POMOGAO JE KOSOVU DA UĐE U UEFA: Platinija sada terete za malverzacije sa Katarom

Malo je ljudi iz sveta fudbala koji mogu da se pohvale karijerom kakvu je imao Mišel Platini. Za svoje 63 godine života ostvario je gotovo sve i uzdigao se u rang istinske legende. Jedini je fudbaler kome je pošlo za rukom da tri godine za redom osvoji nagradu najboljeg fudbalera Evrope, bivši je osvajač Evropskog prvenstva, 1999. izabran je za sedmog najboljeg fudbalera 20. veka. U svojoj biografiji, takođe, može da se pohvali i da je bivši selektor Francuske, ali i bivši predsednik UEFA-e.

Upravo ono što je radio u periodu od 2007. do 2015. godine, dok je obavljao funkciju predsednika UEFA-e, baciće mrlju na njegovu karijeru. Posle toga možda će biti upamćen samo kao "fudbalski prevarant". Naravno, ukoliko se razlozi za njegovo hapšenje  zbog sumnje da je umešan u korupciju oko dodele organizacije Kataru SP 2022. godine.

Međutim, bez obzira na to kako će se ova epizoda završiti, Mišel Platini ni pre ovog skandala nije bio preterano omiljen u srpskoj javnosti, koja ga ne pamti po dobrom osećaju za slobodni udarac i titulama, već po tome što je bio jedan od najodgovornijih što je Kosovo postalo članica FIFA-e.

Tajnim ručkovima do fudbala

Naime, reprezentacija Kosova je prve fudbalske korake napravila ne tako davne 2014. godine, kada su joj dozvolili da odigra prvi zvanični međunarodni meč protiv Haitija. Iako Reprezentacija Haitija nije bila prva želja fudbalskog rukovodstva Kosova za istorijsku utakmicu, već Hrvatska ili Bosna i Hercegovina, FIFA je uvela određena ograničenja.

Dobivši vetar u leđa čelni ljudi, pre svega predsednik Fudbalskog saveza Kosova Fadilj Vokri, od tog trenutka kreću u ofanzivu i otpočinju niz formalnih razgovora o mogućnosti da Kosovo zaigra zvanične mečeve.

Jedan od tih razgovora trebalo je da se odigra daleko od očiju javnosti. Svega nekoliko dana nakon što je osvanula vest da će Kosovo odigrati prvu prijateljsku utakmicu, mediji su pisali kako je održan poverljiv sastanak u Tirani između Vokrija, Platinija i u to vreme njegovog zamenika Đanija Infantina na kome se raspravljalo upravo o budućnosti FS Kosova.

Iako detalji sastanka ni dan danas nisu poznati, nije teško naslutiti da su se dogovorili, jer će dve godine kasnije Kosovo biti primljeno u UEFA.

Kršenje statuta

Na 40. Kongresu UEFA u Budimpešti, 3.5. 2016. godine Kosovo je primljeno u članstvo evropske kuće fudbala. Međutim, prijem su obeležile brojne nepravilnosti, pre svega kršenje statuta ove organizacije.

Prijem Kosova u UEFA-u je moralo da prođe dve faze. Prva je promena Statuta, a druga je samo glasanje.

Promenu Statuta predložio je komitet UEFA pre svega jer je dokument predviđao da sve članove moraju da priznaju Ujedinjene Nacije. Pošto Kosovo nije bilo priznato od UN, predloženo je da se od tog trenutka u članstvo prima "svaki nacionalni Savez onih država koje priznaje više od polovine evropskih zemalja".

Međutim, bilo kakvu promenu Statuta moralo je da izglasa dve trećine članica, što tajnim glasanjem nije bilo ispunjeno. Naime, od 54 članice "za" su bile 33 države, 20 je bilo "protiv", dok je jedna bila uzdržana. Dakle nije ispunjen uslov od 36 glasova koliko je bilo neophodno.

Međutim, iako do promene statuta nije došlo, UEFA je predvođena Platinijem, iz nepoznatog razloga, odlučila da pređe u drugu fazu, odnosno na odlučivanje da li Kosovo treba da bude primljeno u evropsku kuću fudbala.

Pre samog glasanja okupljenima se obratio Tomislav Karadžić, u to vreme predsednik FS Srbije.

"Gospodo, mi nismo političari, nismo ni sudije, ali moramo da uradimo sve da zaštitimo našu organizaciju i sam fudbal. Danas je ovde pred vama politički, a ne fudbalski predlog. A, autonomija fudbala mora da bude garantovana uprkos svim političkim udarima. I zato se danas nalazimo pred velikim ispitom. Zato danas moramo da kažemo ne politici u fudbalu, ne podelama koje mogu da uslede u slučaju ovog nedvosmislenog presedana.", rekao je Karadžić.

U odbranu srpskog stava stao je i prvi čovek crnogorskog fudbala, Dejan Savićević, koji je upitao članove Kongresa nešto sasvim logično:

"Šta će nam Statut, kao najveći, najvažniji dokument koji UEFA ima, ako Kongres izglasa nešto protivno Statutu? Kako ćete da objasnite i meni i svima drugima - da je Statutom predviđeno jedno, a Kongres je glasao za nešto suprotno?"

Međutim, čelni ljudi UEFA nisu preterano obraćali pažnju na Karadžićeve i Savićevićeve reči, već su pristupili glasanju. Tajnim odlučivanjem, 28 članova UEFA je glasalo "za", a 24 "protiv" prijema Kosova u evropsku kuću fudbala. Kosovo je postalo punopravni član UEFA. Napravljen je presedan.

Ubrzo nakon toga na 66. Kongresu u Meksiko Sitiju FIFA je većinom glasova primila Kosovo u svoje članstvo kao 210. člana.

Kosovo becomes 210th FIFA member after vote of #FIFACongress (YES: 141 NO: 23 of valid votes cast).

— FIFA Media (@fifamedia) May 13, 2016

Sledom velikih nelogičnosti pod velom zakulisnih radnji, Kosovo je dobilo šta je htelo, a Platini će ostati upaćen kao neko ko je dozvolio veliku nepravdu.

Francuski interesi odlučili domaćina SP

Međutim, ovo nije jedina nepravda u kojoj je Platini učestvovao. Naime, on je danas uhapšen zbog sumnje da je pomogao da se Kataru dodeli organizacija Svetskog prvenstva.

Platinijevoj umešanosti u ceo slučaj prethodio je ručak koji je održan svega deset dana pre donošenja odluke o tome kome će pripasti organizacija Svetskog prvenstva 2022. godine. Naime, kako piše Le Monde, bivši predsednik Francuske, Nikola Sarkozi je u novembru 2010. organizovao ručak na kojem su prisustvovali i njegova savetnica, Platini ali i katarski emir Tamim Ben Hamad Al Thani i ministar spoljnih poslova te zemlje, prenosi Index.hr.

"Nisam znao da će ljudi iz Katara biti na tom ručku. Kada sam saznao, pretpostavio sam da predsednik od mene očekuje da glasam za njih. Nikada to nije izričito traženo, ali se to od mene očekivalo. Nakon sastanka sam se javio Sepu Batleru.", rekao je tada Platini za Le Monde.

Da su u pozadini sastanka bili jaki francuski interesi govori i činjenica da je svega osam meseci nakon što je susret održan, francusko fudbalsko čedo, PSG, prodat Qatar Sports Investmentu za 76 miliona evra. Koliko je sve sumnjivo najbolje govori to što francuske vlasti istražuju efekte sastanka u predsedničkoj palati.

O celom slučaju najdirektnije je pričao Sep Batler u svojoj autobiografiji u kojoj je optužio Katar za podmićivanje, a Francusku za ilegalne radnje.

"Bio je to sudar stvarnosti i političkog pritiska. Da su se poštovala pravila, Katar nikada ne bi bio domaćin. Međutim, Katar je svojim milionskim ulaganjima u francuske avione i PSG pridobio masu zagovornika. Čak je i tadašnji francuski predsednik Nikolas Sarkozi nagovarao svoje istaknute fudbalske poznanike da glasaju za Katar. I Mišel Platini je umešao svoje prste u ceo predizborni i izborni proces", napisao je Blater.

Ako se pre devet godina Platini vodio interesima domovine, postavlja se pitanje čiji interes je doveo do toga da se 2016. direktno prekrši UEFA-in statut i Kosovo primi u evropsku kuću fudbala? Lični ili ponovo državni...