Jerim Sila: "Balkanska škola rukometa je najbolja na svetu"

Kineskinje bi trebalo, bar se tako priča, da se na jesen vrate u Srbiju. Preciznije, krajem septembra. Ukoliko se to dogodi, plan je da u najkvalitetnijem srpskom rangu, naravno pod posebnim uslovima, igraju takmičarske mečeve. Bar dve sezone kako bi sticale neophodno ligaško iskustvo. Naravno, van konkurencije.

Bio bi to, priča se takođe, prvi korak neke nove saradnje dve rukometne federacije sa dva kontinenta. Saradnje od obostrane koristi. I to ne samo u naredne dve godine, već i do Olimpijskih igara 2028. Takođe, sasvim je moguće, ukoliko i jedni i drugi budu raspoloženi i u svemu pronađu interes, da se ovaj vid saradnje nastavi i kasnije, naravno u nekom sadržajnijem i neuporedivo ozbiljnijem projektu. Bar tako želi i razmišlja selektor kineskog nacionalnog tima Jerim Sila.

"To je ideja, a da li će se i realizovati, još ne znamo“, iskren je francuski stručnjak.

Kineskinje su stigle u Beograd po osnovu dogovora dva nacionalna olimpijska komiteta, Kine i Srbije, koji godinama unazad neguju više nego uspešnu sportsku saradnju na mnogim poljima i u brojnim sportskim disciplinama.

"Čekamo sastanak sa ljudima iz Rukometnog saveza Srbije. Od njih i njihovog stava zapravo sve zavisi. Znamo da su ovih dana bili izuzetno zauzeti oko Izborne skupštine, zatim i utakmicama ženske reprezentacije sa Slovenijom za plasman na SP, ali se uprkos svemu nadamo da će sastanak biti održan i da ćemo se oko svega dogovoriti“, uverava Ivan Markovski, nekadašnji makedonski reprezentativac, a trenutno Silin saradnik od poverenja koji bi po povratku u Kinu trebalo da i zvanično preuzme ulogu trenera nacionalnog ženskog tima.

Srbijom je takođe poput košave prostrujala i vest da bi kroz ovu saradnju najkvalitetniji rang u srpskom ženskom rukometu mogao da dobije toliko željenog sponzora, što bi i te kako bila moćna injekcija za sport koji upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava beleži pad. Navodno, budući naslovni sponzor lige bi mogla da bude jedna od kineskih kompanija koja već posluje u Srbiji.

Na tu temu sve je još u domenu nezvanične priče. Ne znam kako je ta informacija uopšte stigla do novinara, ali da bi se tako nešto dogodilo neophodno je pre toga da razgovaramo sa ljudima iz RSS-a, da oni eventualno prepoznaju zašto je ovaj vid saradnje obostrano koristan i to ne samo na sportskom, već i poslovnom planu. Cilj je, dakle, da se kroz sport povežu i te neke stvari oko biznisa, eventualnih sponzora. Kad se definišu sportske stvari, ukoliko se definišu, onaj drugi deo rešavaće se na nekom drugom, neuporedivo višem nivou. Zato se sve mora malo šire gledati uz napomenu da kineska reprezentacija nije slučajno došla u Srbiju. Za tako nešto postoji i te kako veliki razlog“, kaže Jerim Sila.

Za kineske kompanije koje posluju u Srbiji svaki sponzorski ugovor je moguć. Međutim, da bi se ostvario i ovaj vid saradnje, neophodno je da Kinezi u svemu prepoznaju pre svega korist za svoj sport.

"Došli smo sa dobrim namerama, mislim i zanimljivom ponudom. Ima i drugih opcija, ako sve ne prihvati Srbija, prihvatiće neko drugi“, uverava selektor kineske selekcije.

Iskustva iz godina unazad nagoveštavaju i da mogućnost sponzorisanja srpske lige od strane kineskih sponzora zapravo postoji.

"Kinezi odavno imaju saradnju sa drugim državama na sportskom polju. Podsetiću da su još pre 2000. sarađivali sa Hrvatskom koja je pod svoje okrilje primila kinesku ekipu koja je igrala SEHA ligu. Trenutno se muška juniorska reprezentacija Kine takmiči i priprema u Belorusiji. Imaju i dobru konekciju sa beloruskim najpoznatijim univerzitetima s ciljem da i u muškom rukometu, kako na igračkom tako i na stručnom planu, što pre dostignu nivo koji su u perspektivi planirali.“

Jerim Sila, Francuz za senegalskim pasošem, odskora je selektor Kine. U najmnogoljudniju zemlju sveta stigao je kao dokazani rukometni stručnjak i instruktor IHF-a. Održao je nekoliko predavanja, upoznao se sa kineskim kolegama, ali i rukometom u ovoj velikoj zemlji.

„Kad je u pitanju ženski rukomet, Kinezi silno žele da izbore plasman na Olimpijske igre 2028. Selekcija koju trenutno vodim je i upravo i selektirana s namerom da se taj cilj i ostvari. Dakle, to je primarni zadatak, mojih saradnika i mene“, kaže Jerim Sila.

Samo se dobri poznavaoci ovog sporta sećaju da su Kineskinje na Olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu osvojile bronzu, uz napomenu da je tadašnja Jugoslavija bila na prvom stepeniku olimpijskog postolja. Kasnije su na azijskom kontinentu primat preuzele rukometašice Japana i Južne Koreje koje se mogu pohvaliti sa najviše osvojenih trofeja na Azijskim igrama utemeljenim 1974.

Posle Los Anđelesa došlo je da pada kvaliteta ženskog rukometa u Kini. Razloga je više. Jedan je što su Japan i Južna Koreja u međuvremenu mnogo planski napredovali, napravili su jake nacionalne lige, ojačali stručni kadar, a i dosta njihovih rukometašica završilo je u evropskim klubovima, što je na kraju doprinelo i da nacionalni timovi ovih zemalja igraju na višem nivou. Los Anđeles je, dakle, bio blesak Kine, ali i potvrda da bez obzira na kasniju stagnaciju u ovoj zemlji ima mesta i za kvalitetan ženski rukomet. Druga istina je i to da je konkurencija u ženskom rukometu posle OI u Los Anđelesu postala neuporedivo jača, stasale su Francuskinje, pojavile su se i Slovenke, uz već dobro znane reprezentacije iz Evrope koje dominiraju u ovom sportu.“

Jerim Sila u ovom razgovoru podseća i na najveći minus ženskog rukometa u Kini. Za razliku od konkurenata u ostatku Azije, najveća zemlja ovog kontinenta zapravo nema nacionalnu rukometnu ligu.

"Jeste Kina najmnogoljudnija zemlja, ali je i po prostranstvu ogromna, što ne dopušta, zbog velikih rastojanja i još većih troškova, stvaranje nacionalne rukometne lige. Ženski rukomet se zato igra u samo nekoliko provincija. Međutim, sve ovo ne znači da Kina nema perspektivne i talentovane rukometašice. Uostalom, Šćao Zai, reprezentativka Kine, igrajući u Danskoj 2022. bila je nominovana za najbolju rukometašicu sveta. Danas uz nju Kinezi imaju i mnogo zanimljivih mladih rukometašica i na dobrom su putu da sa reprezentacijom ponovo prave vredne rezultate“.

Zanimljivo je i koliko najmnogoljudnija zemlja sveta ima registrovanih rukometaša i rukometašica. I to je podatak koji i te kako iznenađuje, ali i puno objašnjava.

"Jeste da Kina ima milijardu i po stanovnika, ali je istina i to da imaju samo 20.000 registrovanih igrača obe kategorije. U prevodu, kap u moru.“

Kina uprkos svemu ne krije želju da širi i kvalitet, ali i broj takmičara u ovom sportu.

"Razmišlja se vrlo ozbiljno o formiranju nacionalne lige u obe konkurencije, takođe i o načinu kako sve da se pozicionira. To je i jedan od mojih predloga tamošnjoj federaciji na putu unapređenja rukometa kao sporta. Shvatili su da onaj ko hoće da se nadmeće sa svetom naprosto mora da igra rukomet kao i ostatak sveta. Dakle, svake nedelje.“

Prvo boraveći i sada radeći u Kini Jerim Sila je uočio i niz drugih problema koji uz malo dobre volje i puno ulaganja nisu nerešivi.

"Za razliku od Evrope, Kina još nema željenu rukometnu kulturu. Na jednoj strani su mladi i izuzetno talentovani rukometaši i rukometašice sa podosta individualnih kvaliteta i sa sposobnošću da koliko sutra budu lideri svojih ekipa, ali im upravo taj nedostatak kulture ne pruža mogućnost za napredak jer oni ne znaju gotovo ništa o svetskom i evropskom rukometu, nemaju svoje idole, u medijima ne prate rukomet kao sport, ne gledaju utakmice na TV-u. Sve to zajedno usporava progres. Uz to su i kao narod stidljivi, ne poseduju tu slobodu u komunikaciji kakvu imaju evropski rukometaši i rukometašice, što takođe utiče na brži razvoj.“

Na konstataciju da je na poslednjim Azijskim igrama Kazahstan promovisao moćnu žensku rukometnu selekciju, kineski selektor uverava da sve ovo ne utiče na optimizam Kineskinja.

"Kineskinje su kvalitetnije, bolje. Kad su održavane pomenute Azijske igre, Kinezi su odlučili da ne idu sa najboljim timom jer su u septembru imali svoj tradicionalni sportski spektakl, takozvane Narodne sportske igre. One se u Kini održavaju svake četvrte godine i za tamošnje provincije su nešto najvažnije. Zbog svega, na Azijskim igrama Kina je učestvovala sa podmlađenim sastavom. Cilj je bio, između ostalog, i da perspektivne devojke na ovaj način ne samo steknu iskustvo na velikom takmičenju, već i da pojedinačno, ali i kao selekcija u odmeravanju snaga sa boljim od sebe naprave iskorak ka lepšem sutra.“

Jerim Sila naglašava da je baš ta utakmica sa Kazahstanom zapravo iz ugla Kineza bila najbolji pokazatelj šta i koliko iskustvo znači i zašto on kao selektor insistira na kontinuitetu takmičenja u što kvalitetnijoj sredini.

"Trebalo je da slave pobedu, ali su upravo zbog neiskustva izgubile. U analima je ostalo upisano da su postigle 26 golova, ali su i promašile 13 zicera. Igrom su, međutim, zadovoljile. IHF je, prepoznajući talenat te mlade generacije, odlučio zato da Kineskinjama dodeli vajld kartu i one će učestvovati krajem novembra na Svetskom prvenstvu u Holandiji i Nemačkoj. Naravno, na ovu smotru putovaće najbolje igračice i najbolji sastav Kine“, naglašava Sila.

Sasvim je, dakle, moguće da se Srbija i Kina krajem godine nađu u istoj grupi Svetskog šampionata. Naravno, o tome će odlučivati žreb.

"Već sam rekao da nismo slučajno u Srbiji. U dve prethodne godine ova generacija kineskih rukometašica je trenirala u Mađarskoj. I igrala utakmice. Namera je da se taj kontinuitet nastavi, ali u Srbiji. Lično imam izuzetno visoko mišljenje o srpskom rukometu i poseban respekt. Tokom karijere igrao sam i radio sa dosta igrača i trenera iz ove i drugih balkanskih zemalja generalno. Najviše sa Draganom Mladenovićem, nekadašnjim reprezentativcem i golmanom Crvene zvezde. Ono što i ovom prilikom hoću da naglasim jeste da je pobednički mentalitet koji krasi srpske igrače za svako poštovanje. I to je jedan od razloga zato želim da se Kineskinje takmiče u Srbiji i na taj način stiču neophodna rukometna znanja. Kroz te utakmice devojke će sigurno napredovati, ali i shvatiti da pametan i u porazu uči, a bolji u meču stiče taj čudesni mentalitet pobednika. Ističem, prostor Balkana idealan je za njihov napredak i opšti progres“, uverava Jerim Sila.

Sila tvrdi da bi igranje Kineskinja u srpskoj ili sličnoj ligi imalo pečat garancije uspeha.

"Imaju zaista dosta talentovanih rukometašica, devojaka kojima nije problem da šutiraju i levom i desnom rukom, što je u svetu rukometa retkost. Dobro je i što počinju da razmišljaju da igraju u evropskim klubovima. To bi bilo dobro i za njih i za kineski ženski rukomet generalno.“

I na utakmicama koje su igrane u Srbiji pokazalo se da u ovom sastavu Kine ima nekoliko interesantnih devojaka. Kvalitetom se izdvajaju Lil Hijaden i Ku Vena sa naglašenim golgeterskim genima. Opšti utisak svodi se na konstataciju da sa novim selektorom Kina napadački igra jako dobro, ali je vidljivo i da ima odbranu s puno nedostataka.

"To je sve na neki način normalno. Reč je o devojkama koje su rođene 2006. godine i koje su tek zakoračile na stazu dokazivanja. Imaju puno prostora za napredak tako da mirno nastavljamo započeti rad.“

Ko je Jerim Sila? Ivan Markovski preuzima na sebe da ga na najbolji način predstavi.

"Vodi poreklo iz Senegala. Rođen je u Francuskoj, u čuvenom Evijanu (’evijan’ voda) i već sa 11 godina počeo je da igra rukomet. Prva znanja stekao je od naših stručnjaka koji su u njemu prepoznali kvalitet. Vrlo brzo se preselio u Lion na poziv Seada Hasanefendića i postao član omladinske, a zatim i vojne reprezentacije Francuske. Teško oboljenje ga je na trenutak odvojilo od rukometa kome se 1991, posle ozdravljenja, vratio kao profesionalni igrač. Nosio je nekoliko sezona dres Denkerka, koji je u to vreme beležio zapažene rezultate na međunarodnoj sceni.“

Jerima Silu je posle Denkerka put odveo u Pariz. Igrao je i dalje rukomet, ali je postao i student na Univerzitetu smer fizičke pripreme sportista u Lilu.

"Kroz celu karijeru imao je bliske kontakte sa našim rukometašima i stručnjacima od kojih je, kako često priča, puno toga naučio“, dodaje Markovski.

Kao stručnjak za fizičku pripremu radio je sedam godina kao asistent prvog trenera Denkerka da bi sticajem okolnosti u jednom trenutku postao i prvi trener. U toj ulozi napravio je mali podvig. Iz juniorskog sastava prebacio je u prvi tim 11 igrača i sa njima na kraju osvojio Kup Francuske, što je bio najveći uspeh kluba u istoriji.

Kao selektor sa Belgijom je izborio plasman na EP posle čega je imao dosta ponuda od francuskih, ali i drugih evropskih klubova. Denkerk mu je nudio i ulogu sportskog direktora, ali tu ponudu nije prihvatio. Odlučio se da kao ambasador i instruktor IHF-a obilazi rukometnu planetu. Tako je stigao i do Kine. Njima se jako dopalo kako radi i razmišlja, nekoliko puta su pokušavali da ga angažuju, što su na kraju i uspeli. Kratko je kao trener radio i u Francuskoj.

"Prilikom prvog boravka u Kini 2018. uverio sam se da kineski treneri ne raspolažu adekvatnim znanjem, da nemaju željeni nivo u obuci, da ne prate rukometne trendove. Način kako da se približe modernom rukometu vrlo brzo je definisan i IHF je u toj priči Kinezima ponudio maksimalnu podršku“, kazuje Jerim Sila.

Baš na njegov predlog kao trener u provinciju Šandung stigao je i Ivan Markovski, legenda makedonskog rukometa i bitoljskog Pelistera sa bogatom internacionalnom karijerom u klubovima Hrvatske, Italije, Španije, Saudijske Arabije. Kao trener postavio je temelje bitoljskog Euroforma, danas najboljeg kluba naših južnih suseda. U budućnosti bi kao tandem trebalo da rade u ženskom nacionalnom timu Kine.

"Cilj je da se nadmaše Japan i Južna Koreja i pre svega da Kina igra na OI 2028. Kvalifikacije počinju godinu dana ranije. Ako se taj cilj ostvari, dogovor je da Jerim Sila nastavi rad u Kini“, objašnjava Markovski.

Jerim Sila rado govori o srpskim igračima i trenerima. Kaže da je od Dragana Mladenovića naučio šta znači biti profesionalni igrač u rukometu.

"Na početku karijere ja to nisam bio. Zaista mi je dosta pomogao da što pre promenim mnoge stvari koje se nisu uklapale u profil profesionalca“, priča Sila.

Zanimljiv odnos imao je i sa Zlatkom Portnerom, nekadašnjim reprezentativcem Jugoslavije i članom one zlatne generacije Metaloplastike.

"On je moj idol. Puno toga sam od njega naučio i kao igrač i kao čovek. Smatram da je jedan od najboljih igrača sveta svih vremena na svojoj poziciji“, kategoričan je Jerim Sila.

Kao trener, puno toga je naučio do Seada Hasanefendića čiji je Valensijan bio prvak Francuske.

"Svi francuski treneri prošli su kroz svojevrsnu edukaciju zasnovanu na onim vrednostima koje su učinile Balkan moćnom rukometnom regijom. Mislim na Srbiju, Hrvatsku, Bosnu, Makedoniju, a škola rukometa je najbolja škola na svetu“, uverava Sila.

O Vladi Štenclu govori s maksimalnim poštovanjem.

"Rukometu je darovao odbranu 3-2-1. Kad je Francuska počela da igra taj sistem u odbrani, osvojila je mnogo medalja. Uostalom, u svim uspesima Francuza jedan delić pripada balkanskoj školi. I naš najbolji igrač svih vremena, možda i najbolji igrač sveta, Nikola Karabatić je sa ovih prostora. Dao je nemerljivo mnogo francuskom rukometu i to je ta divna konekcija između Srbije i Francuske, povezanost koju treba nadgrađivati.“

I profesor Branislav Pokrajac je iz grupe onih čiji lik i delo Jerim Sila i te kako poštuje i uvažava.

"Dovoljno je reči da je bio doktor, doktor rukometa, veliki znalac. Ostaće upamćen kao neko ko je našao način kako da pobedi nepobedivi SSSR. Ali to je samo jedan pokazatelj zašto je bio jedan od najvećih, ako ne i najveći svetski stručnjak.“

Francuski stručnjak rado je odgovorio i na pitanje kuda i kojim pravcem ide ženski rukomet na planetarnom nivou.

"Sve više postaje muški, sve se zasniva na snazi, tako da danas postoje rukometašice čija lopta prilikom šuta prebacuje brzinu od 100 kilometara. Ono što brine planetu ženskog rukometa na globalnom nivou je nedostatak sredstava. Vajpers, nekadašnji šampion Evrope, ove godine je izbrisan sa scene. Klub više ne postoji. Baš kao i Nant, iako su bili osvajači EHF kupa. Generalno, svi ženski klubovi imaju problem sa finansijama.“

Ipak, sve nije tako crno kako izgleda na prvi pogled. Jerim Sila pravi komparaciju sa devedesetim godinama prošlog veka.

"Polako se uspostavlja balans, u ženskom rukometu ima i dosta progresa na svim kontinentima. Brazil pokazuje sve veći kvalitet, Angola sada pobeđuje evropske reprezentacije, Japan Dansku na SP-u, a Južna Koreja Nemačku na OI. U ženskom rukometu je sve više dobrih reprezentacija i to je šansa jer se sada ženski rukomet igra na svim kontinentima. To nije slučaj u muškom rukometu, onaj pravi jedino se igra u Evropi.“

Jerim Sila nudi i zanimljiv odgovor na pitanje šta će se dogoditi ukoliko MOK odluči da rukomet kao sport uvrsti u program Zimskih olimpijskih igara. Mnogi se ovoj ideji protive.

"Kad su rukometaši i rukometašice u pitanju, to je sjajna ideja. I jedni i drugi su u zimskom periodu u punom treningu i takmičarskom ritmu i tad mogu da pruže najviše. Kad dođe leto, većina je, mislim na kvalitet, preumorna posle utakmica u nacionalnim šampionatima, Kup takmičenjima, međunarodnim susretima. Ideja da rukomet uđe u program ZOI nudi i mogućnost koncentracije sponzora na ovaj sport tako da je to sve u svemu interesantan projekat koji zaslužuje podršku.“