Iluzija (ni)je srpska reč
Srpski fudbal ili "daleko je Sunce..."
Iluzija nije srpska reč, poreklo vodi iz latinskog jezika, ali je uprkos tome i više nego ilustrativna slika aktuelnog trenutka srpskog fudbala.
Dakle, u izvornom značenju iluzija je samoobmana, varka, uobraženje, privid, odnosno pogrešno opažanje pojava u stvarnosti uslovljenih objektivnim ili subjektivnim činiocima. Da li je sve pobrojano, i u kolikoj meri jeste, deo srpske fudbalske stvarnosti, pogotovo ovog leta, nije teško zaključiti.
Prvo se na Evropskom šampionatu obrukala reprezentacija, da bi se zatim u jadnu i bednu sliku očajnih igara i katastrofalnih rezultata na međunarodnoj sceni uklopili i srpski klubovi.
Iz UEFA je nedavno stigao za pametne glave više nego zabrinjavajući podatak uz konstataciju da je posle dva kruga unutar takmičenja pod okriljem ove kuće Srbija poslednja od 54 države Starog kontinenta sa svega 0.2000 prosečnih bodova.
U osam utakmica na međunarodnoj sceni tri srpska kluba (Vojvodina, Partizan i kragujevački Radnički) zabeležila su sedam poraza. Ako se Vojvodini može i oprostiti što je eliminisana od nekada slavnog Ajaksa iako klub iz Amsterdama danas to ni slučajno nije, za bruku Kragujevčana nema opravdanja. Za njih je, gle čuda, prepreka na debitantskom putovanju kroz Evropu bio niko drugi do barski Mornar, crnogorski tim i klub vrlo skromnih mogućnosti iz još fudbalski skromnije lige. Moguće je da sve ne bi ispalo kako jeste da su Kragujevčani kao domaćini svoj meč igrali u Kragujevcu. Nažalost nisu.
Iz evropske kuće fudbala stigao je i podatak koji ljubiteljima ove igre, posebno navijačima čijim se krvotokom kotrlja fudbalska lopta, nanosi neuporedivo veći bol od onog već saopštenog. Po učinku, odnosno koeficijentu, posle drugog kvalifikacionog kruga ispred Srbije su čak i "fudbalske zemlje“ poput Andore, Gibraltara, San Marina, Lihtenštajna i Severne Makedonije. Nije li i ovo samo jedan od dokaza da je naša interna priča o prenaglašenoj vrednosti srpskog klupskog fudbala samo još jedna velika samoobmana.
Čemu čuđenje...
"Čemu čuđenje, sve što nam se događa nije slučajno i rezultat je nerada, lošeg vođenja klubova, nedostatka strategije, ukupne atmosfere u srpskom fudbalu“, kategoričan je Dušan Kljajić, nekadašnji fudbaler, a danas trener s vremena na vreme.
Uz gorčinu koja prati svaku izgovorenu reč, i Ivan Golac, prekaljeni fudbalski internacionalac, takođe konstatuje da nema mesta bilo kakvom optimizmu u vremenima koja dolaze jer je srpski klupski fudbal spao na najniže grane.
"Najstrašnije je što sve nije ništa novo, sve se ponavlja. Ipak i uprkos svemu, mi i dalje živimo u zabludi kako smo fudbalska zemlja. Klasična iluzija. Kragujevački Radnički i novosadska Vojvodina su se na ovaj ili onaj način obrukali, Partizan takođe, što je tek sramota jer je reč o klubu bogate tradicije. Sumnjam čak i u to da će se ovoletošnja slika možda popraviti, da će TSC i Crvena zvezda u Evropi biti bar za nijansu uspešniji. Zapravo bih voleo da budu, videćemo, ali kako sada stvari stoje – daleko je sunce“.
Partizan je u Evropi na dve utakmice uz dva postignuta primio čak 11 golova. Ne događa se ovo prvi put "crno-belima“. Tačno 11 puta mreža "crno-belih“ se zatresla i kad je na klupi beogradskog kluba u ulozi trenera sedeo Ivan Golac.
"To je tačno, uz napomenu da je ta i takva analiza apsolutno besmislena. Nebitno je protiv koga je Partizan tada igrao, a igrao je protiv rivala s neuporedivo većim evropskim rejtingom, već je u toj priči bitan odnos primljenih i datih golova. Dakle, primili jesmo 11, ali smo postigli 12 golova“, podseća na sve mirne savesti Ivan Golac.
Od Partizana se ovog leta očekivalo više. Posle turbulentnog proleća, smene Igora Duljaja, onda i Alberta Nađa, verovalo se da će Aleksandar Stanojević u ulozi šefa struke našpanovati ekipu za uspešno putovanje kroz evropske kvalifikacije, a onda možda u grupnu fazu Lige šampiona.
Srpski vicešampion je na Ligu šampiona, makar i na vidiku, čekao punih sedam godina i onda se u trenutku velikih očekivanja samo skotrljao niz padinu neuspeha. Posle dvomeča sa kijevskim Dinamom ostao je bez Lige šampiona, posle odmeravanja snage sa Luganom i bez Lige Evrope. Da li će uspeti da ostane na međunarodnoj sceni u najnižem od tri ranga zavisi od dvomeča sa Gentom. Istina, "crno-beli“ baš i nemaju lepo iskustvo sa ovim rivalom. Sastali su se i 2021. u grupnoj fazi Lige konferencija. Belgijanci su slavili u Beogradu (1:0) i odigrali nerešeno (1:1) kod kuće. Sada je ulog malo veći. Bar za Partizan, jer ako i ovo izgubi, a revanš je za nekoliko dana, sva vrata Evrope mu se zatvaraju.
"Ne možemo u ovom trenutku da pariramo nikome u Evropi. Nismo za Evropu. Nismo spremni da budemo konkurentni ni za Superligu. Iskreno, nisam očekivao ovakvu situaciju. Treći put sam ovde, prolazio sam razne situacije, ali ova je veoma teška“, priznao je u trenutku egzaltiranosti trener "crno-belih“ Aleksandar Stanojević.
Stanojević je već nekim nazovipojačanjima pokazao izlazna vrata. Ovakvih rezova biće još jer je i definitivno istina da Partizan danas nema ni približno tim kakav je imao nekad i kakav njegovi navijači žele, odnosno sastav respektabilan za Evropu. Takođe, ni pojedince u sastavu sposobne da nadigraju rivala. Još manje atmosferu u klubu i oko kluba. O upravi i njenim potezima bolje je i ne govoriti.
Pokušali su u rešenje problema koji prati njihov klub godinama unazad da se uključe i bivši asovi. Brzo su se ućutali, da li samoinicijativno kako su u sve i ušli ili po nečijem nazovinaređenju ostaće tajna za sva vremena.
"Tim sa ovoliko stranaca je besmislica. Oni ne mogu da pobede ni ekipu sindikalne podružnice, a kamoli nekog ozbiljnog rivala. Tehnika, taktika i da ne nabrajam dalje je čist užas. Pogledajte samo kako se čuva prostor ispred gola. Staro je pravilo da odbrambeni fudbaler ne gleda samo loptu, to je abeceda fudbala, ali ovaj tim Partizana taj fudbalski bukvar očigledno nikad nije čitao. Partizan danas jednostavno nema ništa. Ni odbranu, ni sredinu terena, još manje ubojit napad“, kategoričan je Ivan Golac.
Ovo što Partizan danas igra i u rosteru ima, uverava Ivan Golac, klasično je neznanje.
Ko dovodi ove igrače?
"Možda je krucijalno pitanje ko dovodi ove igrače. I da li neko za te promašaje odgovara. Ispada da nikog nije briga, da se ljudi koji danas odlučuju u klubu ponašaju po principu ne može nam niko ništa. Čini se da su i u pravu. Bruke se smenjuju, ali oni su i dalje nesmenjivi.“
Golac upire prstom i na sada već naviku da se proda, nije bitno za koliko, svaki perspektivan igrač, što u krajnjoj instanci odavno ruši i međunarodni rejting nekad i te kako cenjene škole fudbala „crno-belih“ u kojoj je poniklo na desetine sjajnih fudbalera i dokazanih internacionalaca. Letos je prodat Baždar, sada se sprema da put inostranstva krene i kapiten Marković.
"Fudbal postaje besmislen. Ne, nije to samo kod nas, ovo važi i za ostatak Evrope. Mnogi mečevi u mnogim ligama nude tragediju od fudbala. Neuki i fudbalski nepismeni ljudi ušli su u fudbal. Počev od vlasnika klubova pa sve do sveznajućih TV i svih drugih komentatora“, tvrdi Ivan Golac.
U senci katastrofalnih rezultata na evropskoj sceni je ostao nacionalni šampionat u Superligi Srbije. Uz već ustaljene navike, od sudijske blamaže do trenerskog ringišpila, sada se događaju i stvari koje su čisti nonsens. Srpski superligaši ne igraju na svojim stadionima i gradovima. OFK Beograd kao domaćin svoje mečeve zakazuje u Zaječaru, lučanska Mladost u Užicu, Kragujevčani u Gornjem Milanovcu, Vojvodina u Bačkoj Topoli, Jedinstvo iz Odžaka u Bačkoj Palanci, Čukarički u Pančevu, IMT u... U Pančevo mora i Smederevo u kome je ozbiljan fudbalski objekat odavno zapušten. Za koga se ovaj i ovakav fudbal igra odgovora nema. Nema ni navijača. Istina, nije ih bilo ni juče osim na derbijima večitih rivala.
"Nemamo ni infrastrukturu ni ozbiljne fudbalske radnike. Još pre puno, puno godina legendarni Slobodan Ćosić je objašnjavao kako je potrebno pet godina da bi se stvorio ozbiljan igrač, a deset da bi neko postao uvažen i poštovan sportski radnik. Dokaza koliko je bio u pravu danas ima milion“, podseća Dušan Kljajić.
Kljajić je takođe dotakao i temu o nepostojanju stručnih ljudi koji održavaju stadione.
"Prosto je nemoguće da teren na novom stadionu u Zaječaru izgleda kao ružno pače. Kažu i da je trava na stadionu u Loznici pregorela. U problemu je i travnata podloga na još relativno novom objektu u Bačkoj Topoli. Sada je i Čukarički znan kao klub bez problema ušao u problem sa terenom. Gde su oni ljudi koji su nekada odražavali s manje tehnike i tehnoloških inovacija terene, ljudi poput legendarnog Rame i ekipe koja je spavala na Marakani i slušala kako trava raste.“
Kljajić podseća da Beograd ima Stadion Obilića na kome bi se bez problema, jer je navodno na Lekinom brdu sve pod konac, mogle igrati prvenstvene utakmice. Možda bi IMT mogao da bude domaćin na Banjici. Tamo postoje čak reflektori, ali su ugašeni. Gasi se i FK Rad.
"OFK Beograd se izvukao iz kandži propadanja, sada su na redu ’građevinari’. Klub je na rubu propasti, klub koji je koliko juče imao ime, rezultate, sjajnu fudbalsku školu i ekipu u kojoj su igrali brojni reprezentativci i dokazani internacionalci. Ako je to i samo zato da bi se na atraktivnoj lokaciji izgradilo pet novih solitera, onda neka je sa srećom onom ko je to sve smislio“, dodaje Kljajić.
Strmoglav "građevinara“ počeo je pre tri godine. Od Superlige stiglo se do zone.
"Kad čujete imena klubova koji se takmiče u Superligi, sustiže vas raspoloženje blagog čuda. Koliko juče mnogi od njih bili su samo dobri zonski timovi. Sa tim i takvim ekipama, koje usput nemaju ni svoje stadione s minimalnim uslovima za odigravanje utakmica, nemoguće je podići kvalitet fudbala na domaćoj sceni. Umesto da smanjujemo ligu, mi je tvrdoglavo povećavamo. Rezultat ovakve opsene su i rezultati srpskih klubova u Evropi“, konstatuje Ivan Golac.
"Odgovor kako sve uvesti u normalne tokove jednostavno ne postoji. Bar ne u ovom trenutku. Ušli smo u začarani krug, a kako iz njega izaći, teško da neko ima odgovor. Puno je nepromišljenih, ishitrenih poteza koji samo potvrđuju odavno uspostavljenu dijagnozu da je srpski fudbal u svim segmentima teško bolestan“, govori Dušan Kljajić.
Treneri sa PRO licencom, bonus igrači, otkazivanje utkamica
Jedan od fudbalskih organa na kome se metastaza raširila je i struka. Kljajić s neskrivenom gorčinom priča.
"Treneri se u Srbiji dele na poslušne i neposlušne, podobne i nepodobne. Ko zna i ko ne zna najmanje je važno. Slomili su nam kičmu, nemamo trenersku organizaciju, ljudi koji rukovode klubovima bahato su naš posao sveli na nevažan i apsolutno nebitan. Postoji grupa srpskih trenera koja na sve pristaje, koja se vrti kao na ringišpilu. Evo i ove sezone, tek što je počela, dva kluba su posle drugog kola promenila trenere. Gde to vodi i šta govori o nama samima možda je najbolje ne komentarisati.“
Kljajić je prstom pokazao i na hiperprodukciju trenera sa PRO licencom.
"I to je nonsens. Srbija ima na desetine trenera sa PRO licencom, ali uprkos tome gazde u klubovima posao prvog stručnjaka poveravaju onima koji je nemaju. I onda se izigravaju propisi, pravi se od trenerskog posla smejurija jer u protokolu tim vodi trener s potrebnom kvalifikacijom, a zapravo posao obavlja onaj pored njega, koji je nema PRO licencu. I sve to pred očima delegata i fudbalske organizacije koja se ne oglašava. Ali to nije kraj. Mi smo jedina zemlja u svetu koja ima nacionalnu PRO licencu. S njom možete da radite jedino i samo u Srbiji. U inostranstvu ne važi. Kome je ova glupost trebala. Sve je osmislio genijalni Slaviša Kokeza u vreme kad je bio prvi čovek FSS-a. I, naravno, niko posle Kokeze sve nije popravio.“
Kljajić je antiprotivan i kad su u pitanju bonus igrači. Priča da je to šansa za talentovane više je šarena laža nego prava istina.
"Nama iz omladinskih škola dolaze nedovoljno obučeni fudbaleri. Mnogi bonus igrači su fudbalski invalidi, igraju za prvi tim na silu. Tako se ne postaje igrač. I da zlo bude veće, sada je sve prisutnija pojava da baš ti momci u društvu oca i menadžera dolaze na stadion i postavljaju besmislene uslove jer bez njih se, tako kažu besmislena pravila, ne može.“
Ivan Golac besmislenom naziva i pojavu odlaganja utakmica, koje srpski klubovi sve više praktikuju uoči evropskih utakmica.
"Prvenstvene utakmice su više nego idealne za proveru mogućnosti tima uoči važnih međunarodnih mečeva, uigravanje nekih linija, proveru zamisli. To su i te kako korisni mečevi. Svuda u svetu, osim kod nas. Ne znam, nikada nisam čuo da se utakmice odlažu zato što neko mora na evropsku scenu. I to na početku sezone kada je svaki ozbiljan meč, a prvenstveni bi trebalo da to jesu, više nego potreban ekipi.“
Riba od glave smrdi. Moguće je da sve ne bi bilo kako jeste da unutar srpske kuće reaguju na sve manjkavosti u pravo vreme i na pravi način. Posle turbulentnih događanja na EŠ stanje u FSS-u je status kvo. Ceh su platili potpredsednici (Nedimović i Žamberi) i direktor sportskog sektora Miroslav Tanjga. Ostavku je najavio i generalni sekretar Šurbatović, ali je na funkciji i dalje. Selektor je ostao isti. Reprezentaciju za nekoliko dana čeka novi izazov u A diviziji Lige nacija. Prva je na redu Španija, onda se putuje u goste Dancima.
"To je jedna od lakših utakmica za Španiju“, pokušava da se našali Ivan Golac.
U ozbiljnom komentaru naglašava:
"Mnogo nemamo, malo imamo. Mi smo jednostavno rečeno fudbalski gubitnici. Kad smo imali igrače, nismo imali selektora i organizaciju da taj kvalitet isprati. Sad nemamo ništa. Selektor ponovo pod zastavu, što samo potvrđuje tezu da smo fudbalski fenomen, poziva igrače koji ne igraju u svojim klubovima. Ponovo ćemo doći u situaciju da konstatujemo da nemamo igru, da nismo dominantni, sposobni da se na pravi način suprotstavimo rivalu ma kako se on zvao. Svi drugi imaju svoju šemu, mi od svega pravimo cirkusijadu, atmosferu besmislenosti.“
A novca - kao nikada pre
I sve to u trenutku kad krovna fudbalska organizacija pliva u parama. Mnogo novca je zarađeno plasmanom na svetsko i evropsko prvenstvo. Ali se mnogo više i potrošilo. Kad god je zafalilo, tu je bila država. Samo u poslednjih pet godina iz budžetskih rezervi u kasu FSS-a je stiglo 1,8 milijardi dinara. Ali to nije sve. U „Službenom glasniku“ se moglo nedavno pročitati i to da će „Fudbalski savez Srbije (FSS) dobiti još 177 miliona dinara (oko 1,5 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve“. I obrazloženje zašto je vrlo precizno – „bez ovih sredstava redovan rad FSS-a bio bi doveden u pitanje“.
U ovoj godini FSS je zaradio 9,5 miliona po osnovu učešća na šampionatu Evrope. Samo mesec dana posle neslavnog fudbalskog vojevanja u Nemačkoj FSS je iz tekuće budžetske rezerve dobio pola miliona evra. U nekim stručnim časopisima moglo se pročitati, ko je hteo, da je država u 2023. bila i te kako izdašna prema „klijentu“ sa adresom Terazije 35.
"Krajem novembra 2023. godine FSS je dobio 211,5 miliona dinara (1,8 miliona evra), a u septembru iste godine 235 miliona dinara (oko dva miliona evra). Aprila 2023. godine je Fudbalskom savezu dodeljeno 298 miliona dinara (oko 2,5 miliona evra), a krajem marta 2023. godine još 295 miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve.“
Kako se novac troši – to niko ne zna, utisak je čak ni država koja je toliko blagonaklona prema fudbalu. Poslovanje FSS-a nije transparentno. Ipak, neke stvari se i saznaju. Nedavno je negde u ćošku na sajtu B92 objavljeno da je „Osnovni sud u Beogradu odbio tužbu direktora reprezentacije Srbije Stevana Stojanovića kojom je traženo da aktuelni ministar Novica Tončev plati iznos od 750.000 dinara“. U nastavku informacije moglo se pročitati i da je „Stojanović tužio Tončeva, inače nekadašnjeg člana Izvršnog odbora FSS-a, na ime povrede časti i prava ličnosti. Zapravo zbog izjave da je na ime plasmana reprezentacije na Mundijal u Kataru uzeo premiju od 350.000 evra“.
Sve je naravno prokomentarisao i Ivan Tončev, koji je ulagao i još ulaže novac u FK Radnik iz Surdulice.
"Od prvog dana moje su reči temeljene na činjenicama, a ne na uvredama. Javnost je sada i zvanično dobila pravu sliku o ciframa koje se troše na rukovodstvo fudbalske reprezentacije i njihove nezajažljive lične apetite. Neodgovorno rasipanje novca građana Srbije je sada jasno izloženo svetlu istine.“
Tončev podseća i na to da je još u vremenu kada je sedeo u Izvršnom odboru FSS-a insistirao da sve bude transparentno. Nije dobio podršku ostalih, ali jeste šut kartu uz objašnjenje da mu je kao funkcioneru istekao rok upotrebe s obzirom na to da je napunio 72 godine. Nudio je i dokaze da funkciju u sportu u svetu i kod nas obavljaju i stariji od njega, ali...
"Više puta sam tražio od uprave Fudbalskog saveza Srbije da prikaže tokove novca i enormne premije za plasman reprezentacije na Svetsko prvenstvo u Kataru, kao i primanja članova Izvršnog odbora, rukovodstva, selektora, sportskog direktora. Nikada od njih nisam dobio odgovor, ali se ispostavilo da su moje tvrdnje o milionskim iznosima koje su uzeli Piksi Stojković, Jovan Šurbatović, Stevan Stojanović i finansijska direktorka tačne.“
Vredi citirati i reči ekonomiste Saše Đogovića koji konstatuje "da je lako biti u poziciji u kakvoj je FSS jer uvek postoji zaleđina u vidu države“, odnosno da „bez obzira na rad i rezultate poreski obveznici pokrivaju sve finansijske propuste ili neodgovorno poslovanje FSS-a“.
Kritiku, čak ni onu dobronamernu, niko ne voli. A da je i te kako potrebna kad je u pitanju srpski fudbal suvišno je dokazivati. Uz sve manjkavosti i propuste koji se ne dešavaju od juče, nedostatka strategije i urušavanja mnogih vrednosti, tu je i pojava potpisivanja klupskih ugovora sa kladioničarskim kućama kao sponzorima, koja možda nudi objašnjenje zašto je fudbalska Srbija na lošem glasu, zašto se našim klubovima izriču žestoke kazne u svakom ciklusu evropskih klupskih takmičenja, zašto su pod sumnjom UEFA mnogi prvenstveni mečevi, zašto je konačno srpski fudbal u blatu do grla.
Možda i zato što je fudbal u Srbiji malo više od igre, što često služi za pranje para i malverzacije, utaju poreza i raznorazne krađe, afirmisanje ljudi bez biografije, ostvarivanje sopstvenih interesa, a ne onog što je interes fudbala.