Događanja u Fudbalskom savezu Srbije bolan su pokazatelj dubokog gliba u koji je zapao srpski fudbal. Decenijama su se problemi samo nagomilavali i sklanjani pod tepih, ali je kulminacija takve „politike“ usledila početkom nedelje, kada su se dve garniture upustile u obračun oko legitimiteta za rukovođenje savezom. Za sada, iz trke je kao pobednik izašla struja predvođena Nenadom Bjekovićem i Jovanom Šurbatovićem, a kao poražena strana struja oko Marka Pantelića.
Realnost pokazuje da srpski fudbal vapi za celokupnim resetovanjem, tačnije prinudnom upravom od strane UEFA. Izvesno je da zvanični Nion pomno prati situaciju, tačnije nered u krovnoj srpskoj fudbalskoj organizaciji, što ne ide na čast ni fudbalskim radnicima, ako se uopšte ti ljudi tako mogu nazvati, ali ni državi. Međutim, mešanje državnih organa nije po propisima UEFA, pa je sasvim razumljivo zašto se država ne meša u opšti haos koji je nastao još pre nekoliko meseci kada je Slaviša Kokeza abdicirao sa mesta predsednika, nakon sumnji da je umešan u kriminalne poslove oko carine, te da je predsedniku Aleksandru Vučiću radio o glavi.
Interesi pre svega
Slaviša Kokeza vladao je apsolutistički, onako kako se nije upravljalo fudbalom ni u komunističko vreme. Promenio je Statut, lično birao članove Izvršnog odbora i ostalih tela u savezu, zapošljavao koga je hteo, davao masne plate i provizije odanim ljudima, dopustivši im razne malverzacije kako u određenim poslovima tako i pri krojenju rezultata.
I kada je morao da ustukne sa funkcije kojoj nikako nije bio dorastao ni kada je bio biran na mesto predsednika FSS-a, njegovi sledbenici su se bukvalno pobili oko pozicija koje donose moć. Analitičari vole da kažu kako je mesto predsednika FSS-a peto ili šesto po uticaju u državi. Otuda i tolika borba.
Marko Pantelić kao v. d. predsednika FSS-a ušao je u otvoren sukob sa prvim čovekom Zajednice klubova Superlige i Prve lige Dragomirom Lazovićem kada je ovaj otkrio da će zatražiti proširenje lige. Automatski je smenjen sa mesta u IO FSS-a, što je izazvalo domino efekat kod ljudi koji su procenili da je bolje da ostanu uz Lazovića, nego da se priklone Panteliću.
U stvari, glavni igrač nije bio Lazović, već dojučerašnji Pantelićevi bliski saradnici, potpredsednik FSS-a Nenad Bjeković i generalni sekretar Jovan Šurbatović. A na njihovoj strani su i Novica Tončev, Dragan Simović, Milan Karadžić, Branko Stojaković, Marjan Rnić, Dragan Ilić, Saša Bajčetić i Dušan Mrakić. Oni su odbacili sve odluke Marka Pantelića kao ništavne, pre svega smenu starih i imenovanje novih članova Izvršnog odbora, a samog v. d. predsednika izbrisali iz APR-a. I na tome se praktično završilo. Ili bar Šurbatović i Bjeković misle da je gotovo, jer Pantelić najavljuje borbu do kraja. Pre svega podnošenje krivične prijave protiv Jovana Šurbatovića zbog zloupotrebe pečata saveza. Očigledno, biće posla za pravnike i advokate.
Potpirivanje svađe "večitih"
Šta se u suštini krije iza cele priče? U obe sukobljene struje nalaze se ljudi koje je bivši predsednik FSS-a Slaviša Kokeza birao za saradnike i postavljao na rukovodeća mesta. I jedni i drugi aminovali su sve njegove apsolutističke odluke. Sada im, navodno, smetaju, jer se kose sa njihovim interesima. To je ujedno dokaz da i jedni i drugi nisu dorasli funkcijama na kojima se nalaze, te da je pitanje da li će ostati na njima.
Problem srpskog fudbala, lige čija se regularnost dovodi svake godine u pitanje, neodlaska nacionalnog tima na velika takmičenja, javašluka i raznih igara iz čistog koristoljublja koje nemaju ama bilo kakve veze sa sportom, vuče davnašnje korene. Od bivšeg predsednika Tomislava Karadžića koji je, kao i Kokeza, vladao po svojim aršinima, služeći se raznim smicalicama da diskredituje oponente i izbaci ih iz igre.
Vredi se setiti sukoba bivšeg selektora Radomira Antića i Tomislava Karadžića posle Mundijala u Južnoj Africi. Tada je, sada pokojni Antara, provučen kroz blato, ocrnjen u pojedinim medijima, sve kako bi bio uklonjen sa pozicije selektora jer je svojim autoritetom počeo da smeta Karadžiću.
Valja napomenuti i da sistem biranja delegata, odnosno lobiranja po regionima za fudbalske organe u FSS-u, datira još iz vremena komunizma, kada ga je tadašnjim okolnostima prilagodio Miljan Miljanić. Taj sistem nije menjan iako su se okolnosti života i savremenog fudbala ko zna koliko puta promenile od tada. U tom sistemu bilo je važno izdejstvovati podršku među ljudima koji se teško mogu nazvati sportskim radnicima, a zauzvrat im obećati svakojake privilegije. Takav nakaradni sistem u FSS-u opstao je do danas.
Još jedno važno pitanje za boljitak srpskog fudbala jeste uloga Crvene zvezde i Partizana u zvaničnim organima saveza. Iako su ta dva kluba motori domaćeg fudbala jer ostvaruju rezultate u Evropi i daju najveći broj kvalitetnih fudbalera za reprezentacije, uloga u vladajućim strukturama svedena im je na statističku grešku. I to već decenijama. Fiktivno, postoje ljudi koji su nekada igrali za ova dva kluba ili bili na funkcijama među „večitima“, a sada su na važnom položaju u FSS-u. Međutim, njihova povezanost sa Crvenom zvezdom i Partizanom više ne postoji, što je nedopustivo.
Takav odnos iznedrio je toksičnu atmosferu između „večitih rivala“ pa su oni gotovo uvek na različitim polovima i suprotstavljenim pozicijama. Kao da nekome odgovara da Crvena zvezda i Partizan budu zavađeni i što dalje od uticaja u FSS-u jer je očigledno da se tako lakše vlada. Umesto da zajedničkim snagama rade na interesu srpskog fudbala, imamo suprotstavljene „večite“ i FSS između njih kao tampon zonu.
Kuda bi sada mogao da krene ovdašnji fudbal? Na to pitanje niko u zemlji trenutno ne može da odgovori. Ono što bode oči jeste da trenutna garnitura, bilo ona prividno pobednička sa Bjekovićem ili prividno poražena sa Pantelićem, nema kredibilitet da ostvari neophodne promene. Cirkusom koji su napravili sami su se diskreditovali sa pozicija za koje se očajnički bore. Pritom, ogromna većina njih nije poznata u fudbalskom svetu, a ni poslovne biografije im nisu za diku.
Olako su potrošene mnoge ličnosti iz sveta fudbala poput pomenutog Radomira Antića. A nije da fudbalska Srbija nema ljude koji bi mogli da doprinesu boljitku. Da bi se to desilo, vraćamo se na početak – treba li UEFA da uvede prinudnu upravu u FSS ili bi država trebalo da pronađe mehanizme za „popravke“ koji neće povrediti pravila iz Niona? Izvesno je samo da fudbalska Srbija nema previše vremena za kalkulacije jer fudbalu gori pod nogama.
Prvenstvo je preglomazno, liga nedefinisana, bez jasne ideje i vizije za budućnost. Reprezentacija od 2010. do 2018. nije bila na velikom takmičenju, a onda je posle odlaska na Mundijal u Rusiji propuštena velika prilika da se ode na ovogodišnji EURO. Suviše veliki broj fudbalera je zbog sukoba s bivšim predsednikom Kokezom odbio da igra za nacionalni tim.
Novi selektor Dragan Stojković počeo je da pravi atmosferu i vraća kult reprezentacije, ali posle svega što se trenutno dešava u savezu veliko je pitanje da li će „orlovi“ biti kadri da se kroz kvalifikacije domognu SP-a u Kataru sledeće godine.
Deki nije pristao na „igrice“Kada je Dejan Stanković, sadašnji trener Crvene zvezde, bio predložen kao kandidat za budućeg predsednika FSS-a, doživeo je niz neprijatnosti tokom obilaska regiona po Srbiji. Bukvalno je posle dve nedelje odustao od kandidature ne želeći svoje ime i integritet, koje je sticao decenijama u inostranstvu, da oblati prljavim kalkulacijama koje su mu bile predlagane. Od tada se ništa nije promenilo.Bjekovića diskvalifikuju godinePrema statutu FSS-a, predsednik saveza ne može da bude osoba starija od 70 godina. A mi na čelu srpske krovne fudbalske organizacije imamo Nenada Bjekovića, čoveka koji ima 74 godine. Da apsurd bude veći, Bjekovićev mandat oročen je do 2023. godine, a izbore u FSS-u, koji bi morali da se održe posle odlaska Slaviše Kokeze, gotovo da danas niko i ne pominje.Sramotno finale KupaDešavanja posle finalne utakmice Kupa Srbije, tokom i po završetku penal serije, pokazuju svu nemoć FSS-a kao organizatora takmičenja. Malo je nedostajalo da se nekadašnja svetkovina i praznik domaćeg fudbala završi na nedoličan način, incidentima i tučama. Bilo je svega u finalu Kupa Srbije. Provociranja, nagurivanja, psovanja, udaranja, skidanja gaća... Sve ono što šalje vulgarnu sliku u svet o fudbalskoj Srbiji.Ako nekoga interesuje, Crvena zvezda je posle penala pobedila Partizan i posle 14 godina osvojila duplu krunu, jer je pre tri nedelje na dominantan način uzela titulu u Superligi, bez poraza i s novim rekordom po broju osvojenih bodova.
