Sport
01.11.2021. 08:05
Zoran Šećerov

Intervju

Mirko Ivanić: Igranje u inostranstvu je škola života

Mirko Ivanić
Izvor: Starsport / Srđan Stevanović ©

Stigao je u pravom trenutku na dogovoreno mesto. I njegove lopte u igri su bez obzira čiji dres nosi upravo takve, precizne i pravovremene. Navijači ga vole, saigrači cene i uvažavaju, treneri priželjkuju u svom timu.

Vrhunska tehnika, sjajan pregled i sposobnost u igri jedan na jedan svrstavaju ga u red fudbalskih majstora kakvih je danas izuzetno malo ne samo na našim terenima. U njegovom sve češće zadivljujućem fudbalskom repertoaru su i već pomalo zaboravljeni driblinzi za dušu, varke na "petoparcu“, majstorska dodavanja, proigravanja petom.

Zvezdin ofanzivni vezni sa brojem četiri na leđima prepoznatljiv je na terenu između ostalog i zato što u ovom pomalo taktički dekadentnom fudbalu loptu uglavnom gura napred. Podjednako uživa u tome da namesti gol, ali i da golom završi akciju i zatrese mrežu.

Mirka Ivanića s nadimkom Mića krasi naglašeni personaliti i lepo vaspitanje, privrženost porodici i porodičnoj tradiciji, čvrst karakter, pozitivna iskrenost na granici dečačke naivnosti, kao i tvrdoglavost uz odlučnost da svaki započeti posao završi do kraja. Ubeđen je da se u igri kao i u životu ništa ne događa slučajno.

Na iznenađenje mnogih, u trenutku kada možda igra bolje nego ikada odlučio je da stavi paraf na novi ugovor sa Crvenom zvezdom, odnosno da postojeći, bez velike pompe i medijske halabuke uobičajene za ovakav trenutak, produži do 2025.

Na razgovor, vidno umoran, stiže dan posle prvenstvene utakmice sa niškim Radničkim i prvog jutarnjeg treninga održanog samo desetak sati kasnije.

"Ovo je stravičan ritam, užasan napor, vreme kad se non-stop igraju utakmice. Tu su još i treninzi, putovanja. Dolazeći ovamo razmišljao sam kako mi je ovo peta sezona da uzastopno igram u ritmu sreda–nedelja, odnosno svaka tri dana. Baš je naporno.“

Mirko Ivanić
Izvor: STARSPORT / Peđa Milosavljević

Ali je, priznaćete, na neki način i lepo.

"Lepo je kad volite fudbal, a ja fudbal zaista volim. Upravo zato i nije sve tako strašno, pogotovo kad se čovek na sve navikne.“

U dečačkim snovima nije bilo tako?

"Kad sam maštao da jednog dana postanem fudbaler, nisam razmišljao o onoj drugoj strani medalje i šta sa sobom nose zahtevi profesionalnog fudbala. Tada mi je jedino bilo važno da sam što više napolju i da s društvom igram što više nekakvih nama bitnih utakmica. Za napor i umor nismo znali.“

Imali ste lepo i, čini se, bezbrižno detinjstvo u Bačkom Jarku?

"Jesam. Naravno, uvek je tu i ono pitanje šta je za koga lepo. Iz mog ugla sve se svodi na meni znanu istinu da tek sada kad živim u gradu vidim zapravo koliko je selo prelepa stvar.“

Vaši su poreklom iz Bosne?

"Da, iz Donjeg Sokolova kod Ključa. Dedin brat je u Bački Jarak došao još 1976. Onda su svi iz porodice krenuli za njim. Ono što hoću da naglasim jeste da su u okolinu Novog Sada došli u potrazi za boljim životom i svojom voljom. Samo je dedina rođena sestra morala 1992. da se iseli iz Bosne zbog onih užasnih ratnih strahota.“

Otac je poreklom iz Bosne, majka i majčini takođe, a Vi ste igrali u dresu Crne Gore. Kako i zašto?

"Za sve je kriv tadašnji selektor Crne Gore Ljubiša Tumbaković. Njegov prvi poziv da igram za Crnu Goru dobio sam onog trenutka kad sam otišao iz Vojvodine u Bate Borisov, ali je moj odgovor bio negativan jer sam tada silno želeo da se dobrim igrama nametnem i zaslužim poziv selektora Srbije. Ovo tim pre jer sam igrao za mladu reprezentaciju Srbije.“

Verujemo da odluka o promeni dresa i nije bila tako laka?

"Naravno da nije. Kada uprkos dobrim igrama nisam dobio poziv iz Srbije, prihvatio sam novi Tumbakovićev da igram za Crnu Goru koju sam smatrao bratskom zemljom. Imao sam i sportski motiv, želeo sam da sa takmičim sa najboljima, da kao reprezentativac učestvujem na prvenstvima Evrope ili sveta. Želja mi se međutim nije ispunila.“

Mnogo je onih koji tvrde da ste danas i najskuplji i najbolji fudbaler u sastavu Crvene zvezde?

"Ne znam, nisam siguran da je baš tako. Na kraju, to i nije toliko bitno. Generalno Zvezda trenutno ima dosta vrhunskih igrača i jako je bitno da kao kolektiv funkcionišemo i da pobeđujemo. Onaj drugi deo priče svodi se na to da igrači u mojim godinama gube vrednost na tržištu. Iz Srbije uglavnom traže mlade fudbalere. Ili, baš ako hoćete precizno, prvenstveno dobre i po mogućnosti mlade.“

Mirko Ivanić
Izvor: Starsport / Srđan Stevanović ©

Imali ste neobičan fudbalski put i samo 12 godina kada su Vas registrovali za Vojvodinu?

"Svaki dan sam putovao 40 kilometara od Bačkog Jarka do Veternika i nazad. Vojvodina tada nije imala školu fudbala kao sada i pre navršenih 12 godina nisi mogao da dođeš u Vojvodinu. Uglavnom su talentovani dečaci išli u Školu fudbala Radivoje Mika Radosav da bi onda oni najbolji dolazili u Vojvodinu. I mene su zvali da postanem član te škole, ali roditelji su smatrali da sam mlad i premlad za tako nešto. Takođe, i meni se nije išlo iz Bačkog Jarka.“

Na kraju ste ipak stigli na trenažni centar Veternik među novosadske "belo-crvene“?

"Tada je važilo pravilo da možete doći u Vojvodinu samo ako vas pozove neko od trenera, dakle ako vas traže. Mene je pozvao Vaso Tepšić. Tad smo prihvatili, sve je to opet bilo nekako normalno, svi mi smo u porodici navijali za Vojvodinu.“

Početak baš i nije bio lak?

"I nije. Pre bi se reklo da je bio baš trnovit. Malo sam igrao, malo nisam. Problem su bili rast i kilaža. Znam kada sam ušao u prvi tim da sam imao samo 67 kilograma. Nisam bio baš neuhranjen ali...“

Vojvodina je u to vreme imala puno mladih kvalitetnih igrača, danas rasutih poput bisera po celoj Evropi?

"Vojvodina je prodavala isključivo decu iz svoje škole. Retko je kad prodala nekog od igrača koga je dovela iz drugog kluba. U to vreme dres Vojvodine nosila su njena deca – Aleksić, Tadić, Gaćinović, Sergej i Vanja Milinković Savić, Kosović... Bila je jedna zaista zlatna generacija. Iz moje dokazali su se Poletanović i Radoja koji danas standardno igra u španskom Levanteu.“

Šta je to što je u to vreme novosadsku školu fudbala činilo toliko moćnom i uspešnom?

"Imali smo dobre uslove, terene, dobre trenere i sistem rada. Igrao se atraktivan fudbal, učili su nas i tehnici i taktici, učili smo i mi sami, uporno i sa puno volje jer smo znali da ne može trener baš sve da nas nauči.“

Šta se događalo u situacijama "ne kako bih ja, već kako bi on, trener“?

"Bilo je i toga, to je uvek prisutno, ali imao sam tu sreću da su me trenirali dobri treneri. Uglavnom dobri i neki manje dobri, pa sam tu više radio po svom. Na terenu zapravo uvek moraš da uradiš nešto po svome. Važno je da ispoštuješ te neke taktičke zamisli, ali i da u igri ostaviš svoj pečat.“

Dejan Stanković i Mirko Ivanić
Izvor: Starsport / Srđan Stevanović ©

Trener Zlatomir Zagorčić imao je posebno mesto u Vašim sećanjima?

"Da, on me je prvi kao talentovanog igrača poveo sa prvotimcima na pripreme. Debitovao sam kod Marka Nikolića na međunarodnoj utakmici sa Honvedom.“

Uprkos dobroj partiji završili ste na pozajmici?

"Vratili su me na pozajmicu u Proleter i to samo dva dana posle meča sa Honvedom. U Vojvodinu su došli Simon Vukčević, Kaluđerović i još neki igrači pa su u stručnom štabu konstatovali kako ja u sve to ne mogu da se uklopim i trener Marko Nikolić je odlučio da odem na pozajmicu.“

Kažu da Vam se ta kombinacija baš i nije dopala, a onda...?

"Sve to mi je baš teško palo zato što sam već bio u Proleteru na pozajmici i mislio sam da sam kao igrač prevazišao drugu ligu. Na kraju se ispostavilo da je to bilo više nego sjajno. Tih šest meseci koje sam igrao u Proleteru mi je mnogo značilo, mnogo više nego da sam u Vojvodini samo trenirao i sedeo na klupi. Moguće je i da bih se izborio za mesto u timu, ali sumnjam da bih dobio pravu priliku. Igrao bih možda svaku petu utakmicu, a to za mene ne bi bila stagnacija, već nazadovanje.“

Za trenera Branka Babića nije bilo dileme?

"Kod njega sam počeo da igram standardno. Odigrao sam 76 utakmica za Vojvodinu kojoj je pripalo milion evra kada sam se preselio u Belorusiju, u Bate Borisov.“

Zašto baš Belorusija kad su Vas tražili i Partizan i Crvena zvezda?

"Bila je to moja odluka s potvrdom moje tvrdoglavosti. Jednostavno hteo sam da odem iz Srbije i mislim i danas da nisam pogrešio. Naučio sam jedan nov jezik, upoznao nove ljude, njihovu kulturu, novi grad, državu. Minsk je, samo da znate, najčistiji grad na svetu. Takođe, mislim da sam kroz igre u Bate Borisovu i fudbalski sazreo.“

Bate Borisov je tada bio evropski klub u jednom slabo razvijenom prvenstvu?

"Apsolutno tako. Godinu dana pre mog dolaska igrali su grupnu fazu Lige šampiona, kad sam ja došao dve godine zaredom i grupnu fazu Lige Evrope. Bili su zadovoljni i oni i ja. Igrao sam dobro.“

Uprkos tome, na Vašu belorusku adresu nije stigao poziv srpskog selektora Muslina?

"Tačno, ali zbog svega nisam bio ljut. Znao sam da svaki selektor ima pravo da bira igrače, u suštini od toga mu i zavisi posao, a on je napravio odličan posao jer se srpska reprezentacija plasirala na Šampionat sveta.“

Mirko Ivanić
Izvor: Starsport / Srđan Stevanović ©

I pregovori sa Crvenom zvezdom baš i nisu išli lako?

"Prvi put samo razgovarali kad su se Bate Borisov i Zvezda susreli u grupnoj fazi Lige Evrope. Obe utakmice sam odigrao dobro, ovde u Beogradu sam čak i namestio gol. Onda sam sa reprezentacijom Crne Gore igrao protiv Srbije takođe u Beogradu. Tad smo ponovo razgovarali, oni su stupili u kontakt sa agentima i onda sam uz saglasnost kluba doneo odluku da pređem u Crvenu zvezdu.“

Zvezdu je transfer koštao milion i trista hiljada evra. Pre neki dan ste tad potpisani ugovor produžili?

"Tačno tako, i na obostrano zadovoljstvo. Ukoliko odem, a to je želja koju ne krijem, profitiraću i ja i Zvezda. Ne, nije tamo bolje nego ovde, ne teče tamo med i mleko, ali igranje u inostranstvu proširuje fudbalske vidike.“

Po dolasku u Zvezdu bilo je malih nerazumevanja sa tadašnjim trenerima?

"I jeste i nije. Kod Milojevića sam igrao standardno, ali nisam igrao dobro. Jedan od razloga je i taj što sam često menjao mesto i ulogu u timu. Ali to je samo jedan, skoro nebitan razlog.“

Šta je onda bitan razlog, zarad čega se sve događalo?

"To je najteže moguće pitanje. Jedan od razloga što sve nije bilo kako valja bio je i taj što tada od sebe nisam previše zahtevao, što nisam bio na svom maksimumu kao na primer sada, što od sebe nisam zahtevao da svaki dan budem bolji, da bolje igram. Upao sam u neku letargiju i, da zlo bude veće, sve to sam prihvatio kao neku svoju realnost. To da igram loše, da nemam potrebno samopouzdanje, tu svest da mogu bolje. Trebalo mi je vreme da se vratim.“

Šta Vas je probudilo iz tog lošeg i košmarnog sna i kada?

"Pre svega odmor u karantinu u vreme korone. Istina, desetak dana pre kod sebe sam osetio neku vrstu promene, pozitivnu želju za nadmetanjem sa samim sobom. Pojavila se i želja da se takmičim, da se borim za mesto. Onda je usledio karantin, što sam iskoristio da se potpuno resetujem i da počnem bukvalno iz početka. Svaki dan sam se sve više i više trudio, sve više napredovao.“

Kad se dogodio trenutak da ste počeli da igrate po svom ukusu?

"U leto 2020. kad je nastavljeno prvenstvo. Tad sam počeo da igram zaista dobro, imao sam par golova i asistencija što i nije bilo toliko važno koliko saznanje da sam u sebi prepoznao samog sebe, što sam shvatio da sam to ja, dakle onaj koji sam želeo i morao da budem.“

Kolika je u svemu tome zasluga trenera Dejana Stankovića?

"Jako velika. Pre svega u smislu podrške i razgovora, odnosno pravovremene kritike. I danas uživam njegovo poverenje, ali ima u našoj saradnji i dosta kritike, pogotovo kada primeti da sam se na trenutak uspavao.“

Govorili ste o sopstvenom resetovanju. Uz pomoć koje terapije se to događalo?

"Prvo sam stao pred ogledalo i sam sa sobom se posvađao. Zatim sam duže vremena provodio u prirodi bez mobilnog telefona. Na taj način branio sam se od ispraznih razgovora, glupih komentara, priča o fudbalu. Vreme sam provodio u razgovoru sa ljudima kojima verujem, koje volim. Uglavnom je to bila porodična priča. Svemu je doprinela i Nataša, moja devojka s kojom sam u vezi punih sedam godina.“

I Nataša je iz Bačkog Jarka, da li to znači da se, kad stavite tačku na fudbalsku karijeru, vraćate u vaše malo mesto?

"Živećemo u našoj kući, ali ne u Bačkom Jarku, već u Sremskoj Kamenici. Tamo sam kupio plac u naselju Čardak. Kad završim karijeru počeću da gradim kuću. Sada se ne usuđujem jer takav posao zahteva dosta pažnje i prisutnosti. Oboje smo navikli na život u kući, na slobodu, prostranstvo.“

Vratimo se fudbalskim pričama uz pitanje da li ste se definitivno oprostili od igranja za reprezentaciju?

"Mislim da jesam uz žal što se nisam dokazao na način na koji sam to zaista želeo.“

Zastupate tezu da se ništa ne događa slučajno?

"Sve se događa s nekim razlogom. Nisam slučajno sad na ovom mestu, ne igram slučajno u timu pored Kataija. On voli da igram pored njega, ja volim da igram s njim. Generalno smo našli jedan drugoga, mnogo je lakše kad na terenu imaš pored sebe nekoga s kim se razumeš. Tu je još na našoj strani i Rodić. Nije Vojvođanin, ali mu je karakter laloški. Zato se s njima i lako i lepo slažemo.“

Trenutno je Zvezda na pragu proleća u Evropi. Danci, međutim, prete da tu radost navijačima pokvare. Šta je snaga ove Zvezde?

"Naša grupa je jaka, iako po imenima klubova u njoj to tako baš i ne zvuči. Verujem da nećemo razočarati, verujem čak i da ćemo biti prvi u grupi. Imamo dobro izbalansiran tim, izuzetno iskusan, disciplinovan, tehnički potkovan. Uz malo sreće, a sreća je bitan faktor, dočekaćemo proleće u Evropi.

Da li se možda sećate tog tima koji je za Vojvodinu ostvario istorijski uspeh?

"Probudite me ako hoćete i u tri ujutro i odmah ću izdiktirati sastav. Na golu je bio Žakula, desnog beka igrao je Živković, danas na istom mestu igra u Partizanu. Levi bek je bio Puškarić, u ulozi centralnih bekova Pekarić i Babić. Zatim su tu pored mene još bili Poletanović, Radoja, Sergej Milinković, Alivodić i Veselinović.“

Ko su bile perjanice te jedanaestorice?

"Alivodić, Veselinoivć i Pekarić. Oni su bili glavni igrači. Radoja je odskakao kvalitetom i zrelošću u igri, mi ostali smo bili mladi, ali smo priču na pravi način dopunili.“

Sergej Milinković Savić trenutno je jedan od najzanimljivijih evropskih igrača sa visokom cenom na tržištu?

"Rekao sam vam da se ništa ne događa slučajno. On će i do kraja karijere igrati na vrhunskom nivou. Bar ja tako mislim. Verujem takođe da će ostati u Italiji, leži mu ta liga, igra odlično.“

Da niste igrali fudbal, bili biste...?

"Možda košarkaš. Nekada sam košarku igrao kao lud. Volim da igram i tenis. Kad ovo znate, onda vam je jasno zašto među sportistima izuzetno cenim Nikolu Jokića i Novaka Đokovića. Prvog tenisera sveta zbog njegovog talenta, posvećenosti, zbog načina razmišljanja, hrabrosti da priča o stvarima o kojima mnogi ćute, zato što je u tenis i sport uopšte doneo nešto novo, što je ukazao na važnost ishrane kod sportista. Jokića obožavam jer me oduševljava ta njegova spontanost. Volim zapravo sve talentovane ljude, a on je supertalentovan.“

Kad završite karijeru, šta nameravate prvo da uradite?

"Uzeću Natašu za ruku i krenuti na putovanje. Nadam se da nećemo tada biti sami, da ćemo imati porodicu, povešćemo i dva naša psa, krenućemo u istraživanje neke druge zemlje, kulture.“

Šta će biti prva destinacija?

"Verovatno Dolomiti u Italiji. Posle planiramo da odemo i na neke druge evropske planine. Volim zapravo planine, na njihovim vrhovima se osećam kao kod kuće, povezan sa samim sobom i sa prirodom. Mnogo mi to znači. Rođen sam u ravnici, ali onaj gen iz Bosne očigledno je i dalje u meni.“

Koju utakmicu u dresu Zvezde nikada nećete zaboraviti?

"Mislim da sam obe utakmice protiv Milana odigrao dobro. Posebno dobro onu u Milanu. Pamtiću i pobedu nad Partizanom kad sam glavom postigao gol uprkos činjenici da je baš i nisam odigrao najbolje.“

Da li biste selektoru Piksiju Stojkoviću preporučili možda nekog igrača iz naše Linglong lige?

"Svakog onog ko ima kvalitet. Ja bih voleo da ti i takvi momci igraju za reprezentaciju Srbije. Postoje i igrači za koje verujem da mogu da pomognu. Mislim konkretno na Kataija i Rodića. Međutim, Piksi je pametan i talentovan strateg koji odlično zna ko mu treba, a ko ne.“

Da li je postojao trenutak u karijeri kad ste možda želeli da sve bacite niz reku?

"Kad sam imao 16 godina, hteo sam da se vratim u Bački Jarak. Bio sam 19. igrač u timu, neki Kalenić iz Kaća i ja smo se menjali, jednu utakmicu igrao je on, drugu ja. Imali smo obojica minus, fizički nismo mogli da pariramo i pratimo saigrače. Nisam to psihički mogao da izdržim, rekao sam ocu da se vraćam kući, a on je predložio da sačekam jutro. Otišao sam da spavam, ali sutra nisam otišao na trening. Prvi put u životu, i poslednji, nisam otišao na trening. Hteo sam jednostavno da se sklonim od svega. Onda je otac pozvao trenera Zorana Vasiljevića koji mu je ovako odgovorio: ’Mićun samo da malo ojača, dajte mu još par meseci, biće moj glavni igrač ovde.’ Meni su te reči puno značile u tom trenutku. I zaista, posle tri meseca sam dobio šansu, na jednoj utakmici postigao gol i od tada počeo da igram standardno. Vrlo brzo sam postao ne samo standardni prvotimac, već i jedan od najboljih igrača u timu.“

Dobar igrač ili dobar čovek, šta je vrednije?

"Neuporedivo je važnije da budeš dobar čovek. Karijera kratko traje.“

Partizan je nameran da preotme titulu Zvezdi, trenutno ima i bodovnu prednost na tabeli?

"Partizan ove sezone igra dobro, ima dobar tim i nije slučajno tu gde jeste. Međutim, i naše želje su iste. Drugi nemaju ni snagu ni kvalitet da eventualno iznenade večite rivale. Zato i mislim da će i u prvenstvu i u Kupu zapravo presuditi naši međusobni dueli. Jedva čekam te utakmice.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Carstvo nezamislivih zarada
fudbal

Fudbalska industrija

21.10.2021. 09:44

Carstvo nezamislivih zarada

„Fudbalska industrija sposobna je da transformiše svet“, izgovorio je Jirgen Klop, trener Liverpula, u jesen 2019. godine na FIFA svečanosti. Njegova tvrdnja samo je upotpunila sliku na kojoj insistiraju ozbiljne studije prema kojima je sport postao globalna kategorija, a u okviru koje postoji „sport u sportu“ – fudbal koji je samo svoj.
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
17°C
28.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve