Najlepše lice socijalizma

Katarina Vit, jedna od najvećih zvezda umetničkog klizanja svih vremena, proslaviće 3. decembra 55. rođendan. Nekadašnja istočnonemačka šampionka bila je ne samo simbol lepote već i režima svoje zemlje tokom hladnog rata. Veličanstvenu karijeru obeležila je sa šest titula prvaka Evrope i četiri svetska zlata, kao i dva očaravajuća trijumfa na Zimskim olimpijskim igrama. Posle završetka karijere nastavila je da se profesionalno bavi umetničkim klizanjem. Svoju lepotu ovekovečila je i na naslovnoj i još nekoliko strana „Plejboja“, ali je život oplemenila i drugim, uglavnom zabavnim poduhvatima.

Rođena je 1965. u Štakenu (bivša DDR). Otac Manfred je bio direktor fabrike poljoprivrednih mašina a majka Ket fizioterapeut. U školu je krenula u gradu Karl Marks Štat (danas Himnic), čuvenom u svetu sporta i po nenadmašnoj školi umetničkog klizanja, koju je ovekovečila ponajviše legendarna Juta Miler darujući kao trener ovom sportu brojne šampione. Izuzetne sposobnosti Katarine za klizanje treneri su odmah zapazili tako da je vrlo brzo priključena grupi posebno nadarene dece. Od zime 1977. godine brigu o njoj preuzela je Juta Miler. Međutim, dokazani trener i megatalentovani učenik teško su pronašle zajednički jezik. Period priprema za veliku karijeru bio je za obe izuzetno težak, ali i izazovan.

„Bila sam čudno dete. Nikada neću zaboraviti osećaj kada sam prvi put, sa četiri godine obula klizaljke i doživela suludo oduševljenje zbog onih koji su stajali sa strane i gledali me. Zbog toga sam bila spremna da klizam satima. U snovima sam sebe videla kao odraslu osobu, obučenu u crveni kostim sa koga je, na plavičastoj providnoj ledenoj površini, bilo nemoguće skinuti pogled. Kada mi je mama kupila plave hulahopke za trening, nisam se ni trudila da ih koristim već sam se zaključala u toaletu klizališta i iseckala ih na komadiće makazicama za nokte“, govorila je ova klizačica u intervjuu za časopis „Stern“.

Povezane vesti - Neprobojni ruski zid

U istom razgovoru pričala je, čini se, i ono što joj se snilo. Konkretno:

„Saznavši da ću od sada trenirati sa Jutom Miler, bila sam užasnuta. Svi smo trenirali na istom stadionu pa sam svakog dana u svlačionici sretala njenu ćerku Gabi Sajfert kako plače, a tada je već bila svetska prvakinja.“

P.S. U ovoj priči Katarine Vit postoji mala nedoslednost. Istina glasi ovako: kada je ona stigla u tim Jute Miler, Gabi Sajfert se već bila povukla iz sporta. Klizanje je napustila 1970. godine kada je Katarina još  bila samo ambiciozna klizačica. Moguće je da je mislila na Anet Peč, koja je 1978. godine postala svetska prvakinja, a takođe je bila učenica Jute Miler.

U istom intervjuu opisala je i jedan razgovor s ocem kome je potpuno iscrpljena priznala da se jednostavno plaši treninga sa Jutom Miler. Iako je razmišljala da ode zauvek sa ledene ploče, na kraju je shvatila da je bilo mnogo lakše privići se na ideju da je Juta Miler uvek u pravu nego otići.

„Samo kad biste znali koliko sam je ponekad mrzela“, bila je iskrena u razgovoru sa novinarima Katarina Vit.

Juta Miler je stalno izluđivala devojke odećom za nastupe. Kati je morala da oblači kostim koji je pre nje nosila Anet Peč. Pre toga isti kostim koristile su Gabi Sajfert i Kristine Erat. To joj se nikako nije dopadalo i podsvesno je jedva čekala da dođe dan kada će njenu haljinu neko nositi posle nje.

Sa 14 godina je prvi put otišla na Evropsko prvenstvo. Teorijski je znala da se očekuje pobeda Anet Peč. Kada se to i dogodilo, imala je histeričan ispad:

„Neću zaboraviti kako je Juta vikala na mene. Ali to nije pomoglo pa me je ošamarila pred svima“, ispričala je Katarina Vit.

Ovu priču ponovila je i pred ocem kad se vratila kući. Bez komentara se samo obukao i izašao iz kuće. Pojavio se sat kasnije i rekao:

„Upravo sam razgovarao sa gospođom Miler i rekao joj da više nećeš dolaziti na klizalište.“

To je za Katarinu bila prava katastrofa. Shvatila je da je besmisleno da od Jute traži oproštaj. Ni sama nije znala zašto, ali je stavila klizaljke u torbu i otišla na klizalište ubeđujući sebe da je to poslednji put. Na ledu nije bilo nikoga, pa se obukla i sama u sali počela da kliza. I sasvim neočekivano, prvi put u životu, skočila je trostruki skok, pa još jedan i još  jedan… Tada je iza sebe začula poznati glas gospođe Miler:

„Samo brže, oštrije. Bravo”.

Bronzanu medalju na šampionatu DDR osvojila je 1979. Iste zime debitovala je i na Evropskom prvenstvu i zauzela skromno 14. mesto. Na državnom prvenstvu 1980. popela za stepenik više. Bila je druga, a na prvenstvu Evrope trinaesta. Iste godine je debitovala, vrlo uspešno, na Svetskom kupu i zauzela deseto mesto. Prvi put šampionka DDR je postala 1981. i tu titulu nije nikom drugom prepuštala sve do 1988. godine. Na prvenstvu Starog kontinenta i Svetskom kupu, takođe 1981, bila je peta. Međutim, tu sezonu je obeležila trostrukim akslom i tako sebe uvrstila u maleni klub klizačica koje su uspele da izvedu ovaj komplikovani skok.

Povezane vesti - Dama koju je teško nadmašiti

Bio je to i nagoveštaj blistave karijere koja je sledila. Već naredne godine, dakle 1982, na prvenstvu Evrope se okitila srebrom. Istu medalju osvojila je i na šampionatu sveta, da bi 1983. započela svoj blistavi pobednički niz na šampionatima Evrope. Uz legendarnu Sonju Heni, jedina je uspela da na prvenstvu Starog kontinenta trijumfuje šest puta uzastopno.

Katarina Vit je 1984. godine bila prvi put najbolja na svetu zahvaljujući pre svega trijumfu na 14. Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu. Čitaoci novina „Junge Welt“ proglasili su je najboljom sportistkinjom u DDR za 1984. godinu. Samo 12 meseci kasnije potvrdila je titulu neprikosnovene na svetu, ali je 1986. godine morala da ustupi titulu svetske šampionke Amerikanki Debi Tomas.

Međutim, 1987 Katarina Vit vraća titulu a sledeće karijeru ukrašava zlatnim olimpijskim dublom, odnosno osvajanjem i druge zlatne medalju na Olimpijskim igrama u Kalgariju. Taj olimpijski turnir je ušao u istoriju umetničkog klizanja kao „dvoboj dve Karmen”. Katarina Vit i njena glavna rivalka Debi Tomas, nezavisno jedna od druge, za svoj slobodan program odabrale su muziku iz Bizeove opere “Karmen”. Nivo klizanja je bio vrlo visok.

Nakon obaveznog programa Katarina Vit je bila treća posle Kire Ivanove i Debi Tomas. U kratkom program na muziku iz mjuzikla “Hallo Dolly” klizala je besprekorno. U izvođenju slobodnog programa nije bila samo tehnički tačna već je bila i zadivljujuće ženstvena, koketna i s pravom je postala najbolja. U slobodnom delu Katarina Vit je izašla na led odlučna da pobedi. Od prvih taktova muzike naterala je publiku da saoseća sa njom u svakom pokretu povećavajući stepen topline programa i bukvalno se na ledu pretvorila u junakinju iz romana Merimea, čija je beskrajna potraga za ljubavlju i nekontrolisana žeđ za ličnom slobodom postala simbol ženske emancipacije.

Katarina Vit je jedna od najpopularnijih klizačica u istoriji ovog sporta, ne samo zbog svoje rafinirane tehnike već i zbog izuzetne izražajnosti. Očaravala je publiku ženstvenošću i seksepilom i nije slučajno što ju je časopis „Time“ nazvao “najlepšim licem socijalizma” a časopis „Plejboj“ je 1998. godine objavio seriju slika neodoljive Kati, što je izdanje učinilo jednim od pet najprodavanijih za sve godine postojanja lista.

Karijeru u profesionalnom sportu započela je 1988. i tako postala prva klizačica iz DDR koja je to učinila. Prvo je tri godine gostovala u Sjedinjenim Državama sa Brajanom Bojtanom u šou-programu „Witt and Boitano Skating“. Zatim je nastavila da kliza u „Holiday on Ice“ obilazeći SAD i zapadnu Evropu.

U filmu “Karmen i led” glumila je 1989. i dobila nagradu Emi. Partner joj je bio Brajan Orser, dvostruki osvajač srebrne medalje na Olimpijskim igrama (1984. i 1988) i osmostruki kanadski državni prvak.

MOK je u međuvremenu dao dozvolu i profesionalnim sportistima da učestvuju na Olimpijskim igrama pa se 1994. godine Katarina vratila sportu. Ali trijumfalnog povratka nije bilo. U Lilehameru Vit je bila tek sedma. Iste godine objavila je autobiografiju “Moje godine između obaveznog i slobodnog programa”, a 1995. je ušla u Svetsku kuću slavnih. Igrala je u još nekoliko filmova a snimila je i pesmu „Skate with me“.

U februaru i martu 2008. godine održala je oproštajnu turneju u osam gradova Nemačke i tako završila blistavu karijeru. U januaru 2012. godine pojavila se kao članica žirija u britanskoj TV emisiji „Ples na ledu“. Igrala je i glavnu ulogu progonjene klizačice u nemačkom TV filmu “Neprijatelj u mom životu”. Film je na neki način odražavao stvarnost života same Katarine, koja je od početka bila pod lupom Štazija (Ministarstvo za državnu bezbednost GDR).

Novinare i novine koji su tvrdili da je radila za tajnu policiju DDR optužila je za laži 1992. Ali bez uspeha. U narednim godinama, takođe uzalud, pokušavala je da spreči objavljivanje dosijea Štazija koji je otkrio da je u potpunosti sarađivala sa tajnom policijom Istočne Nemačke. Ali, iako je u DDR kategorisana kao „favorizovana” državljanka, svaki njen potez je praćen. Od 1973. pa nadalje bila je špijunirana. Njen dosije na 181 strani bio je šokantan i za nju i za javnost:

“Volela bih da nikada ništa nisam saznala. Nisam bila ni informator ni pobunjenik. Ni ja nisam žrtva. Bila sam samo predmet”, napisala je u autobiografiji.

Povezane vesti - Kastrov pionir

Pročitavši dosije tajne policije, shvatila je koliko su direktno uticali na njen život i tok nekih događaja. U mladosti, sa 18 godina imala je veliku ljubav, rok muzičara Inga Polica. Tajna policija je uticala na to da sa njim prekine jer se to kosilo sa sportskim načinom života.

Uzgred, “ledena kraljica” nikada nije bila lišena muške pažnje. Jurile su je gomile obožavalaca, tajnih i eksplicitnih, a o njenim romansama kružile su neverovatne glasine. Pripisivali su joj idile sa visokim zvaničnicima države uključujući i generalnog sekretara Centralnog komiteta Erika Honekera, zatim sa privrednicima, predstavnicima šou-biznisa, sa kolegom Brajanom Orserom, teniserom Borisom Bekerom.

Šta je sve od ovoga tačno a šta je delo tajne službe GDR Štazi zna samo Katarina. Možda će jednog dana poželeti da priča o tome. U svojoj autobiografiji otkrila je samo vezu sa Ričardom Dinom Andersonom, američkim glumcem i producentom. Zabavljali su se nekoliko godina, ali su se rastali na Katarininu inicijativu. Zašto nije stvorila porodicu ona objašnjava time da čovek ne može da ima sve što želi, već uvek mora da izabere:

„Ja sam uvek u takvim slučajevima birala karijeru”.

Sada, sa završetkom profesionalne karijere više vremena posvećuje svojoj dobrotvornoj fondaciji za pomoć deci sa invaliditetom. Danas Katarina Vit živi sama u Berlinu. Njen lični život je prilično tih i miran. Mnogo putuje po svetu i, kako kaže, druži se sa prijateljima. Ne vodi ni buran društveni život i retko se pojavljuje na društvenim događajima. Ima starijeg brata Aksela, koji je bio oženjen njenom nekadašnjom najljućom protivnicom Anet Peč. Par se razveo 1990. godine.

Nedavno je otvorila sportski studio u Potsdamu. „Moja motivacija u svakodnevnom životu je da budem zdrava i u formi. To je moguće samo uz fizičku aktivnost. Zato sam otvorila sportski studio u Potsdamu.“

U jednom intervjuu iz 2019. godine rekla je da je u mladosti imala veliku ljubav i mnogo udvarača, ali da nikada u to ime nije mogla da žrtvuje klizanje.