Kako je nastala magična igra pod obručima koju Srbi obožavaju

Statistika kaže da košarku igra 400 miliona ljudi širom sveta, da je jedan od najpopularnijih sportova, ali i nadasve unosan biznis. A nastala je zahvaljujući Nejsmitu, lekaru i sportskom treneru, koji je uspešno završio i studije fizičkog vaspitanja.

Obožavao je američki fudbal, a košarku je izmislio kako bi svoje studente što bolje pripremio tokom zimskih meseci u dvorani.

On je podelio svoj fudbalski tim u dve grupe, a na pod na suprotnim krajevima sale postavio je dve korpe i rekao igračima da im je zadatak da jajoliku fudbalsku loptu ubace u korpu. 

Nova igra dobila je ime basket (korpa) i ball (lopta). U našim krajevima korpe koje je on koristio nazivali su košare, odakle je i potekla reč košarka.

Zapisi govore da je igra u početku bila veoma gruba, pravila gotovo da nisu postojala, a igrači su lako telom mogli da zaklone korpe. Tada je došao na ideju da korpe podigne. Onda su se igrači peli na merdevine ispod korpi i ubacivali lopte, a kako bi sve bilo lakše i igra bila tečnija, probušio je korpe da lopta može da ispadne nakon pogotka.

Prema nekim informacijama tablu iza koša Nejsmit je postavio slučajno, braneći se od gledalaca sa terase koji su ometali ubacivanje lopte u korpu, a kasnije se ispostavilo da je igračima bilo lakše da postignu koš udarajući loptu o tablu - te je tako nastao šut o tablu.

Predstavljanje nove igre bilo je održano 15. decembra 1891, pa se to smatra godinom rođenja košarke.

Zvanično prva utakmica je odigrana 20. januara 1892. godine. 

Nejsmit je 21. decembra 1891. godine napisao 13 pravila košarke, od kojih se čak deset i danas upotrebljavaju, u originalnoj formi ili sa manjim izmenama.

Njegov izum postao je zvanični sport na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine, a on je tri godine kasnije preminuo.

Zanimljivo je i da su originalna pravila košarke, koje je Nejsmit napisao na dva lista papira, prodata na aukciji u Njujorku 2010. godine za 4,3 miliona dolara, a sav novac poklonjen je školi u kojoj je tvorac magične igre pod obručima predavao.

Košarka je iznedrila veliki broj fantastičnih igrača, poput Kobija Brajanta, jednog od najboljih svih vremena. Amerikanac, koji je poginuo u avionskoj nesreći 2020. u 41. godini, napravio je i kratak animirani film "Draga košarko" kao zahvalnost igri koja je bila njegov život, a za koju je 2018. godine dobio Oskara.

Film, u kome je Brajant imao ulogu pripovedača, napravljen je na osnovu istoimene pesme koju je igrač napisao 2015. godine odlazeći u penziju.

Magična igra pod obručima veoma je popularna i voljena i kod nas, a Srbija, ranije Jugoslavija, iznedrila je veliki broj vrhunskih igrača, ali i trenera, dok je reprezentacija osvojila pregršt medalja.

Najznačajnije su pet svetskih zlata, osam na evropskim prvenstvima i jedno na Olimpijskim igrama 1980. godine.