Olimpijske igre i PLEN od 10 medalja po meri “ORLOVA“

“Jurišajte kroz oblake i ne bojte se ničega. Budućnost pripada vama“, citirajući Pjera de Kubertena poručio je nedavno učesnicima Tomas Bah, aktuelni predsednik MOK-a.

Pariz je zapravo treći put domaćin Olimpijskih igara. Prvi put je to bio 1900. godine, zatim je najbolje sportiste planete ugostio i 1924, da bi sada, sto godina kasnije, još jednom postao poligon za ostvarenje olimpijskih snova u kome će neke nove generacije jurišati na najvrednija sportska ostvarenja.

Puno je toga što će u narednim danima francusku metropolu učiniti dodatno besmrtnom. Istina, ovaj evropski grad biće samo centar pažljivo biranih sve brojnijih olimpijskih disciplina jer je programom predviđeno da se Igre odvijaju širom Francuske.

I ne samo Francuske, već i u njenim prekomorskim teritorijama. Konkretno, takmičari u surfovanju odmeriće snagu na bajkovitom Tahitiju u Francuskoj Polineziji, udaljenoj 15.000 kilometara od Pariza, što je apsolutni rekord u istoriji Igara kada je u pitanju najudaljenije takmičenje za medalju u odnosu na grad koji je domaćin olimpijskih nadmetanja.

Lil će ugostiti rukometaše, a Marselj jedriličare. Takmičenja u atletici i turnir u ragbiju održaće se na legendarnom stadionu “Stad de Frans“. Fudbal će se igrati u Parizu i Marselju, odnosno na “Parku prinčeva“ i čuvenom “Velodromu“. Pored tenisera u čudesnom ambijentu Rolan Garosa snage će odmeriti i bokseri. I tako dalje i tako dalje.

Podosta simbolike ima i u tome što je u ovoj olimpijskoj priči i Ajfelova kula ispred koje će se na privremeno montiranim terenima održati takmičenja u džudou i rvanju, odnosno odbojci na pesku.

Čak će i na medaljama pobednika sa ovih borilišta biti utisnut komadić metala sa ovog arhitektonskog čudovišta koje je pune četiri decenije bilo najviša građevina na svetu.

Ulice Pariza, naravno ne sve, biće poprište trka biciklista na hronometar u obe konkurencije. Za takmičenja u džudou rezervisana je “Arena Mars“, mačevanje će se održati na Gran paleu.

Ni bez Sene se ne može. U ovoj reci, podsetili su domaćini uoči velikog događaja, čitav vek bilo je zabranjeno kupanje zbog prljave i zagađene vode. Sada se na ponos svih onih koji vole Pariz priča promenila.

Kako tvrde relevantni izvori, potrošeno je više od 1,4 milijarde evra da Sena, jedna od turističkih atrakcija Grada svetlosti, bude ponovo u funkciji.

Na predstojećim OI predviđeno je da na reci opevanoj u francuskim šansonama budu održana takmičenja u triatlonu, maratonskom plivanju i paratriatlonu.

Osim takmičenja, predviđeno je da Sena bude i mesto ceremonije svečanog otvaranja Olimpijskih igara. Flotila od 160 čamaca, punih šest kilometara, prevoziće 10.500 sportista učesnika 33. Letnjih olimpijskih igara.

A nekada, daleke 1900, na Seni su održana takmičenja u pecanju, ali i nekim neobičnim sportovima poput pucanja iz topova ili letenja balonom. Sve se očigledno menja.

Prvi put na programu Olimpijskih igara biće i četiri nova sporta. Priliku da se dokažu dobili su brejkdens, skejtbording, surfovanje i sportsko penjanje.

Odluka zašto baš ove discipline svodi se na konstataciju MOK-a da je reč o sportovima koji su usko povezani sa mladima i njihovom kreativnošću. Takođe, svaki od ovih sportova uklapa se i u formulaciju da u program OI može biti uključen sport kojim se bave muškarci u bar 75 zemalja na četiri kontinenta, odnosno žene u bar 40 zemalja na tri kontinenta.

Za one koji baš i nisu upućeni nije naodmet ponuditi priču šta je konkretno brejkdens ili brejking.

Reč je o jednoj vrsti plesa sa elementima gimnastike nastalom pre pet decenija u Njujorku. Prepoznatljiv po svojim akrobatskim elementima i često zadivljujućoj koreografiji, postao je omiljeni “sport“ nove generacije širom planete.

Na programu su dve discipline, po jedna za muškarce i žene. Takmičenja su na programu 9. i 10. avgusta, i zarad atraktivnosti održaće se u Parizu. U MOK-u veruju da će brejking koji debituje na OI, jednako kao i skejtbord ili surfovanje, doneti osveženje u olimpijski program.

“Ništa ne prepuštamo slučaju. Jedna anketa pokazala je da mladima u svetu, u dobu od 16 do 24 godine, neka takmičenja iz programa Olimpijskih igara uopšte nisu privlačna. To je razlog zašto smo se opredelili da u program ubacimo sportove nove generacije“, govorio je pre nekoliko godina Tomas Bah, predsednik MOK-a, projektujući program koji se trenutno promoviše u francuskoj metropoli.

Takođe, jedna od ideja o kojoj se pričalo u sedištu MOK-a je da se shodno vremenu u kojem planeta danas živi organizuje i Olimpijada e-sportova.

Bilo je čak i predloga da sa e-sportovi uvrste u program Igara. Od toga se, međutim, odustalo. Bah je objasnio i zašto.

“Razlozi su pre svega organizacione i budžetske prirode. Međutim, uveliko radimo na tome da kreiramo poseban događaj i to za sada ide u dobrom smeru. Očekujem da ova ideja zaživi uskoro“, poručio je predsednik MOK-a.

Još jedna od karakteristika Igara u Parizu jeste i potpuna ravnopravnost polova. Nikada pre u istoriji ovog takmičenja nije se dogodilo da na Igrama bude podjednak broj sportistkinja i sportista. Od 10.500 sportista koji će učestvovati na Igrama, 5.250 su muškarci, koliko (5.250) ima i žena.

Po čemu će se sutra pamtiti još 33. Olimpijske igre? Po tome, tvrde domaćini, što će biti “najzelenije“ Igre ikada.

U prevodu, u sobama učesnika Igara neće se koristiti klima-uređaji. Francuzi s ponosom ističu da je u Olimpijskom selu instaliran sistem hlađenja koji koristi vodu iz podzemlja. Takođe, i da su fasade svih zgrada prilagođene tako da imaju vrlo malo direktnih dodira sa sunčevim zracima.

Organizator 33. OI mislio je i na ljubitelje sporta. Domaćini, naime, očekuju da Francusku narednih dana poseti nekoliko miliona turista iz celog sveta. Kako bi im se omogućilo lakše kretanje kroz grad i pristizanje na određene lokacije, sistem javnog prevoza angažovao je više od 3000 takozvanih agenata sa uređajima za prevođenje uz korišćenje veštačke inteligencije. Vest kaže da pomenuti uređaji imaju sposobnost da se sa francuskog svaki tekst prevede na 16 različitih jezika.

Posebna stavka je obezbeđenje. Zbog političke situacije na globalnom nivou, mere bezbednosti biće veće nego ikada. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske nedavno je stigla i vest da su sprovedena bezbednosna istraživanja za sve one koji će na bilo koji način biti učesnici Igara.

Kroz ovu trijažu prošli su ne samo sportisti i treneri, već i članovi rukovodstava olimpijskih timova, svi volonteri, novinari. Na ovom skeneru bili su čak i građani koji žive u neposrednoj blizini nekih od olimpijskih borilišta.

Nije bilo uzalud. Iz istog ministarstva stiglo je i obaveštenje da je među pomenutim grupacijama čak 4355 onih koji predstavljaju pretnju i svima njima su uskraćene akreditacije. Među isključenima je, kako se navodi, i 260 osoba registrovanih kao radikalni islamisti, odnosno 186 ultralevičari i 96 ultradesničari, navedeno je u saopštenju ministarstva.

Na kraju tu je i vest da će više od 35.000 policajaca i žandarma, kao i 18.000 francuskih vojnika biti mobilisano svakog dana na obezbeđenju Olimpijskih igara.

Igre, ni ovog puta, neće biti kompletne. Rusiji i Belorusiji nije dozvoljeno da na Igrama učestvuju sa svojim nacionalnim timovima što u svakom slučaju umanjuje draž takmičenja, posebno u nekim sportovima. Solomonsko rešenje da sportisti ovih zemalja mogu učestvovati kao “neutralni takmičari“, odnosno bez nacionalnih obeležja, čini celu priču u najmanju ruku smešnom, najviše zato jer isti aršin ne važi za sve.

“Sport postaje sve veći i veći poligon za političke odmazde. Iranci mogu da traže da se Amerikanci ne takmiče, Palestinci odbacuju Izraelce i tako dalje.

Svet je pun konflikata pa se oni prenose i na sport. Uvek postoji neko ko se s nekim bori, ko ne želi da se neko takmiči ili traži sankcije. Sport je podeljen, mi smo podeljeni“, izjavio je u jednim intervjuu Tomas Bah, predsednik MOK-a, ne krijući loše raspoloženje što se politika u tolikoj meri implementirala u sport.

Olimpijske igre su interplanetarni događaj, susret takmičara naglašenih vrednosti koji u fer i sportskoj borbi imaju za cilj da se domognu slave. Na tom putu su brojne prepreke i iskušenja što izazov takmičenja na Olimpijskim igrama čini posebnim. Nije nikakva tajna da se sportista bez uspeha u sportu oseća vrlo nezadovoljno.

Zato je i motivacija uoči Igara za koje se po nepisanom pravilu sportista priprema više godina izraženija nego ikada. Nauka tvrdi da je motivacija u sportu, jednako kao i u životu, podeljena na unutrašnju i spoljašnju.

U jednoj naučnoj studiji objašnjeno je da “unutrašnja motivacija proizilazi iz ličnih aspiracija i zadovoljstva koje sportista oseća dok učestvuje u sportskim aktivnostima“. Dalje se tvrdi da “ovo uključuje ljubav prema sportu, uživanje u procesu treninga i lično zadovoljstvo koje se dobija kroz unapređenje i dostizanje ličnih ciljeva“.

Spoljašnja motivacija odnosi se na motivaciju koja dolazi iz eksternih izvora kao što su nagrade, priznanja, pohvale od trenera, roditelja ili publike. “Ovaj tip motivacije često je ključan kada je potrebno pružiti dodatni podstrek sportisti, naročito u konkurencijskim situacijama“, naglašava se u studiji.

U jednoj anketi pre pola veka, dakle uoči Letnjih olimpijskih igara u Los Anđelesu, znatiželjni novinari pitali su učesnike, favorite za najviši plasman “šta biste dali za zlatnu olimpijsku medalju?“. Odgovor je bio sve, a na novo pitanje da li i život odgovor je glasio:

“I život, jer sa osvojenom zlatnom olimpijskom medaljom postajete besmrtni.“

Stvari se ni do danas, čini se, nisu promenile. Uostalom, od kako ovo takmičenje postoji san svakog sportiste je da bude sudionik Olimpijskih igara. U toj želji ima i onih čija je žrtva ravna ludilu i mnogima neshvatljiva. Zato je svojevrstan “junak“ Igara koje tek što su počele australijski reprezentativac u hokeju na travi Met Doson.

Umesto da povredu prsta reši prirodnim zarastanjem, izabrao je mnogo rizičniju, bolniju i pogubniju opciju amputiranja dela domalog prsta desne ruke. I to samo zato da ne bi propustio utakmice na OI u Parizu.

“Nisam imao previše vremena za odluku. Imao sam sve informacije koje su mi bile potrebne kako bih doneo odluku, ne samo zbog nastupa u Parizu, već i za nastavak života nakon toga“, objasnio je za domaće medije svoju neverovatnu odluku osvajač srebrne medalje na poslednjim Igrama u Tokiju.

Među 10.500 takmičara je i 112 srpskih sportista. Više olimpijaca, 116, Srbija je imala samo 2012. godine u Londonu. Prvo učešće na najvećoj smotri srpski sportisti, pod imenom Kraljevine Srbije, imali su 1912. Kao Srbija na sceni su se posle osamostaljenja ponovo pojavili 2006.

Statistika podseća da su na Olimpijskim igrama srpski sportisti osvojili ukupno 24 medalje. Uz šest zlatnih i sedam srebrnih, osvojeno je i 11 bronzanih što Srbiju uoči 33. Igara svrstava na 67. poziciju na večnoj listi.

“Naš cilj je 10 medalja! Uložili smo mnogo novca, nagrade su među najvećima u svetu. Za zlatnu medalju dajemo 200.000 evra“, podsetio je naciju predsednik Aleksandar Vučić.

Devet medalja (3 1 5) srpski sportisti osvojili su na Igrama u Tokiju. Zlatom su se okitili vaterpolisti, Milica Mandić i Jovana Preković, sa srebrom se iz Zemlje izlazećeg sunca vratio strelac Damir Mikec, a pet bronzanih osvojili su basketaši 3x3, odbojkašice, strelac Nikola Sebić, rvač Zurab Dutunašvili i tekvondistkinja Tijana Bogdanović

“Naš cilj je da na svakim Igrama osvojimo bar medalju više nego na prethodnim. Ima puno razloga zašto verujem da i će naši sportisti ovog puta biti uspešniji nego ikada“, izgovorio je još u predolimpijskoj godini Božidar Maljković, prvi čovek Nacionalnog olimpijskog komiteta Srbije.

Nije nemoguće. Svi srpski olimpijci imali su ovog puta, zahvaljujući razumevanju države, maksimalne uslove za pripreme. Uz sve, imamo i adute, sportiste koji zlata vrede.

Najbolji teniser sveta Novak Đoković odavno ne krije želju da se baš u Parizu okiti zlatom koje bi na neki način bilo poslednji dijamant u veličanstvenoj kruni njegovih sportskih rezultata. Sreću sa žrebom najbolji sportista sveta nije imao. Vrlo je moguće da već u prvom kolu snage odmeri sa Rafaelom Nadalom. Ali, zar Novak nije najbolji kad je najteže...

Olimpijsko zlato sanja i Ivana Španović, jedna od najboljih atletičarki planete. Ovo će joj, kako kaže, biti poslednje Olimpijske igre u karijeri. I ona, kao i Novak Đoković, može najviše kad je najpotrebnije. U Parizu će joj najveći “rival“ biti povreda. Ukoliko je sanira, nema sumnje da će skočiti do zlata.

Strelci uvek na OI obraduju naciju. Nekad je zvezda bila legendarna Jasna Šekarić, danas su to Zorana Arunović i Damir Mikec. Ovog puta imaju sve na svojoj strani, od iskustva do pažljivo tempirane forme. Oboje su u ime svega što je iza njih zaslužili da karijeru pečatiraju zlatom sa najveće sportske smotre sveta. Ako slučajno zakažu, tu je Lazar Kovačević, džoker iz potaje koji je spreman da upuca medalju.

Igre u Parizu su za Novaka Đokovića, Ivanu Španović i Damira Mikeca pete na kojima učestvuju. Iz ekspedicije od 112 srpskih sportista na istoj listi je i kapiten ženske odbojkaške reprezentacije i neuništiva Maja Ognjenović. I ona sanja zlato jer sve druge olimpijske medalje odavno ima.

Nije nemoguće da joj se želja i ostvari. Odbojkašice su u krugu favorita za najviši plasman, družina koju predvodi Tijana Bošković zaslužuje najvišu stepenicu na postolju za olimpijske medalje. Odbojkaši nisu moćni koliko su nekada bili, ali uprkos svemu i bez obzira na to što su u Pariz stigli “poslednjim vozom“ sasvim je sigurno da će dati sve od sebe da dostojno reprezentuju Srbiju.

Vaterpolistima će možda biti najteže. Odlaze s nadom da će i treći put u nizu trijumfovati na Olimpijskim igrama, što bi bio podvig nad podvizima.

“Mi ne idemo u Pariz da branimo zlato, već da osvojimo novu olimpijsku medalju za Srbiju“, pokušao je da smiri strasti selektor Stevanović uoči odlaska reprezentacije na OI.

Generacija “delfina“ koju predvode Dušan Mandić i Nikola Jakšić, a sa klupe selektor Uroš Stevanović jedna je od najboljih na svetu. Da li će to biti dovoljno za novo olimpijsko zlato, saznaće se uskoro. Pre nego što uskoče u bazen i momci iz ove generacije moraju da imaju na umu da je vaterpolo sa 13 medalja najuspešniji naš ekipni sport na Olimpijskim igrama.

Uz Ameriku, Srbija će jedina u Parizu imati takmičare na tri košarkaška borilišta. Najbliža zlatu je selekcija basketaša 3x3. U Tokiju su sticajem loših okolnosti ostali bez najsjajnije medalje. Ovog puta na potezu su Strahinja Stojačić, Dejan Majstorović, Mihailo Vasić i Marko Branković. Pariz je prilika da još jednom dokažu da nisu slučajno aktuelni svetski prvaci.

Košarkašice nisu u krugu reprezentacija koje prognozeri vide na postolju, ali su uprkos svemu sposobne da iznenade i sebe i druge.

Koliko mogu košarkaši? Nacija je uverena da će olimpijsko finale igrati američki drim tim i Srbija.

“Realni ciljevi su ponekad teško ostvarivi“, poručio je naciji selektor Svetislav Pešić.

Prvi rivali Srbije na OI u Parizu su reprezentacije SAD, Južnog Sudana i Portorika. Ukoliko je prvo mesto u grupi rezervisano za Amerikance, ko će biti drugi? Južni Sudan i Portoriko su iz kruga selekcija koje se ne smeju potceniti. Apsolutno rasterećeni, pokazali su to i u predolimpijskim mečevima, igraju moćnu košarku uz sposobnost da nadigraju i pobede i bolje od sebe. Ipak, realno je da Srbija i u ovakvoj konkurenciju bude bar druga.

Završnicu priprema srpski košarkaši odradili su maestralno. Egzibicija protiv Grka potvrdila je još jednom da Pešić, koji je kao selektor osvojio sve moguće medalje osim olimpijske, ima sastav od koga “boli glava“.

Na pozicijama plejmejkera igraće Vasilije Micić i Aleksa Avramović. Moćna je i linija bekova, uostalom ko u svojoj selekciji ne bi poželeo Bogdana Bogdanovića i Marka Gudurića.

Ognjen Dobrić i Vanja Marinković su krila koja nije lako zaustaviti. Nema sumnje da će na poziciji četiri Filip Petrušev i Nikola Jović biti noćna mora za sve rivale. Pod košem, na poziciji centra, igraće Nikola Jokić i Nikola Milutinov.

Rvači su rekorderi po broju osvojenih medalja na OI. Do sada im je pripalo pet zlatnih, šest srebrnih i sedam bronzanih. Bilo bi lepo da Andrija Mićić, Mate Nemeš, Hetika Cabolova i Lazar Komarov tu tradiciju nastave. Neće biti iznenađenje ako se iz Pariza s medaljom vrati i neko iz grupe džudista (Majdov, Kukolj) ili boksera... Na olimpijskom turniru u boksu Srbiju će predstavljati troje takmičara, dve dame i jedan muškarac.

U ovom sportu, od kako je Srbija samostalna, još uvek nemamo medalju. Troje srpskih takmičara sada je u prilici da ispišu istoriju. Najveće šanse daju se Sari Ćirković, aktuelnoj evropskoj prvakinji u bantam kategoriji.

S posebnom pažnjom pratiće se učešće dve atletske princeze, Angeline Topić (skok uvis) i Adriane Vilagoš (koplje). Ove godine imale su sjajna ostvarenja, ali ne i tako zastrašujuću konkurenciju kao što će imati na OI. Ipak, ne treba gubiti nadu. Obe su sposobne da budu finalistkinje u svojim disciplinama, a svaka medalja bila bi za njih i više od podviga.

Božidar Maljković, predsednik NOK-a, tvrdi da je Srbija ostala bez jedne medalje još pre početka Igara.

“Karate više nije olimpijski sport, tako da naša Jovana Preković nije u poziciji da brani zlato iz Tokija“, podseća Maljković.

I ovo je sudbina sportista. Sada je na redu Pariz. I posle Pariza balkon ispred Skupštine grada dočekaće osvajače medalja, svoje heroje nacije. Samo da ih bude što više.