Kosta Jankov: Naši treneri nemaju od koga da uče

Bočar je banatsko selo u kome se košarka baš i nije igrala kad ste počinjali karijeru?

„Košarkaška priča Bočara danas nije nalik na onu iz moje mladosti. Tada nismo imali ni čestite koševe, a danas Bočar ima dve nove dvorane. I sve manje stanovnika. Ko je to uradio verovatno nije svestan šta je uradio.“

A da ste vi kao generacija imali isto što imaju ovi danas?

„Nisam siguran da bi to pomoglo. Svedok sam toga da sve češće učestvujem u pričama što gore to bolje.“

Bili ste košarkaški skaut na glasu, a danas imate drugu ulogu u košarci?

„Još od 2007. godine sam konsultant i rekruter. Radim i konsalting.“

Kako, na koji način, od kada i za koga?

„Ovo je sedma godina kako moji prijatelji i ja imamo kao konsalting firma ugovor u NBA. Kompanija je španska i niko od partnera nije sa prostora Srbije ili bivših država Jugoslavije. To su ljudi iz Španije, Turske, Litvanije, Rusije.“

Šta znači biti konsultant, zašto vas NBA klubovi kao kompaniju angažuju, koji su to poslovi?

„Jednostavno rečeno – treba im odgovor kako se ovo ili ono radi u košarkaškoj Evropi. Pitanje dolazi iz SAD. Naša konsultantska uloga, mislim na kompaniju, u službi je jedne od najvećih medijskih mreža SAD, koja pokriva NBA, i jednog NBA kluba. U radu koristimo lična iskustva koja se prenose u Ameriku.“

Zašto ne sarađujete sa više NBA klubova?

„Ugovor je ekskluzivan i radimo samo sa jednim timom i jednom medijskom kućom. Do ove godine to je bio Golden stejt, od ove ne saopštavamo ime kluba, kao ni medijske kuće. Takav je ugovor.“

Zašto je to poslovna tajna?

„Iz puno razloga. Informacija koju mi imamo je ekskluzivna naprosto između ostalog i zato jer drugi ne poseduju kapacitet kako bi mogli da prikupe takav arsenal vrednih saznanja kroz koja se projektuje kompletna slika svih vrednosti jednog igrača.“

Gde se završava uloga skauta, a gde počinje posao konsultanta ili konsultantske kuće?

„Kad se pravi izveštaj o jednom igraču, kad to rade skauti, oni napišu izveštaj vrlo korektno. To je zapravo analitičko nabrajanje karakteristika s osvrtom šta je skaut video na toj utakmici i oni ta zapažanja vrlo pedantno beleže. I tu se uglavnom završava uloga skauta. Uloga konsultanta, uključujući i to da smo i mi uz sve drugo i skauti, ide preko toga. Naš izveštaj o jednom igraču je između 80 i 100 strana. Vrlo ekskluzivan izveštaj. Kad se to poredi sa pet ili šest strana koje je napisao skaut i 80 koje mi pripremimo, onda je razlika jasna.“

Šta vaš izveštaj zapravo čini toliko dragocenim, zašto ih klubovi i medijske kuće traže i očigledno dobro plaćaju?

„Ko god da gleda košarkašku utakmicu, nije bitno da li je to uživo ili u televizijskom prenosu, teško da će promašiti neke stvari koje iole dobar poznavalac košarke vidi. Postoji, međutim, posle tog gledanja i druga faza. Tog istog igrača sada treba analitički uporediti sa nekim NBA igračem. Za to je već potrebno neko drugo znanje ili znanje koje si do tada kao košarkaški stručnjak akumulirao. Ni to nije kraj priče. Kad se završi taj deo posla, onda se uzima i upoređuje cena tog igrača. Jako je bitno da se cifra uklopi u stroge limite NBA. Ne pričamo ovde samo o igračima koji će izaći na draft, već o igračima koji su napunili 24 ili 25 godina, koji su slobodni agenti i koje možeš da angažuješ. Moram da naglasim da mi ne pratimo samo evropske igrače. Isti posao radimo i u SAD, analiziramo i NBA košarkaše, proveravamo da li se taj i takav slobodan agent uklapa u cenovne limite kluba za koji radimo. To je naprosto deo obaveze nas kao konsultantske kuće.“

Da li igrači, ovi u Evropi, ali i oni u NBA, zapravo znaju da ih vi pratite, skenirate, upoređujete, analizirate?

„Ne, nema razloga da znaju. To znaju njihovi agenti. Igrači samo znaju da će neko da ih prati, ali konkretno ko je to ne znaju. Uostalom, ja sam siguran da mi nismo jedina kompanija koja to radi.“

Nikola Kalinić od sada u ulozi potpredsednika

Evroliga

Evroliga

Sport 08.09.2021. 12:57

Nikola Kalinić od sada u ulozi potpredsednika

Mundobasket 2023: Igramo u arupi A

FIBA

FIBA

Sport 31.08.2021. 15:30

Mundobasket 2023: Igramo u arupi A

Kako stičete prednost u odnosu na konkurenciju?

„Jako lako. Na kraju se sabere kakve smo savete dali. Ukoliko su bili adekvatni ili su doprineli da klub bude bolji, ako su to saveti gde se u proceni igrača nije promašilo, onda je to to. Imali smo mi i te kakvih promašaja, ali na svu sreću smo imali mnogo, mnogo više onih koji su bili pun pogodak.“

Gde se najlakše napravi promašaj?

„U moralnom posrnuću igrača. To je nepredvidivo. Ni dan-danas za tu kategoriju nismo pronašli odgovarajuću formulu kako ne bismo pogrešili.“

Šta znači moralno posrnuće?

„To je skriveni negativni moral koji se aktivira kad se stvore uslovi za to.“

Da li i za to polje, s obzirom na to da zadire u neke druge naučne discipline, imate odgovarajuće znanje?

„Kad nešto ne znaš, pitaš onog ko zna. Mi imamo stalnu saradnju sa tri doktora nauka psihologije. Jedan od njih je i Srpkinja Nada Danić. Tu je i još jedna dama, po nacionalnosti je Španjolka i ima bogato iskustvo stečeno u Akademiji tenisa čiji je vlasnik Rafael Nadal. Treći je Francuz koji nije imao sportsko iskustvo. Zanimljivo je da sam ja s njim najviše uradio.“

Šta je u tom i takvom poslu kora od banane na kojoj se lako poklizne?

„Najteži deo posla u ovom što radim jeste da prepoznaš taj skriveni negativni moral kod igrača.“

Da ste sva ta saznanja bili u prilici da primenite na početku karijere, gde bi bila ta Vaša granica?

„Zadovoljan sam svojim granicama. Čovek sam koji je i te kako svestan svojih 67 hronoloških, bioloških i fizioloških godina, a ono što mi je najbitnije, i svojih 67 moralnih godina... Nikada nisam dozvolio da bilo šta prevlada preko moralnih načela, ne mojih, već onih koje je čovek stvarao kroz milenijume. Ja sam samo bio taj koji je davao sve od sebe da ostane u tim okvirima. Nisam dozvoljavao sebi da me materijalne stvari zaokupe i odvedu s pravog puta.“

Pripadate kategoriji dobro situiranih ljudi?

„Zahvaljujući mojoj supruzi je tako. Ona je kardiolog, suvlasnik je kardiološke klinike u Parizu. Da je zavisilo od mene, verovatno bismo propali.“

Pravite šalu na svoj račun ili zaista tako mislite?

„Ne, ne pravim šalu. U materijalnim smislu sam puno puta bio izigran od raznih likova koji su moralno posrnuli. Među njima su bili i košarkaši i kolege treneri. Sa vlasnicima klubova ili ljudima koji su bili glavni u klubovima je druga priča. Nikad u karijeri nisam dobio otkaz i niko mi od njih nije ostao dužan.“

Nastavljate istim putem?

„Naravno. Okrenut sam sutrašnjem danu, okrenut sam onima koji idu gore. Oni koji su se sunovratili ili se sunovraćuju neka brinu svoju brigu.“

Kako je sve počelo, taj Banat, ravnica, selo u komšiluku u kome je rođen, kasnije Vaš guru, Ranko Žeravica?

„Priča zapravo počinje u Beogradu. Bio sam uz podršku Žeravice, a posle povratka iz SAD, trener mlađih kategorija Crvene zvezde u jednoj apsolutno posebnoj grupi kasnije pojedinačno vrlo uspešnih stručnjaka. Bila je to najbolja generacija trenera (Goran Miljković Finac, Toza Matić, Marin Sedlaček i ja) koja je radila sa mlađim igračima u istoriji Crvene zvezde.“

Zašto mislite da ste bili najbolja generacija?

„Svi smo mi napravili, po mojim kriterijumima, jako uspešne karijere. Prvo kao treneri, zatim kao skauti i na kraju kao konsultanti. Uostalom, ako neko živi, dobro živi od toga 40 godina, onda to znači da je i uspešan.“

Bili ste uspešni, ali nijedan od vas četvorice nije dobio mesto na trenerskoj klupi u Crvenoj zvezdi?

„Bilo je i boljih trenera od nas u Zvezdi koji nisu dobili priliku da budu prvi treneri. Jedan od njih je i Boža Maljković.“

Kasnije ste sarađivali, ali ne u Zvezdi i Beogradu, već širom Evrope?

„Sa odsluženja vojnog roka otišao sam u Zenicu i preuzeo KK Čelik. Boža Maljković se nekako u isto vreme preselio u Split i onda smo se spojili na Gripama radeći zajedno u Jugoplastici. Sa gospodinom Maljkovićem sarađivao sam ukupno 11 godina.“

Stvorili ste niz reprezentativaca i NBA igrača?

„Bilo ih je mnogo, da brojim ne bih smeo. Moj pečat u šampionskom timu Jugoplastike bio je Zoran Savić. Tri godine smo radili u Zenici i onda se zajedno preselili u Split.“

Radeći u košarci imali ste zadovoljstvo da upoznate mnogo velikih i ljudi iz tog čarobnog sveta. Ko je među njima onaj najveći?

„Bez konkurencije Ranko Žeravica. Ne samo zbog toga šta je sve učinio za mene, već mnogo više zbog toga šta je učinio za druge i košarku. Bio je takođe i najnesebičniji čovek koga sam ikada upoznao. Bio je i najveći znalac košarke koga znam. Košarci i ljudima oko sebe ostavio je mnogo. Da li će se svi pridržavati tih njegovih vrednosti, ne mogu to da kažem. Ja znam da hoću.“

Kakva slika: Razija Mujanović i Dino Rađa zajedno posle 33 godine!

Košarkaške legende

Košarkaške legende

Sport 30.08.2021. 22:32

Kakva slika: Razija Mujanović i Dino Rađa zajedno posle 33 godine!

Bogdan Bogdanović o tome kako se postaje dobar igrač

Košarka

Košarka

Sport 29.08.2021. 19:05

Bogdan Bogdanović o tome kako se postaje dobar igrač

Očigledno se mnogi, s obzirom na trenutno stanje košarke u Srbiji, ne pridržavaju tih Rankovih postulata?

„Mislim da je nastupio vakuum u razvojnoj etapi i ne bi bilo korektno da bilo koga etiketiram. Svi mi koji smo se bavili košarkom, do 1990. godine imali smo najbolje učitelje na svetu. Ubedljivo najbolje. A onda su oni otišli u inostranstvo (Boža Maljković, Duda Ivković, Svetislav Pešić, Boša Tanjević, Željko Obradović...). Oni koji su tada imali dvadesetak godina, koji su se rodili 1970. ili 1980, oni nisu imali od koga da uče. Oni su se samouki probijali i to je glavni razlog zašto je počela da se urušava jugoslovenska škola trenera, a najviše srpska trenerska škola čiju vrednost su utemeljili nezaboravni Nebojša Popović, Aca Nikolić i drugi.“

Šta je sa košarkašima, onih pravih sve je manje?

„Svi igrači koji u sebi imaju srpski genetski kod, bar jedan, svejedno je da li je to očev ili majčin, ubedljivo su najtalentovaniji na svetu. Jedan od dokaza su Dončić i Dragić. To je kod koji ne može da se izbriše i to može da se potkrepljuje i analitički. Ako je to neki kriterijum, onda pogledajte samo koliko je igrača sa srpskim kodom otišlo u NBA. Ali to nije kraj. U ovakvim prilikama treba pričati i o našim asovima koji nisu hteli da idu u NBA kao što je bio Bodiroga.“

Istina je i da uprkos tom talentu srpski košarkaši sve češće izostaju sa takmičenja na kojima smo koliko juče bili favoriti za zlato?

„Lično mislim da postoji jedno blago rasulo u smislu strategije i onoga šta se hoće od košarke. Tako mislim na osnovu ovo malo znanja koje imam. Srbi su u mnogim kolektivnim sportovima neprikosnoveni. Biće to, siguran sam, i ubuduće. Biće to i srpska košarka. Zbog čega je danas tu gde jeste mislim da je u pitanju izostanak pameti koja dolazi od veća staraca. Fali nam pamet sedih glava.“

Da li je otkaz selektoru koji pravi rezultate iz kategorije moralnog posrnuća? Da li u istu kategoriju spada i otkaz reprezentativaca selektoru?

„Otkaz Saši Đorđeviću je samo potvrda da ne postoji jasna strategija u KSS-u. Možda i postoji, ali nije javno saopštena. Šta je savez uradio da privoli Jokića da igra za reprezentaciju. Ili da li je savez uopšte trebalo nešto da uradi da bi nekog privoleo da igra. Nije to pitanje u smislu hajde, molim te, dođi da igraš, već je to po meni pre svega izgradnja međusobnih odnosa ljudi koji vode savez i igrača. Naravno, uključujući i trenera, odnosno selektora. Jako dobro se sećam priče, nikada nisam bio svedok, šta je Duda Ivković radio da bi napravio hemiju da ti igrači jedva čekaju da budu zajedno. Dobro znam i priče iz moje komunikacije sa Sašom Đorđevićem šta je on radio da reprezentacija bude svetinja. Verovatno je to radio i Željko Obradović, ne znam, ali znam da nije smelo da se dogodi da Saša i dalje ne bude selektor.“

Zašto, budite konkretni?

„Saša nas je kao selektor doveo da toga da u jednom trenutku a istovremeno budemo drugi na svetu, drugi u Evropi i drugi na OI. Da li smo uopšte bili svesni toga ili je nama bilo bitnije to da li je Saša Đorđević navijač Partizana ili Zvezde. To jednostavno nije smelo da se dogodi.“

Imate još jedno interesantno zapažanje kad je Saša Đorđević u pitanju?

„Mislim da je Saša nakon 1990. jedini trener koji je napravio internacionalnu karijeru dostojnu najboljih srpskih stručnjaka. Mislim na Dudu Ivkovića i društvo. Ne gledam šta je uradio sa stranim klubovima, već ono šta je uradio sa reprezentacijom Srbije. I šta se danas događa? Mi se brutalno razilazimo sa čovekom koji je uspeo da nas posle 15 godina kao selektor vrati na listu osvajača medalja. On je zlato, dijamant srpske košarke.“

Kakav je Vaš stav kada je u pitanju ABA liga?

„Nikad nisam verovao u tu ligu. Mislim da je to liga interesa, materijalnih interesa. Neka neko navede ako zna imena igrača koji su iz ABA lige napravili veliki pomak. Jedan jedini je Nikola Jokić. Svi ostali na čelu sa Bogdanovićem iz ABA lige su odlazili u evropske klubove i onda u NBA. ABA liga u razvoju mladih igrača takođe nema funkciju. Pre bih rekao da deluje u suprotnom smeru. Setite se 2015. godine. Crvena zvezda je osvojila „Adidas turnir“ Evrolige, ali danas iz te generacije nema nijednog igrača u prvom timu. U stvari ima malog Uskokovića.“

Izgubili su se i momci koji su ne tako davno na najvećim takmičenjima osvajali zlatne medalje?

„U istoriji se nije dogodilo da jedna košarkaška zemlja, bilo je to 2007, ima ono što je Srbija imala. A imala je da su selekcije U16, U18 i U20 bile šampioni Evrope i U19 svetski prvaci. Za samo 60 dana Srbija je sa mlađim kategorijama dakle osvojila sve što može da se osvoji. To je starosni opus od pet godina. I šta smo mi kao košarkaška zemlja na kraju uspeli. Samo to da sve te igrače svedemo na poziciju da ih danas niko ne zna.“

Ko su Vaši najbolji igrači koje ste afirmisali, stvorili?

„Nisam ja stvorio nijednog igrača, ja sam samo pomogao da neko talentovan postane dobar ili veliki igrač.“

Da li će neka NBA zvezda jednog dana možda da kaže kako bi volela da osvoji prsten bez igrača iz Evrope?

„Prošle godine od šest titula koje se dodeljuju u NBA nijedna nije pripala Amerikancu. MVP, najbolji centar, najbolji šesti igrač, najbolji mladi igrač, najbolji ruki, najbolji odbrambeni igrač. Sve individualne titule uzeli su stranci.“

Šta to znači za košarku u Evropi?

„To za Evropu znači katastrofu jer su svi ti igrači otišli za 800.000 dolara, a onda je njihova vrednost nadmašila sumu od 20 miliona.“

Da li može neka evropska liga da bude NBA?

„Ne može. Evo dokaza. NBA je dobila na ime TV prava za narednu sezonu tri milijarde. To je tri hiljade miliona. Ko će to u Evropi da ponudi. Vrednost Golden stejta je 2007, kad je kupljen, bila 400 miliona. Danas je pet milijardi. Koji to biznis čovek može da obrne da bi za 14 godina od 400 miliona napravio pet milijardi. Nema takvih. Osim toga, oni, Amerika i NBA, imaju sistem, organizovani su, svi su na istoj strani, svi veslaju u istom smeru. U Evropi je rasulo.“

Radili ste sa mnogo igrača, kome ste se divili ili ko Vas je zadivio?

„Pre svih Zoran Savić i to zato što nije moralno posrnuo ni u svojoj 55. godini koliko sada ima. On je neko na koga bi mnogi trebalo da se ugledaju. Kao košarkaš bio je fanatik i čovek neverovatne mentalne snage. Nije napravio mrlju ni kao igrač, a koliko znam ni kao čovek.“

Šta mislite, koji su njegovi motivi kad se odlučio da dođe na čelo Partizana kao sportski direktor?

„On ide tamo gde normalan čovek misli da je nemoguće nešto da se napravi. Siguran sam da će dati sve od sebe da uspe u onom što je zamislio u Partizanu. Dovoljno je pametan, uporan i zna znanje.“