Šta u NOVOJ Ligi šampiona čeka Crvenu zvezdu

Od sredine septembra pa sve tamo negde do kraja januara. Da li će i posle, zavisi najviše i jedino od Zvezde i sposobnosti njenog tima.

Srpski šampion je svoj prvi cilj ostvario.

Da li uz pomoć sreće ili jednostavno i samo zato što je bio bolji od rivala u kvalifikacionom meču, u ovom času je najmanje bitno. Za deceniju ili dve pamtiće se samo to da je Crvena zvezda bila jedan od učesnik Lige šampiona u novom formatu što je već samo po sebi istorija. Sada u Ligi šampiona “crveno-bele“ čekaju nova iskušenja, rivali sa izuzetnim vrednostima.

Svaki osvojeni bod na najvećoj evropskoj klupskoj sceni biće bez ikakvog preterivanja mali podvig.

Pre početka odmeravanja snaga i juriša na bodove, odnosno priče o šansama Crvene zvezde i vrednostima njenih rivala, bitno je naglasiti da će se najkvalitetnije, ali i najatraktivnije klupsko takmičenje na kontinentu od ove sezone odvijati u potpuno novom formatu. Promena je istina odavno najavljivana, ali je i uprkos svemu dugo čekana.

Problem prethodnog sistema takmičenja ogledao se pre svega kroz nezadovoljstvo evropskih velikana.

Realu, PSŽ-u, Juventusu, Barseloni i sličnim sastavima sa prepunim kasama oči je bola najviše startna faza, uglavnom predvidiva zbog velikih razlika u kvalitetu između klubova koji su se takmičili u istoj grupi.

Taj i takav način takmičenja, osim što je bio manje zanimljiv, generalno je uticao i na prihode ekipa od imena kojima se događalo da u grupnoj fazi ne odigraju ni jedan jedini meč sa rivalima iz istog kvalitetnog razreda.

Zato su godinama unazad veliki i bogati pokušali da sami uzmu stvar u svoje ruke ne krijući nameru da čak osnuju i sopstvenu Superligu mimo ingerencija evropske kuće fudbala.

Cilj je bio naravno sračunat na to da se ostvari što veći profit. Kada nisu uspeli, počeli su da na sofisticiran način vrše pritisak na UEFA kako bi kroz novi format Lige šampiona došli u poziciju da što češće odmeravaju snage sa sebi ravnima uz logično objašnjenje da to ne donosi samo povećanje gledanosti, već i neuporedivo veće prihode od ulaznica i TV prava, na kraju i neuporedivo unosnije ugovore sa zainteresovanim sponzorima.

Novi format tako nešto navodno omogućava. Na početku ne baš sasvim dovoljno, ali ipak mnogo više nego što je to bilo u prethodnoj varijanti.

Kao dokaz ovoj tvrdnji može da posluži i računica da će u novom sistemu takmičenja u igri biti čak 4,5 milijardi evra, što je za 22 odsto više nego prošle sezone.

Od pomenutog iznosa klubovi učesnici podeliće 3,4 milijarde, što je opet rast od nekih 17 odsto u odnosu na godinu pre. Ali, kao i uvek, nije sve onako kako na prvi pogled izgleda.

Povećanje broja utakmica za čak 33 odsto i vaspostavljanje sistema u kom dve trećine klubova ima priliku da igra u nokaut fazi, takođe i dodatna četiri mesta u grupnoj fazi, zatim i rangiranje prema koeficijentu i još puno toga što bi se moglo nazvati kozmetikom nije ništa drugo već potvrda da ove promene u suštini pogoduju stabilnim klubovima iz najvećih i najbogatijih evropskih liga. 

U to ime ubuduće, s početkom od ove sezone, umesto 24 ekipe podeljene u osam grupa, što je bio slučaj do sada, u Ligi šampiona učestvovaće 36 timova čiji će učinak biti rangiran kroz jedinstvenu ligašku tabelu.

Zamišljeno je da svaki tim odigra osam mečeva protiv osam različitih rivala s tim da će četiri utakmice igrati kao domaćin, a četiri kao gost.

U prvoj fazi takmičenja, što je na neki način revolucionarna novina, neće biti revanš mečeva. Jasno je, dakle, da od sada pa nadalje domaći teren neće za svaku ekipu imati isti značaj, ali ipak ostaje nejasno koliko je i zaista dobar ovakav način odmeravanja snaga, odnosno da li i ko koga favorizuje.

Za sada nema odgovora ni na pitanje da li će ova i ovakva Liga šampiona ubuduće samo takmičenje činiti zanimljivijim, odnosno na neki način i atraktivnijim u odnosu na dosadašnji format.

To je ono što će se tek saznati. Zato je, čini se, napravljen i mali balans. Na kraju ligaškog takmičenja prvih osam ekipa na tabeli obezbediće direktan plasman u nokaut fazu. Ekipe plasirane od devetog do 24. mesta igraće plej-of i boriće se za još osam mesta i drugu fazu takmičenja, odnosno osminu finala.

Tako će se dobiti 16 najboljih koji od osmine finala pa do kraja nastavljaju takmičenje po već znanom formatu, odnosno obavezne revanš mečeve.

Timovi plasirani od 24. do 36. mesta završavaju učešće bez mogućnosti selidbe u Ligu Evrope ili Ligu konferencija kako je do sada bio slučaj. Pravedno ili ne, druga je priča.

Zahvaljujući novom formatu, igraće se i neuporedivo više utakmica. Tačnije, umesto 125, od nove sezone na programu je 189 mečeva ili 33 odsto više, što ne donosi poene samo na popularizaciji fudbala i samog takmičenja, već nudi i mogućnost većeg protoka novca, što je uostalom bio i jedan od ciljeva takmičenja pod kapom UEFA.

Takođe, ovakav format takmičenja zapravo omogućava i koncentraciju novca, automatski i kvaliteta na manjem prostoru, što će u krajnjem ishodu doneti još veću razliku između malih a siromašnih i velikih, ali bogatih klubova sa evropske scene.

Zato postoje i oni koji ističu da novi format Lige šampiona nije ništa drugo do prvi korak na putu do stvaranja ovakve ili onakve Superlige koju evropski velikani odavno zagovaraju. Ali, u ovoj varijanti pod krovom UEFA koja kao krovna evropska fudbalska asocijacija naprosto ne želi da se odrekne svog najslađeg kolača.

Plasmanom u Ligu šampiona svi učesnici zaradili su po 18,62 miliona evra. U opticaju je, naravno, i mogućnost dodatne zarade. Konkretno na vrata kase “crveno-belih“, ali i svih drugih klubova učesnika, u nekoj kasnijoj fazi, zakucaće i novac od TV prava i prodatih ulaznica, ali i prihod od zarada sa samih utakmica i rezultata ostvarenih na zelenom terenu.

U prvoj fazi svaki od 36 klubova učesnika odigraće osam zagarantovanih utakmica. Za svaki trijumf inkasiraće dodatni 2,1 milion evra, a za remi tri puta manje ili tačnije 700.000. Klubove koji izbore plasman među osam najboljih dodatno čekaju još dva miliona i tako dalje i tako dalje...

Najviše će naravno zaraditi oni koji budu igrali završnicu, a baš tu evropski velikani vide sebe. Polufinalistima je zagarantovana suma od po 15 miliona evra, vicešampionu još plus 18,5, dok za trijumf i osvajanje naslova novog šampiona Evrope najboljem sledi i nagrada od 25 miliona evra.

Kad se sve sabere, od startnih 18,6 preko zarada od ostvarenih pobeda i drugih prihoda, jasno je da će se novi klupski šampion kontinenta i te kako ovajditi. Cilj je, međutim, da u svakoj narednoj sezoni fond nagrada bude što veći.

I još jedna zanimljivost, odnosno novina kada je u pitanju novi format Lige šampiona. Od ove godine u ime marketinških aktivnosti uvodi se i takozvana ekskluzivna nedelja u kojoj se neće igrati utakmice Lige Evrope i Lige konferencija, već će mečevi najkvalitetnijeg klupskog takmičenja na kontinentu biti na programu tri dana zaredom, odnosno u utorak, sredu i četvrtak. Sve je, dakle, u funkciji novca.

Da bi vuk bio sit i ovce na broju, UEFA ističe i to da su u novom formatu bez nekih privilegija ostali čak i timovi iz najjačih evropskih liga. Naravno, jedino i samo prilikom žrebanja.

U prvom šeširu mesta nisu bila rezervisana za kao do sada šampione najjačih evropskih liga, već je jedno mesto pripalo aktuelnom prvaku kontinenta, a preostalih osam popunili su klubovi sa najjačim koeficijentima na rang-listi UEFA.

UEFA je, što do sada baš i nije bila praksa, odlučila takođe da povede računa i o navijačima. Pre nekoliko dana na snagu je stupila odredba za klubove učesnike o gornjoj granici cene ulaznica za gostujuće navijače. Maksimalna cena je 70 evra.

“Navijači su snaga ove igre i oni koji prate svoje klubove na gostovanjima moraju imati pristup ulaznicama po razumnim cenama, imajući u vidu i troškove samog putovanja.

Ograničavajući cene ulaznica, želimo da osiguramo da gostujući navijači mogu da putuju na utakmice i odigraju svoju ulogu u tome da atmosfera na stadionima bude posebna“, izjavio je prvi čovek UEFA Aleksander Čeferin, koji je sve i inicirao.

U svemu ovome sebe vide i najverniji navijači Crvene zvezde koji su namereni da pruže svojim ljubimcima i te kako moćnu podršku na gostujućim terenima. Posle kvalifikacionog dvomeča sa ekipom Bode Glimt, prvakom Norveške, Crvena zvezda, srpski šampion i nekadašnji osvajač Kupa šampiona, plasirala se među 36 učesnika predstojeće Lige šampiona. Žreb je onda odlučio da “crveno-beli“ za rivale dobiju Milan, Inter, Jang bojs, Monako, Barselonu, Štutgart, Benfiku i PSV.

Prvi protivnik “crveno-belih“ biće lisabonska Benfika. Meč je na programu 19. septembra u Beogradu. Slede zatim utakmice protiv Intera u gostima (1. oktobar), šampiona Francuske Monaka takođe u gostima (22. oktobra), Barselone (6. novembra) i Štutgarta (27. novembra) u Beogradu, zatim novo gostovanje u Milanu, ali protiv Milana (11. decembra), odnosno duel na Stadionu “Rajko Mitić“ u Beogradu sa PSV-om (21. januara) i na kraju putovanje u Bern na duel sa Jang bojsom (29. januara).

Do sada se grupna faza Lige šampiona uglavnom završavala pre kraja prvog dela sezone, odnosno zimske pauze u nacionalnim šampionatima.

Sada će (polu)sezona Lige šampiona trajati nešto duže, što je za neke klubove više nego otežavajuća okolnost. Među njima je i Crvena zvezda koja svoju poslednju prvenstvenu utakmicu u polusezoni, dakle pre zimske pauze, igra 21. decembra protiv Čukaričkog.

U danima kada je obično sledila pauza “crveno-beli“ će morati na trening jer su dve utakmice Lige šampiona na programu već 21. i 29. januara.

Prvog dana februara Zvezdu čeka takođe i prvenstveni meč u Bačkoj Topoli, odnosno prva utakmica drugog dela sezone u nacionalnoj ligi.

Sve ovo će, naravno, uticati i na način priprema u kojima će akcenat biti na oporavku, osveženju i takmičarskom resetovanju ekipe, ali i kroz mini-ciklus priprema i traženja forme za i te kako bitne mečeve u Ligi šampiona, a kasnije i one u nacionalnom šampionatu.

Istina, u sličnoj situaciji su i PSV, odnosno ekipa Jang bojsa. Holanđani poslednji meč prvog dela sezone igraju 22. decembra, a već 12. januara naredni.

Pre duela sa Crvenom zvezdom u Beogradu odmeriće snage i u drugom kolu nastavka protiv Cvolea, što znači da će u nogama imati dva januarska prvenstvena meča pre dolaska na Stadion “Rajko Mitić“.

Jang bojs će opet pre duela sa Zvezdom (29. januara) imati čak tri prvenstvene utakmice, što znači i neophodnu takmičarsku formu pred meč koji bi trebalo da bude sve samo ne puka formalnost.

Ono što javnost u ovom času najviše zanima jeste priča o tome koliko i šta može srpski šampion u konkurenciji klubova poput italijanskih velikana ili Barselone.

“Football meets data“, platforma koja “najvažniju sporednu stvar na svetu“ posmatra kroz prizmu brojki i statistike, izračunao je da su šanse Zvezde da prođe u neku narednu fazu LŠ praktično minimalne.

Opcija da se nađe u Top 24 svedena je na 30 procenata, a ona za Top 8 na više nego skromnih dva posto.

Kad su šanse za dalji plasman u pitanju, na istoj “talasnoj dužni“ su još i Jang bojs, odnosno Šahtjor, dok je Slovan iz Bratislave u konkurenciji 36 učesnika klub s najmanje šansi da se domogne Top 8 faze.

Slovaci su na dnu ove tabele sa 0,2 procenta šanse.

Ovo je ipak priča iz sobe, što znači da na terenu uopšte ne mora da bude tako.

Jasno je da Zvezdu čeka veliko iskušenje i pravi fudbalski pakao. Među rivalima s kojima će odmeriti snage je i pet osvajača Liga šampiona, što je podatak koji dovoljno govori sam za sebe.

Jedan od njih je Barselona. U ovogodišnju Ligu šampiona stigla je direktno kao vicešampion La lige sa deset bodova zaostatka u odnosu na Real. Možda i ne bi bilo tako da Barsa u prošlom prvenstvu nije igrala promenljivo.

Od 53 utakmice dobila je samo 35. Novu sezonu Katalonci su, međutim, počeli trijumfalno. U prva četiri kola izabranici trenera Flika upisali su četiri pobede uz gol-razliku 13:3. U duelima sa Valensijom, Atletiko Bilbaom i Valensijom zabeležene su pobede od 2:1, dok je mreža Valjadolida napunjena do vrha (7:0).

Barselona, istina je, više nema Lionela Mesija, ali su tu sjajni igrači poput Rafinje, Jamala, Pedrija, Olma i naravno golgetera Levandovskog. Još kad se zna podatak da mrežu čuva sjajni Ter Štegen, onda je jasno zašto mnogi Barseloni predviđaju trofejnu sezonu.

Barselona ne dolazi prvi put u Beograd. Oni stariji sećaju se mnogih detalja iz jeseni 1982. i čarolija Armanda Dijega Maradone. Takođe i utakmice iz 1996. kada su Katalonci na “Marakanu“ stigli sa čudesnim timom u kome su blistali Stoičkov, Figo, Ronaldo i Rivaldo. Uz dosta muke uspeli su da sačuvaju remi koji im je bio dovoljan za prolaz u novu rundu tadašnjeg Kupa kupova.

U prošloj sezoni, u Ligi šampiona, Barselona je eliminisana u četvrtfinalu u dvomeču sa Pari Sen Žermenom. Ove godine Katalonci žele više.

Ako će meč protiv Barselone biti najveće iskušenje za Zvezdu na utakmicama kod kuće, onda će dva gostovanja u Milanu, protiv Intera i Milana, biti ono najteže što je čeka u gostima.

Inter je prošlogodišnji šampion Italije. Kod kuće teško gubi mečeve, što je naravno otežavajuća okolnost za “crveno-bele“. Koliko su moćni kao dokaz može da posluži i to da su prošle sezone ostvarili 35 pobeda na 49 utakmica uz samo četiri poraza. U šampionatu Italije imali su 14 pobeda, gol-razliku od 44:11 i samo jedan poraz.

U prva tri kola ovogodišnje sezone tim Simonea Inzagija zabeležio je dve pobede (Leče 2:0 i Atlanta 4:0) uz jedan remi (Đenova 2:2) što je bilo dovoljno da prvenstvenu pauzu dočekaju kao lideri na tabeli.

Loutaro Martinez je prva zvezda ovog tima. Ništa manje značajni za igru i Inzagijeve ideje nisu ni Markus Tiram, Hakan Čolhanoglu, Pjotr Zjelinski i iskusni Mhitarjan koji je gospodar sredine terena. Posebna priča je golman Jan Zomer koji maestralno čuva mrežu i jedan je od najzaslužnijih što tim iz Milana teško prima golove. Uz silne trofeje, ne treba zaboraviti, Inter je i tri puta trijumfovao u Ligi šampiona i isto toliko puta i u Kupu UEFA...

Crvena zvezda ide u goste i Milanu. Stari su znanci, mnogi kažu bivši evropski giganti. Ovo pogotovo važi za Milan koji nema tim kao nekada, ali zato uvek i u svakoj sezoni, pa i ovoj, ima pobedničke ambicije.

Prošlu sezonu u Seriji A završili su kao vicešampioni uz 28 pobeda i 13 poraza. Kao domaćini posebno su bili opasni. Retko gube, ali se pokazalo i da nisu nepobedivi.

Zvezda tima koji sa klupe predvodi Paulo Fonseka jeste Rafael Leao. Tu su još i Emerson, Fofana, Pulišić i teško uhvatljivi Morata, kao i srpski reprezentativci Pavlović i Jović.

Novu sezonu počeli su traljavo. Posle tri utakmice još nisu osetili slast pobede. Remizirali su sa Torinom kod kuće (2:2) i Laciom u gostima (2:2), dok su (ne)očekivano poraženi u Parmi (2:1). Trenutno zauzimaju 14. poziciju u Seriji A. Možda bi baš protiv njih Crvena zvezda mogla da napravi iznenađenje.

U duelu Monaka i Crvene zvezde autsajder je beogradski klub. Aktuelni vicešampion Francuske biće i ove sezone prepoznatljiv po granitnoj odbrani. U prva tri kola Lige 1 ostvarili su dve pobede i jedan remi.

Kod kuće je savladan Sent Etjen (1:0), a u gostima Lion (2:0). Da tim trenera Adolfa Hitera ima slabosti pokazao je duel sa Lensom (1:1).

Zvezdina trunka nade može da bude to što će biti gost u duelu sa Monakom. Ovo zato jer je klub iz Kneževine prošle sezone više bodova osvojio kao gost nego kao domaćin. Igraju u sistemu 4-2-2-2. Zvezda tima je Takumi Minamino.

Zvezda u goste ide i Jang bojsu. Stari su znanci uz napomenu da su Švajcarci veliki dužnici “crveno-belih“. Istovremeno su i tim protiv koga bi Zvezda mogla da zabeleži trijumf.

Posle šest kola u šampionatu Švajcarske ekipa Jang bojsa je na samom začelju tabele i bez ijedne pobede. Ostvarili su tri remija i isto toliko poraza. Malo čudno za tim koji je u prošloj sezoni bio šampion uz golgeterski fascinantan učinak od 67 postignutih golova. Do Lige šampiona stigli su posle pobede u plej-ofu nad Galatasarajem uz dosta uzbuđenja. Uprkos čvrstini u igri, po čemu je prepoznatljiv tim trenera Rahmana, Jang bojs je velika šansa Crvene zvezde. Najbolji igrač Švajcaraca je napadač Ganvula.

Kao domaćin, srpski šampion igraće osim Barselone još i protiv PSV Ajndhovena, nemačkog Štutgarta i Benfike.

PSV Ajndhoven je aktuelni šampion Holandije i jedan od tri holandska kluba koji se može pohvaliti da je u prošlim vremenima bio pobednik Lige šampiona. I novu sezonu započeo je briljantno. U četiri uvodna meča zabeležen je isti broj pobeda uz sjajnu gol-razliku od 18:3. Trener Peter Bos zagovornik je napadačkog fudbala. Prošle sezone “filipsovci“ su zabeležili 36 pobeda u 49 mečeva u svim takmičenjima.

Igrali su sjajno i grupnu fazu Lige šampiona. U 12 mečeva zabeležili su pet pobeda. U grupi su bili bolji od Lansa i Sevilje, što im je omogućilo da u društvu Arsenala nastave takmičenje do osmine finala. Igraju u sistemu 4-3-2-1 i izrazito su napadački orijentisani. Zvezde tima su Irving Lozano, Luka de Jong, Ričard Ledesma, Armando Obispo...

U Beograd dolazi i Štutgart koga sa klupe u ulozi trenera predvodi Sebastijan Henes. Prošle godine bili su vicešampioni Bundeslige.

Da li će se isto dogoditi i ove veliko je pitanje jer je start bio neočekivano loš. U prve dve utakmice osvojen je samo bod. Štutgart je na startu izgubio od Frajburga da bi onda kao domaćin remizirao sa Majncom. Pauzu su dočekali na 14. poziciji sa samo jednim bodom.

Šansa Zvezde je podatak da Štutgart mnogo bolje igra kao domaćin. Ekipa koju na terenu predvodi Enco Milot u gostima je doživela šest poraza u 17 utakmica. “Švabe“ su takođe neuporedivo manje efikasne kao gosti nego kada su domaćini. Za sada su enigma, ali su i tim koji bi možda mogao da poklekne pred “crveno-belima“ bez obzira na to što u Beograd stiže iz moćne Bundeslige.

Debi u novom formatu Lige šampiona Crvena zvezda imaće protiv Benfike 19. septembra. Reč je o timu koji je šezdesetih godina bio apsolutni vladar na kontinentu. Predvođeni legendarnim Euzebiom dva puta zaredom su trijumfovali u tadašnjem Kupu šampiona.

Ovo su godine kada tim iz Lisabona ponovo pokušava da dostigne staru slavu.

Portugalci će u glavni grad Srbije doputovati sa novim trenerom. Nakon novog kiksa na početku sezone i remija protiv Moreirensea (1:1) dužnosti je razrešen nemački stručnjak Rodžer Šmit koji je klubu doneo dve šampionske titule. Ko će ga naslediti u ovom času, još se ne zna.

Zna se, međutim, da su Portugalci posle smene trenera ostali i bez jednog od najboljih igrača. Brazilac Markos Leonardo prodat je Al Hilalu za 40 miliona evra. Letos su istina doveli Vangelisa Pavlidisa i pozajmili Renata Sančesa iz PSŽ-a. U sastavu je i legendarni Anhel di Marija, najveća zvezda ekipe u kojoj kvalitetom još odskaču Artur Kabral i Nikolas Otamendija. Uprkos tome što mnogo vrede, što stilom igre baš i ne leže “crveno-belima“, Zvezda bi baš protiv Benfike mogla da zaradi već na startu 250.000 evra i slavi prvu pobedu u novom formatu Lige šampiona.

Malo je, međutim, onih koji veruju da je Zvezda spremna za neki veliki iskorak. Vladan Milojević, međutim, veruje u svoj tim.

U izjavama naglašava da “kad stignete u Ligu šampiona, zapravo je svejedno ko vam je protivnik“. Bitno je da se pruži maksimum jer fudbal zna da nagradi one koji na terenu daju sve od sebe. Zbog svega favoriti na papiru često ostaju praznih ruku.

Da će Zvezda biti na mukama, biće. Čak pet od osam timova s kojima će “crveno-beli“ ukrstiti koplja su bivši osvajači Lige šampiona. Njima uz rame je i Zvezda koja polako, ali sigurno vraća na evropsku scenu sjaj iz prošlih vremena.

Tim je u poslednji čas ostao bez sjajnog Hvanga, ali je takođe u poslednji čas, praktično poslednjeg dana prelaznog roka, osetno pojačan. U Zvezdu su stigli Nemanja Radonjić i Rade Krunić, reprezentativci Srbije i BiH.

Ipak, najveće od svih pojačanja je hitronogi Silas, reprezentativac Konga i igrač koji s lakoćom na poziciji desnog krila osvaja prostor.

Vladan Milojević je priželjkivao baš takvog fudbalera i sada mu preostaje da sa svojim saradnicima što pre uigra sastav koji će započeti evropsku avanturu.

Još kada između stativa stane i oporavljeni Glazer, onda će to, uprkos potcenjivanju, biti i te kako respektabilan sastav. U kojoj meri ‒ znaće se već 19. septembra uveče kada pred prepunim tribinama na travu “Marakane“ istrče sastavi Benfike i Crvene zvezde.