Šest mundijalskih minijatura

Šekularac fudbalski „harlemovac“

Sve konce igre preuzeo je u svoje ruke. Protivnike je prvo zaludeo retko viđenim driblinzima da bi zatim saigrače proigravao filigranski preciznim dodavanjima. Utakmica je završena rezultatom 3:1 za Jugoslaviju, a na kraju meča Dragoslav Šekularac je doživeo ono što nijedan fudbaler pre i posle njega nije: reprezentativci Urugvaja, iskazujući poštovanje za velemajstorije koje je prikazao, napravili su špalir kroz koji je naš reprezentativac prošao ispraćen aplauzima velikog rivala.

A koliko je uistinu sjajno odigrao ovaj meč pokazalo se i sutradan. Izveštač uvaženog francuskog „Frans fudbala“ igru Šekularca protiv Urugvaja ocenio je – jedanaesticom. Do tada, pre i posle, najveća ocena bila je „desetka“.

Dragoslav Šekularac rođen je 30. novembra 1937. u Štipu. Učestvovao je na dva svetska šampionata kao reprezentativac Jugoslavije (1958. i 1962. godine). Bio je veoma popularan širom sveta zbog atraktivne i na momente spektakularne igre uz obilje majstorija. Ostao je upamćen kao igrač sa žonglerskom tehnikom.

Ponikao je u Crvenoj zvezdi za čiji prvi tim je odigrao 375 utakmica i postigao 119 golova. U crveno-belom dresu osvojio je pet titula prvaka Jugoslavije i jedan nacionalni Kup. Jednu sezonu igrao je u SR Nemačkoj za Karlsrue, zatim i za OFK Beograd, kolumbijske klubove Santa Fe, Milionaris i FC Amerika Kali…

U dresu reprezentacije Jugoslavije odigrao je 41 meč. Vlasnik je srebrne medalje sa Olimpijskih igara 1956. u Australiji. Po završetku karijere uspešno se bavio i trenerskim poslom.

Promašaj za sva vremena

Italijanski as Roberto Bađo bio je učesnik tri Mundijala (1990, 1994. i 1998. godine). Zenit je dostigao 1994. godine na šampionatu u SAD, kada je sjajnim golovima u nokaut fazi, protiv Nigerije, Španije i Bugarske, gotovo sam odveo Italiju do finala sa Brazilom.

A onda se desio trenutak koji je za sva vremena obeležio karijeru sjajnog italijanskog asa.

Finalni meč dobili su Brazilci 3:2 i to tek nakon izvođenja penala. Odlučujući jedanaesterac, koji je zapravo rešavao pobednika, promašio je niko drugi do Roberto Bađo.

Sve što je do tada uradio, a bilo je i te kako vredno, u trenutku je zaboravljeno. O promašenom penalu i danas se priča.

Fudbalska egzotika Haitija

Na Svetskom šampionatu 1974. godine nastupilo je nekoliko debitanata. Među njima bio je i Haiti. Ova mala karipska država je na pomenuti Mundijal stigla bez bilo kakvih šansi i očekivanja, ali je ostala upamćena kao pojam čiste fudbalske egzotike.

Haiti se našao u četvrtoj grupi, sa Italijom, Argentinom i Poljskom. Debi su imali 15. juna na Olimpijskom stadionu u Minhenu pred 53.000 gledalaca protiv Italije.

Haiti je u prvom poluvremenu uspešno odolevao napadima Italijana, a onda je u prvom minutu nastavka njihov napadač Emanuel Sanon matirao čuvenog Dina Zofa i doveo svoju reprezentaciju do šokantnog vođstva!

Tim golom prekinut je i Zofov niz nesavladivosti (od gola Vukotića u Torinu 1972. za Jugoslaviju) od 1142 minuta. Ipak, Italijani su do kraja utakmice preokrenuli rezultat i stigli do relativno sigurne pobede od 3:1. Dino Zof je kasnije (1982. godine) sa 40 godina, četiri meseca i jednim danom života postao najstariji osvajač Mundijala.

U narednoj utakmici, takođe odigranoj u Minhenu, Haiti je za protivnika imao Poljsku. Doživeli su istinski debakl (0:7).

I svoj poslednji meč u grupi, protiv velike Argentine, Haiti je odigrao u Minhenu. Usledio je još jedan častan poraz (1:4) uz još jedan gol Emanuela Sanona, koji će kasnije biti proglašen za sportistu veka u ovoj zemlji.

Čovek dva istorijska kvarteta

Edvaldo Izidio Neto svima je zapravo poznat kao Vava. Zajedno sa Garinčom, Didijem, Peleom i Zagalom činio je osovinu kultne brazilske reprezentacije koja je poharala planetu na dva uzastopna Mundijala, 1958. godine u Švedskoj i 1962. godine u Čileu.

Vava je takođe bio poznat i po nadimku „Peito de aco“, što u prevodu znači „Čelična pluća“. Za reprezentaciju Brazila odigrao je 20 utakmica i postigao 15 golova.

U istoriju Mundijala Vava je ušao tako što je postigao golove u dva finala svetskih prvenstava, 1958. i 1962. godine. Osim njega, u mundijalskoj istoriji to je još uspelo samo njegovom zemljaku Peleu, Nemcu Brajtneru i Francuzu Zidanu.

Vava je takođe i jedan od četiri igrača koji su postigli tri gola u finalima svetskih šampionata: Englez Harst (1966. godine), Brazilac Pele (1958. i 1970. godine) i Francuz Zidan (1998. i 2006. godine).

„Karioke“ su greška

Brazil je svoju prvu titulu svetskog šampiona osvojio na Mundijalu 1958. godine u Švedskoj. Na velikoj sceni tada je blesnuo legendarni Pele, koji u to vreme još nije bio punoletan.

Brazilci su redom mleli svoje protivnike, odigravši samo nerešeno sa Englezima u grupnoj fazi (0:0). U čuvenoj generaciji „kanarinaca“ (termin „karioke“ je pogrešan iz više razloga, iako se on najviše odomaćio i ustalio na našim prostorima) bili su još Đalma Santos, Zito, Belini, Nilton Santos, Orlando, Žilmar, kao i ona navalna petorka (Garinča, Didi, Pele, Vava, Zagalo) koju svaki ljubitelj fudbala zna napamet da izdiktira u svakom satu dana ili noći.

Leonidas i Vilimovski

Ovo je priča o veličanstvenoj utakmici koja je obeležila Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1938. godine.

Lepotica prvenstva odigrana je na stadionu „De la Meino“ u Strazburu. Rivali su bili Brazil i Poljska. Posle 120 minuta lavovske bitke konačan rezultat bio je impresivnih 6:5 za Brazil.

I dan-danas ta se utakmica nalazi u onom uskom krugu mečeva koji su nadmašili klasičan termin dobra utakmica i svrstava se među one najbolje u istoriji svetskih prvenstava.

Brazil je predvodio čudesni Leonidas, u to vreme najbolji igrač sveta, dok je na čelu Poljaka bio nenadmašni Ernst Vilimovski koji je posle okupacije Poljske zaigrao za selekciju Trećeg rajha.

Vilimovski je postigao čak četiri pogotka, ali na njegovu nesreću to mu nije bilo dovoljno jer je sa druge strane stajao strašni Leonidas koji je pogađao jednakom žestinom. Iako je Vilimovski bio enormno precizan, njegova selekcija je izgubila i ispala sa SP-a, a jedini tako bizaran slučaj dogodio se 1986. na Svetskom prvenstvu u Meksiku kad je Igor Belanov u meču osmine finala protiv Belgije ostvario het-trik, ali je SSSR izgubio sa 4:3 posle produžetaka.

Zanimljivo, Leonidas je počeo utakmicu bos i tek pošto je poljska klupa uložila protest naređeno mu je da obuje kopačke. Međutim, ni to nije pomoglo Poljacima.