubitelja ovog sporta. Stadioni imaju i publiku, igrači dobijaju nešto što nije san, već je iznad neba. Bin Salmanu očigledno nebo više nije granica, već platforma i poligon za neke nove ideje.“

Da li to znači da će posle Katara najbolje reprezentacije sveta ugostiti i Saudijska Arabija?

“Šampionat sveta 2030. zajednički će organizovati Španija, Portugal i Maroko. Finale će se igrati u Madridu, na ’Bernabeu’ koji se renovira, i samo taj posao vredeće milijardu i sto miliona evra. Naravno, to je samo delić ogromnog izdatka koji čeka tri domaćina. Međutim, već naredni šampionat, onaj 2034, održaće se u Saudijskoj Arabiji. Koliko će za sve potrošiti – može se samo naslutiti. Salman ima novac, ali i moć da drugi, čak i dokazani tradicionalisti, prihvate ono što zamisli.“

Da li je to onaj isti čovek koji je na svečanom otvaranju SP-a u Moskvi sedeo pored Vladimira Putina?

“Upravo tako. S leve Putinove strane bio je Đani Infantini, predsednik FIFA, a sa desne niko drugi do Muhamed bin Salman. Onda su mnogi rekli da neće biti prisutni na ceremoniji zatvaranja, a bili su svi koji je trebalo da budu. I predsednici država finalista, i svi drugi kojima je po protokolu tu bilo mesto. Fudbal je tada i definitivno svetu poslao poruku da su sport i politika, zapravo fudbal i politika, brat i sestra.“

Kupovinom engleskog Njukasla saudijski kapital je još jednom uzdrmao fudbalsku planetu.

“I to je bila mudrost, Salman je mogao da kupi klub koji je hteo, a zašto je izabrao baš Njukasl vrlo brzo je odgonetnuto. Reč je o gradu ljudi posebnog karaktera, fanova koji neizmerno vole klub, navijačima koji su skloni svemu. Sasvim dovoljno da svaka fudbalska utakmica na ’Sent Džejms parku’ ima sve karakteristike spektakla. Uložio je 370 miliona i vrlo brzo stigao do Lige šampiona. Kako je uspeo? Tako što je našao menadžment koji nema mnogo veze sa Saudijskom Arabijom. Trener je postao Edi Hau, Englez koji je možda zasluživao da bude menadžer i svakog drugog engleskog kluba. Zadobio je i navijače, danas su sva mesta na stadionu unapred prodata. Ali, sve to je samo početak onoga što je zamislio.“

Orlovi iskoristili istorijsku šansu!

Idemo na EP!

Idemo na EP!

Sport 19.11.2023. 16:59

Orlovi iskoristili istorijsku šansu!

Premijerligaši su pre nekoliko dana doneli odluku koja ima predznak revolucionarne za fudbal na Ostrvu, ali i šire.

“Bogati vlasnici klubova pustili su niz vodu predlog, koji zastupa UEFA, da se klubovima unutar iste filijale onemogući pozajmljivanje igrača. Protiv ovakve zabrane su naravno bili vlasnici klubova koji poseduju ekipe i izvan Premijer lige. Svet zna da je Mančester Siti deo velike Siti grupe u čijem sastavu su Njujork siti, Melburn siti, Mumbaj siti, Montevideo siti, Troa, Lomel, Đirona, Jokohama marinos i Palermo. Džim Retklif, novi suvlasnik Mančester junajteda, vlasnik je francuskog prvoligaša Nice. Vlasnik Čelsija Tod Bojli je kupio Strazbur, a vlasnik Brentforda Metju Benam poseduje i danski Mitjiland. Na toj listi je i Njukasl čiji je vlasnik ’Javni investicioni fond’, kompanija kojom gazduje saudijska kraljevska porodica.“

Šta to konkretno znači?

“Ono što će fudbalu doneti dimenziju više u smislu da sada Njukasl može da ostvari najavu o pozajmici Kristijana Ronalda kao pojačanje za Ligu šampiona ili da u svoje redove ponovo dovede Aleksandra Mitrovića koji je na početku internacionalne karijere za Njukasl odigrao više od 70 utakmica. Sve ovo može da se dogodi, a i ne mora. O svemu će naravno odlučivati vlasnici ’Javnog investicionog fonda’ koji je osnovao kralj Saudijske Arabije Fejsal bin Laden, a kojim danas upravlja Mohamed bin Salman, princ i premijer ove zemlje, ali i čovek koji je u svetu fudbala poznat po bliskim vezama s prvim čovekom FIFA Đanijem Infantinom. U ovom prijateljstvu treba tražiti odgovor i kako je i zašto Saudijska Arabija dobila organizaciju SP-a u fudbalu 2034.“

Stiče se utisak da su se Englezi nekako lako odrekli nečega što juče praktično nije bilo moguće?

“Pejzaž fudbala u Engleskoj se promenio. Salman je ušao u Premijer ligu tako što je svoju ulaznicu časno i pošteno platio. I ne samo on. Ono što je Englezima bitno, saudijski princ se ne petlja u ono što je sport jer oni i dalje žive u ubeđenju da oni to rade najbolje. Međutim, svi mi koji gledamo Njukasl negde u podsvesti vidimo Saudijsku Arabiju. Ne vidimo njihovu zastavu, ali znamo da taj klub uspešnim čini novac i moć Saudijske Arabije. To je zapravo prvi znak da se kolonizacija dogodila i to u stoodstotnom procentu.“

Dokaz za izrečeno su i neki drugi evropski klubovi, zar ne?

“Naravno, ne treba da zaboravimo PSŽ iza koga je katarski kapital. PSŽ trenutno nema sportski uspeh, ali iz godine u godinu klupski funkcioneri nude izveštaj koliko se kroz fudbal novca uložilo na promociju Pariza, odnosno Francuske. Takođe, klub ima i svoju publiku, što sve zajedno u nekoj krajnjoj instanci opravdava uloženi kapital u klasičnom braku iz interesa.“

Šta se dešava sa Siti grupom?

“Siti grupa trenutno ima 14 klubova širom sveta. Mančester siti je u toj porodici u svemu naj, ali deo iste grupe su i Melburn, Jokohama, na kraju i Đirona koja trenutno ima više nego zapaženu ulogu u prvenstvu Španije. Oni su dakle neko ko iz dana u dan sve više i više ulaže novca u fudbal. Podatak koliko su do sada investirali je više nego impresivan.“

Ostaje mala tajna zašto se i u ime čega ulaže toliki novac?

“Odgovor se možda može dobiti i na osnovu pokazatelja iz istraživanja koje je napravljeno u Emiratima. Posle opsežnog rada konstatovano je da se više od 85 odsto ispitanika kad je u pitanju sport zanima samo za fudbal. Interesovanje za ovaj sport je više nego prisutno i u ostalim delovima sveta. Procenti su zadivljujući. Na Tajlandu je 78 odsto ispitanika pokazalo prstom u fudbal. U Čileu, Portugaliji i Turskoj, koja mnogo ulaže i u košarku, odnosno odbojku, taj procenat je 75 odsto, a u Meksiku 73, dok su Španija i Južna Afrika na procentu od 70 odsto. Kad su sve saznali, u Emiratima su na keca odlučili da ljudima omoguće fudbal. I omogućili su. Uradila je to Siti grupa. Pokazalo se da taj novac nije bačen, to je i te kako ciljano ulaganje.“

Uprkos svemu, FIFA i UEFA i dalje bogatima ne dopušta upliv nacionalne selekcije.

“Bogati u ovom trenutku gađaju klubove i ivente. Krovne fudbalske organizacije, bar kad su nacionalne selekcije u pitanju, ne dozvoljavaju da se na nacionalnim dresovima lepe reklame. U košarci, rukometu i da ne nabrajam dalje na nacionalni dres možeš da staviš reklamu koju hoćeš. U fudbalu ne možeš jer fudbal je stvar koja jedino pokazuje i usmerava na to šta znači moć koju donosi novac. Oni su, dakle, svoju kolonijalnu fazu maksimalno otvorili i sada im je nebo poligon za sve što rade“..

Mnogi se pitaju da li postoji krajnji cilj?

“Ne. Oni sve rade korak po korak. Saudijska Arabija dobila je organizaciju Prvenstva sveta, takođe i Svetskog klupskog prvenstva. Nema sumnje da će obe priče biti uspešne. Ako se u ovoj drugoj priči pokaže da taj klupski prvak Azije ima vrednost i na planetarnom nivou, onda kreću u sledeću fazu s pričom ako mi u Aziji imamo šampiona koji je i klupski prvak sveta, zašto ta i takva ekipa ne bi igrala evropsku Ligu šampiona. Ili zašto ne bi bila deo evropske Superlige koja se kao ideja još nije ugasila.“

U drugim sportovima, konkretno u košarci, taj put ulaska kapitala, čini se, biće mnogo jednostavniji.

“U košarci kao globalnom projektu na neki način već imamo Evroligu koja je u stvari kopi-pejst NBA. Vrlo blizu je dan kada će se u tom društvu naći klubovi iz Pariza i Londona jer košarci jednostavno treba tržište. Klub iz Dubaija je odlukom Evrolige već dobio vajld kartu za ovo takmičenje od naredne sezone. Pazite, pre Pariza i Londona koji to godinama pokušavaju.“

Šta bi mogao da bude sledeći korak?

“Možda realizacija priče da se u Evropi napravi NBA divizija. Da li će možda prepreka biti predug let između kontinenata? Neće, možda zvuči paradoksalno, ali ako bude trebalo oni koji imaju gomilu novca vratiće u proizvodnju i supersonični ’konkord’ pa će let između Evrope i Amerike umesto osam ponovo trajati četiri sata što će biti sasvim dovoljno da se u Evropi napravi NBA divizija.“

Vratimo se fudbalu, da li je projekat evropske Superlige prihvatljiv i generalno opravdan?

“Jedno od pitanja je i to da li sport stvarno postoji zbog navijača, odnosno da li se taj globalni navijač zaista i u kolikoj meri interesuje za sport. Pitanje je bilo takođe i da li generacija koja pristiže, ona između 16. i 24. godine, ima vremena za obične utakmice ili je samo zanimaju veliki događaji, odnosno velike utakmice. Na ovu temu rađeno je i istraživanje po porudžbini Anjelija i Peresa. Rezultati su bili katastrofalni, a saznanje više nego upozoravajuće: ako nema velikih utakmica i velikih imena, fudbal će na dugom štapu izgubiti bitku. Upravo zato su i krenuli u ideju o Superligi koja bi trebalo da okupi kvalitet na jednom mestu.“

U svemu, pretpostavka je, biće mesta i za bogate sa drugih meridijana.

“Infantino zna šta radi. U Pariz je prebacio marketing FIFA, u Dohu preneo deo ofisa svetske kuće fudbala. On zna da vlada, danas je u FIFA glas Andore i Nemačke isti, jedan glas. Takođe zna i da uvek može velikim parama za svoje ideje da dobije većinu. On govori i na sastancima G20, jednostavno je moćan, on što zacrta to i ostvaruje. Sada ima ono što ima, ali ima, zanimljivo je, i projekte ženskog fudbala kojima će matirati svet. Ne zaboravite da u Saudijskoj Arabiji već postoji profesionalna ženska fudbalska ekipa. Pre 10 godina to je bilo nezamislivo i pomisliti, a danas je to stvarnost fudbala i Saudijske Arabije.“

Zanimljivo je to da ligu Saudijske Arabije ne prate skandali?

“Apsolutno tačno. Uostalom, da li je neko čuo za neki problem nekog od ovih velikih igrača koji igraju u Saudijskoj Arabiji, da im se desilo nešto loše. Ništa. Ljudi rade svoj posao. Treniraju i igraju utakmicu. U Evropi su za taj isti posao na nivou sezone dobijali pet ili 10 miliona što je vau cifra, sad za to isto dobiju 60 ili 70 miliona. To je klasična ekonomska migracija. I biće takvih seoba fudbalera još puno. Jednostavno, dobiće ponudu koju neće moći da odbiju.“

Jedno od pitanja je i da li se fudbal može sačuvati ili koliko-toliko vratiti u tokove na koje smo navikli?

“Ključna reč je navijač. Oko četiri milijarde ljudi na ovaj način je deo fudbala, razmišlja o fudbalu, zna šta je fudbal. To je ogromna masa, to nema nijedan pokret na svetu. Nedavno su na meču Lige šampiona navijači Borusije Dortmund uoči meča sa Milanom razvili transparent “Fudbal za milione ljudi, a ne za milijarde, vratite nam igru“. Reč je o grupi u kojoj su pored Dortmunda i ekipe PSŽ-a (katarski kapital), Milana (američki) i Njukasl (saudijski). U istom takmičenju je i Unin Berlin. To je klasičan primer kluba koji su navijači podigli, kome su navijači napravili stadion sa 22.000 mesta. Ipak, utakmice Lige šampiona igraju na Olimpijskom stadionu u Berlinu, omrznutom stadionu, ali 60.000 prodatih ulaznica je mnogo više nego 22.000.“

Da li se Evropa, ona fudbalska, može suprotstaviti, na bilo koji način, svemu što se događa?

“Evropa je napravila fudbal velikim, evropski fudbal je lider i lokomotiva svega. Oni su uspeli da sve što vredi mora da dođe u Evropu ukoliko želi da igra fudbal. To je još uvek na snazi. Jedino Nemačka postaje tlo na kome se neke stvari ljuljaju jer imaju vlasničku strukturu 50 plus jedan, što znači zadnja je njihova. Na treba izgubiti uz vida da će se možda vrlo brzo pojaviti neko ko će Arapima i njihovim kapitalom odgovoriti nečim drugim.“

Utisak je da, uprkos novcu, odbrana onog nacionalnog je u prvom planu u mnogim zemljama.

“Klubovi iz Premijer lige Engleske, odnosno njihovi navijači, više cene titulu nacionalnog šampiona nego onu iz Lige šampiona. U prevodu, nisu Engleska samo Siti ili Liverpul. Tamo postoje ti lokalni klubovi koje njihovi navijači obožavaju, a upravo oni i njihov rivalitet održava engleski fudbal. Slično je i u Nemačkoj. U Lajpcigu sam čuo rečenicu tamošnjeg predsednika kluba da je najveći uspeh osvojiti Bundesligu. Isto tvrde i u Bajernu iz Leverkuzena. U tim zemljama je odbrana onog njihovog, nacionalnog, u prvom planu. Zato je i veliko pitanje da li će te nacionalne lige, uprkos najezdi kapitala sa strane, smeti da se ukinu.“

Između nacionalnog i naglašeno profitabilnog teško da će doći do pomirenja?

“Superliga je sve izvesnija. Oni su formirali preduzeće koje pravi potpuno novi koncept ovog takmičenja. Ključni datum je zapravo 21. decembar. Na pragu je. Tog dana sud u Briselu će odlučiti da li UEFA ima pravo na monopol organizovanja fudbalskih takmičenja na način kako to trenutno radi. Ako bude negativna odluka, ako budući superligaši Evrope dobiju zeleno svetlo u zakonskim okvirima, onda ništa više neće biti isto. Mi danas sve ovo pričamo, a zapravo ne znamo šta će biti posle 21. decembra.“

Gde su male zemlje, poput Srbije, u toj priči i kakva im je budućnost?

“Naša strategijska priča mogla bi da bude taj koncept sa akademijama sporta uz zadatak da ih dovedemo do vrhunca. Klubovima će biti sve teže i teže da se domognu velike scene. Očigledno je da su veliki igrači i velika imena gorivo za ta velika takmičenja. Da li i kako može nastati izuzetak, da li se nešto može napraviti sa manje para – odgovor glasi da sve nije nemoguće, ali je jako teško.“

Uz novac, utisak je, Srbiji za velika dostignuća nedostaje i strpljenje.

“Govoriću o Beogradu. Zvezda igra fudbal i gleda je 50.000 ljudi. U istoj nedelji Zvezda igra i košarku i utakmicu gleda 20.000 ljudi. I sve to vidi cela Evropa. Ekonomski se to ne može izračunati i to sve treba gledati iz dramatično pozitivnog ugla jer je i svet posle slike koju je dobio ukapirao da je ovaj grad svetski sportski centar. Ti si, dakle, deo toga, tvoja ambalaža je vrhunska, jednaka onoj u Londonu ili Lajpcigu, ali zbog egoizma i ljubomornih priča mi jednostavno nismo u stanju da se svemu obradujemo, da od svega napravimo kvalitet više. Mi u svom nestrpljenju zahtevamo da se pobedi Lajpcig, klub sa budžetom od 563 miliona ili tim u čijem sastavu je igrač procenjen na 65 miliona, što je više nego što je budžet cele Crvene zvezde. S druge strane, možda baš u tom nestrpljenju i toj našoj ambiciji i leže neki crvi koji su doveli Zvezdu do Kupa šampiona. Zvezda je nekada imala petogodišnji plan na kraju kojeg je stajala rečenica – osvojićemo Kup šampiona. Zamislite kakva je to drskost bila.“

Lepota sporta je, dakle, u postavljenim ciljevima?

“Upravo tako, ali samo do trenutka dok i ovde ne dođe neki kolonizator. A sasvim je moguće i da će doći. Ne zaboravite da je Srbija centar Balkana, ostrvo uspešnog sporta, sport je kod nas još uvek vrednost. Novac je važan, ali mi moramo sačuvati ono što se zove lepota u sportu. Moramo se za to debelo boriti. Formula postoji.“

"Veliki dan za srpski fudbal"

Piksi posle utakmice

Piksi posle utakmice

Sport 19.11.2023. 18:12

"Veliki dan za srpski fudbal"