Za one koji ga poznaju on je čovek interesantniji od mnogih ljudi. Takođe je i ličnost od stila, imena, integriteta, znanja, nauke, neko ko ne krije želju i htenje da bude lider, da rukovodi, planira, projektuje i uzima čak više nego što mu daju. Ima naglašenu snagu karaktera i upornost, ali i originalnost kombinovanja, kao i hrabrost da u životu i poslovima koje radi povlači riskantne poteze. U isto vreme je gospodin i ponekad sve suprotno tome, s vokabularom u kome se susreću akademik i ulični buntovnik. Zvezdan Terzić, doktor ekonomskih nauka i poliglota, danas je direktor i glavni arhitekta svih vrednosti Crvene zvezde namerne da ponovo zasluži maksimalno poštovanje Evrope i fudbalskog sveta.
Zvezda je trijumfovala i u poslednjoj utakmici izuzetno uspešne sezone, posle prvenstva, osvojen je Kup.
„Za mene kup kao kup nema ni blizu takvu težinu kao titula. Kup je uvek bio utešno takmičenje. Titula je nešto što se pamti, ona znači da si i zaista najbolji. Međutim, drago mi je što smo uzeli i Kup. Pre svega, zbog navijača.“
Projektovali ste duplu krunu na početku sezone.
„Ne, projektovana je samo titula. Ponavljam, meni je šampionska titula važna. Rekao sam da dok sam ja tu, Zvezda mora da osvaja šampionske titule. Kup su u Srbiji mnogi osvajali, titulu samo najbolji, jer treba u 30 ili 40 utakmica dokazati da si i zaista najbolji.
Kup je specifično takmičenje. Dovoljno je da pobediš na četiri utakmice i da osvojiš pehar. Zato ne želim da se u istu korpu stavljaju Kup i prvenstvo. Titula je nešto što pečatira klub kao šampiona, a ja sam došao u Zvezdu da osvajam, pre svega, šampionske titule.“
Od trenutka kad ste postali direktor kluba Zvezda zna samo za uspehe.
„Za sedam godina osvojeno je pet šampionskih titula, četiri u nizu. Porušeni su i mnogi rekordi. Počev od sezone kad smo osvojili moju prvu šampionsku titulu sa Miodragom Božovićem na klupi, kada smo pobegli Partizanu 32 boda. Nikad u istoriji naše zemlje prvak nije drugoplasiranom pobegao 32 boda. Bio je to prvi rekord u nizu. Posle toga četiri godine zaredom smo bili šampioni Srbije, što Zvezda nikada u svojoj slavnoj istoriji nije uspela.“
Ostvareni su rekordi koji su upisani u anale svetskog i evropskog fudbala.
„Ove godine postavili smo svetski rekord sa 108 osvojenih prvenstvenih bodova, postigli smo ja i ne znam koliko golova, ali u svakom slučaju i to je rekordan broj. U Evropi ostajemo upamćeni kao jedini klub koji je iz prve runde kvalifikacija ušao u grupnu fazu Uefinih takmičenja. Zvezda je to uspela prvi put 2017, zatim i 2018, odnosno 2019. i na kraju 2020. U istoriji Uefe nikom osim nama to nije pošlo za rukom.“
Crvena zvezda na evropskoj klupskoj sceni očigledno polako vraća stari sjaj.
„Crvena zvezda je jako porasla u međuvremenu. Kad sam došao u klub, Zvezda je bila na Uefa listi 210, danas je 42. Znači, trenutno je među 42 najbolja fudbalska šampiona na kontinentu. Ne znam koja još firma u Srbiji može da se pohvali da je među 42 najbolje kompanije Evrope.“
„Crveno-beli“ očigledno nisu više samo uspešna fudbalska priča, već su i malo više.
„Zvezda je srpski brend. Pre neki dan pričali smo sa ljudima iz marketinga i PR-a uz pokušaj da pronađemo u Srbiji još nekog ko bi mogao kao prepoznatljiv brend da se poredi sa Zvezdom. Takav na ovim prostorima naprosto ne postoji. Zvezda je danas najveći brend koji Srbija ima.“
Da li Srbija to na ovaj ili onaj način zna da ceni?
„Ne mogu i neću da trgujem sa Srbijom. Meni je pre svega drago što možemo da usrećimo 60 odsto stanovništva Srbije, koliko zvanično navija za Zvezdu. To je naša obaveza i zato sam ja ovde, da pobeđujem, da osvajam šampionske titule, da Zvezdu vratimo na scenu Evrope da pobeđuje najveće klubove i da ovaj narod bude srećan.“
Zvezda je u prošlosti bila i klupski šampion Evrope, u poslednjoj nedelji maja 2021. obeležena je i 30-godišnjica tog velikog uspeha.
„Naša obaveza je da obeležavamo jubileje. Mislim, međutim, da su se u prethodnom periodu mnogi isključivo bavili samo podsećanjem kako je Crvena zvezda bila veliki klub. Od toga se ne živi, niko ne želi da navija za onog ko je gubitnik. I današnje generacije hoće da se identifikuju samo sa pobednicima, a Zvezda je godinama bila gubitnik i to je prikrivala podsećanjem na slavnu istoriju, na Bari i Tokio. Činilo je to vrlo namerno svako njeno rukovodstvo. Dogovor je da se tim stvarima od sada i ubuduće bavi Odbor za jubileje, dok smo mi kao generalni menadžment okrenuti budućnosti.“
Ko su ljudi koji danas rukovode i o svemu odlučuju na Stadionu „Rajko Mitić“?
„Ja sam generalni, Mitar Mrkela sportski, a Marko Petrović je poslovni direktor kluba. Nas trojica smo vrh, oni su moja desna i leva ruka. Tu su još i Svetozar Toza Mijailović kao predsednik Upravnog odbora, zatim Ratomir Dujković kao predsednik Skupštine, Dragan Milošević kao predsednik Nadzornog odbora i Dragan Džajić kao počasni predsednik. Dva potpredsednika su privrednik iz ʼAuto Čačkaʼ Miodrag Kostić i naš as Jovan Kule Aćimović. To je neko naše najuže rukovodstvo od desetak ljudi, plus članovi Upravnog odbora u koji su kooptirani mnogi bivši igrači poput Pižona Petrovića, Duleta Savića i Boška Đurovskog. To je srž našeg menadžmenta.“
To je prvi ešеlon, ali ne krijete ponos i kada je reč o drugim saradnicima.
„Istina je da imamo i jednu čitavu ekipu mladih obrazovanih ljudi koje sam ovih sedam godina selektirao i okupljao oko sebe jer sam od prvog dana bio svestan da sam ne mogu ništa. Ja ovaj posao znam da radim, imao sam ideju ko Zvezdi treba, ali trebalo mi je vreme, kao i kvalitetni ljudi koji mogu da sprovedu moje ideje. Zvezdin najveći kapital sada su ljudi i zato klub danas funkcioniše kao jedan perfektan aparat i svi ovi rezultati nisu ni slučajno slučajnost.“
Koliko je dobro za Zvezdu i srpski fudbal generalno da Zvezda bude toliko nadmoćna u odnosu na ostale, čak i na Partizan?
„Floskula koju sam zatekao da nema jake Zvezde bez jakog Partizana mene ne interesuje. Ne treba Partizan da mi dahće za vratom da bih ja bio bolji. Hoću da budem šampion, imam pogonsko gorivo koje me gura napred, imam ciljeve koje postavljam pred sebe i to nema veze sa tim da li mi neko dahće za vratom ili ne. Mi se dakle ne merimo s Partizanom, mi se merimo sa evropskim klubovima. Naravno, ja bih voleo da Partizan kao srpski klub bude bolji, voleo bih i da imamo bolje odnose, mi ćemo uraditi sve sa naše strane da budemo bolje komšije, ali...“
Zvezdi dakle treba neuporedivo jača nacionalna liga da bi predstavljala vrednost i u Evropi.
„Sigurno bismo bili još uspešniji u Evropi da dolazimo iz kvalitetnijeg takmičenja. Nama je problem što imamo godišnje samo par jakih utakmica, dve sa Partizanom, eventualno i one sa Vojvodinom i Čukaričkim. Šta mi znači to što sam šampion Srbije u ovakvoj ligi ako ne mogu da se kvalifikujem u grupnu fazu Uefinih takmičenja i tako da se merim sa evropskim klubovima. Samo je to generator velikih prihoda, a bez velikih prihoda ne možeš da praviš veliku ekipu. Ne zaboravite, Zvezda 92 posto prihoda crpi iz inostranstva i godišnje pravi između 30 i 35 miliona evra.“
Aktuelan je sistem takmičenja. Šta predlaže Crvena zvezda?
„Ligu sa 10 ili 12 klubova da bi se koncentrisao kvalitet. Po raznim kriterijumima, u ovom trenutku Srbija nema više od 12 stadiona ili 12 sportskih radnika, trenera ili 12 timova sa po 11 kvalitetnih igrača, odnosno više od 12 dobrih omladinskih škola. Nemamo dakle sve ono što bi trebalo da bude lična karta jednog ozbiljnog kluba.“
Da li fudbalska Srbija razume ono o čemu Zvezdan Terzić priča?
„Ne verujem. Dovoljno je da analizirate rad neke omladinske škole i da vidite da ne razumeju. Osim Zvezde, Partizana, Čukaričkog, Vojvodine i još par klubova, ne znam ko još ima dobru omladinsku školu, omladinsku ili kadetsku generaciju, terene sa veštačkom travom, kvalitetne terene za omladinsku školu i adekvatne svlačionice.
Ostaje i pitanje da li i koliko klubovi ulažu u trenerski kadar za mlađe kategorije, ko su treneri toj deci, da li imaju licence i da li stvaraju nove igrače. To su stvari kojima naprosto moraju da se bave ljudi koji vode srpski fudbal i klubove.“
Bili ste inicijator uvođenja bonus igrača na superligaške terene.
„Mrkela i ja smo ubedili, zapravo naterali Izvršni odbor FSS-a da ozvaniči kategoriju bonus igrača. Klubovima je tako jasno poslata poruka da moraju da se pozabave mlađim fudbalerima, da moraju da ulažu u omladinske škole i da će, ako to ne urade, igrati sa devet igrača. Ove godine u svakom kolu Superlige Srbije na terenu je bilo 40 bonus igrača, mladih fudbalera, i to je bogatstvo Srbije.“
Kako doći do lige od 10 ili 12 klubova koju zagovarate kao dobro rešenje?
„Jednostavno, odlukom Izvršnog odbora FSS-a. Sve to samo mora da se najavi unapred, da se kaže da od sledeće godine toliko i toliko klubova ispada i to je kraj priče. Znači, to se može, i tada bismo imali koncentrisan kvalitet, daleko kvalitetnije utakmice i veće prihode od TV prava.“
Naši klubovi, za razliku od evropskih, od TV prava ostvaruju minimum minimuma.
„Govoriću o Zvezdi koja ima godišnje 80.000 evra od TV prava. Od 48 klubova koliko je lane učestvovalo u Ligi Evrope naš klub je 48, odnosni klub sa ubedljivo najmanje novca ostvarenog od TV prava. Obično klubovi pune svoj budžet sa 30 do 50 odsto od TV prava. Zvezda samo sa 0,25 odsto.“
Sjajne rezultate ostvaruje i omladinska škola, saradnja sa Grafičarom se pokazala kao pun pogodak.
„Škola Zvezde u ovom trenutku je u Srbiji bez konkurencije. Naši omladinci su prvaci uprkos činjenici da igramo sa dve godine mlađom selekcijom fudbalera. I naši kadeti su dve godine mlađi od rivala. Zašto? Zato što želimo da ubrzamo proces formiranja igrača. U Grafičar, našu filijalu i razvojni klub, šaljemo najperspektivnije igrače.
Imamo devet bonus igrača iz naše škole koji igraju za Grafičar. Među njima su Đurić, Stanković, Babić, Matić, ali i Lazetić koji ima još dve godine pravo igranja za omladince. On je direktno iz kadeta otišao u Grafičar kako bismo ubrzali njegov proces formiranja.“
Na pripreme za novu sezonu putuje i šest mladih igrača.
„Šansu će dobiti Stanković, Lazetić i Đurić, odnosno braća Mituljukić koji dolaze direktno iz našeg omladinskog sastava, zatim Lučić koji je na dvojnu igrao za IMT, plus mali Stanić koga dovodimo iz pančevačkog Železničara i koji je takođe bonus igrač.“
Pored perspektivnih mladih igrača, tu su i stranci. Koliko su se isplatili Zvezdi i da li su opravdali to što su angažovani?
„Nama su stranci napravili sve ove uspehe. U najvećoj meri stranci. Oni su udarili temelje ove Zvezde. Ugo Vijera, Ibanjez, Donald i Letalek bili su ta prva generacija, posle su stigli Boaći, Kanga, Ben, sad su tu Sanogo i Falko. Nabrojao sam desetak dobrih fudbalera i ljudi, oni su ispisali zlatnim slovima istoriju Zvezde.“
Ovog leta Zvezda se pojačava i srpskim fudbalerima iz inostranstva koji su u zenitu karijere.
„Mi ćemo i naredne godine biti šampioni Srbije jer smo najbolji, najjači. Ali ono što nam je ovog leta prioritet jeste grupna faza Uefinih takmičenja. Konkretno, Liga šampiona ili Liga Evrope. Za tako nešto Zvezda mora da ima iskusne i kvalitetne igrače koji su spremni da igraju pod pritiskom, koji znaju da igraju velike utakmice. Dragović, Kolarov i njima slični to zasigurno mogu.“
U prvoj rundi kvalifikacija Zvezda je slobodna.
„Da, a onda drugu i treću igramo protiv realno slabijih od sebe, ali ni tada nema opuštanja. Može da nam se desi neki Ferencvaroš koji je izvanredna ekipa i zato mi ne smemo ništa da prepustimo slučaju. Moramo da imamo ozbiljne i iskusne igrače jer u četvrtom kolu igramo protiv bolje plasiranog. U plej-ofu nas čeka Olimpijakos, Salcburg, Dinamo Zagreb ili Slavija Prag. U tim utakmicama nema prostora za klince, oni nama trebaju u našem prvenstvu.“
Evropa upravo njih kupuje, na igračima preko 25 godina nema zarade.
„Tržište Evrope prepoznaje samo mlade igrače sa ovih prostora i zato smo i naterali FSS da uvede bonus igrače da se ne bismo natezali sa trenerima da li hoće ili neće da im daju šansu. Ukoliko se pojavi dobra ponuda za Gavrića, Njeguša Petrovića ili Nikolića, oni mogu da idu pre kvalifikacija, a posle kvalifikacija, u slučaju ponude koja zaslužuje pažnju, mogu da idu i neki drugi što ne bi bio problem jer je u tom slučaju cilj ostvaren.“
Odnosi Crvene zvezde kao najvećeg srpskog kluba i FSS-a nisu na željenom nivou.
„Crvena zvezda odavno, a ja sam u klubu sedam godina, nije uključena u rad FSS-a. Nas nema ni na Terazijama 35 ni u Staroj Pazovi. O svemu što se trenutno događa informišemo se iz medija, a sve što se događalo ili se događa u FSS-u samo je još jedan dokaz da ti ljudi nemaju kapacitet da vode jedan sistem.
Takođe, i da snagom svog autoriteta, pameti i znanja rešavaju probleme i hendluju ih na jedan civilizovan i sportski način. Kao najveći kub imamo odgovornost i obavezu da se uključimo u izbore koji će biti raspisani na svim nivoima. Zvezda će sigurno imati i svog kandidata.“
Narod kaže da Zvezda i sada ima tri od četiri kandidata koji figuriraju za mesto predsednika.
„Zvezda nema nijednog jer niko od onih koji se pominju nije Zvezdin čovek. Zvezdin čovek može da bude samo onaj koga Zvezda delegira i ako se zna da je tom čoveku baza Crvena zvezda. To što je neko bio bivši igrač Zvezde ne znači da je kadar Zvezde. Uostalom, to su ljudi koji ne dolaze na stadion ili ne smeju da dođu na stadion.“
Zašto ne smeju?
„Ne znam, to je pitanje za njih. Ono što je očigledno jeste da ne dolaze. Nema ih godinama. Nemaju kontakt sa Zvezdom. To što su bili u Zvezdi pre iks-ipsilon godina ne znači da oni i danas dele iste vrednosti sa Zvezdom, da imaju iste ideje, planove i istu logiku kao mi.“
Mnogo je onih koji tvrde da je ova i ovakva Zvezda Vaš projekt, Vaših ruku delo.
„Bio bih lažno skroman da kažem da nije tako. Svestan sam da sam postao personifikacija Crvene zvezde, da sam ja čovek broj jedan u klubu, da donosim odluke, da ja ovde sečem i da se pri tome ne krijem iza bilo koga. Kad dođe loše vreme, ja ću biti jedini krivac jer ja sam kriv, ne može da bude trener kriv, jer je trener bio moj izbor, jer su svi oni bili moj izbor. I Lalatović i Božović i Milojević i Stanković, jednako kao i Marko Petrović koji vodi poslove oko finansija. Ja imam komandnu odgovornost, doveo sam Mrkelu koji je sportski direktor i odgovoran sam za njihove rezultate.“
Sa Dejanom Stankovićem je produžen ugovor u trenutku kada se pričalo da ide u Italiju.
„To što ga traže Italijani nije bio moj kriterijum, već to što je Dejan kao trener Zvezde od 38 utakmica dobio 35 i odigrao tri nerešeno, to što je fokusiran, posvećen, što ne dozvoljava opuštanje i što je hrabro igrao evropske utakmice. Potpisali smo nov ugovor na tri godine i pokazali koliko verujemo u projekat sa njim kao šefom stručnog štaba.“
Vi verujete u Stankovića, mnogi međutim nisu verovali u Vas i Vašu biznis logiku kad ste sve ovo počinjali.
„Prvo, biznis logika u fudbalu je drugačija od biznis logike u nekim drugim sferama. Nekim mojim saradnicima koji su školovani u Americi i Engleskoj nije bilo jasno šta radim. Onda su shvatili. Da sam čekao da prvo nađem pare pa da pravim tim, nikad ovo ne bih napravio. Znao sam da samo dobar rezultat može da generiše velike prihode.“
Mnogo ste rizikovali, ali očigledno niste sumnjali u ispravnost svojih poteza.
„Rizikovao sam jer mislim da je najveći rizik ne rizikovati. Bog me je pogledao 31. avgusta 2015, poslednjeg dana prelaznog roka, jer sam bukvalno u pretponoćnim satima realizovao transfer Rajkovića i sa ta tri miliona omogućio da klub živi te jeseni. Posle šest meseci prodali smo i Grujića u Liverpul za šest miliona, onda i malog Ristića, zatim Luku Jovića, Vukašina Jovanovića i uhvatili malo vazduha. Posle titule i rezultata u Evropi prodati su Boaći za 5,5 miliona, Pešić i Degenek za 4,5, braća Ilić za pet i onda je sve krenulo. Pristigao je u međuvremenu i novac od Lige Evrope, Lige šampiona. Da sam čekao da nađem prvo pare i da pravim taj tim, nikad Zvezda ne bi napravila ove rezultate.“
Ovog leta, ukoliko se želje i snovi ostvare, kasa Zvezde bi mogla lepo da se napuni.
„Sa koeficijentima koje imamo i 42. pozicijom na Uefa listi, imamo relativno lagan put do Lige Evrope i garantovanih 10 miliona evra, plus pet miliona od bonusa. Naravno, ukoliko pobedimo samo slabije od sebe. Ako u četvrtoj rundi pobedimo bolje plasiran klub od sebe, onda imamo zagarantovanih 25 miliona evra prihoda od grupne faze Lige šampiona kao i pet miliona od ʼGaspromaʼ i ʼTelekomaʼ. Ukupno, to je 30. U tom slučaju Crvena zvezda je osposobila sebe kao firmu da pravi, zavisno da li igra Ligu šampiona ili Ligu Evrope, zajedno sa bonusima od Uefe, transferima i ulaznicama, negde između 30 i 40 miliona evra.“
Da li ste sebe nekada videli ili zamišljali na poziciji na kojoj ste danas?
„Sa Džajićem sam se dogovorio još 1999. da preuzmem funkciju direktora. Bilo je to prvi put. Drugi put dogovor je pao u oktobru 2004, ali je Džajić tada napustio klub, a ja sam postao predsednik FSS-a. Iz trećeg puta je uspelo. Bio sam očigledno odavno Džajićev projekat za ovu funkciju.“
Niste stigli baš u sjajnom trenutku.
„Verovao sam u Zvezdu i te 2014. kada niko nije, kad nismo imali igrače, kada smo u mraku promovisali šefa stručnog štaba, kad smo imali 250 sudskih sporova, kada nismo imali nikakav prihod… Klub je bio bukvalno klinički mrtav, jedan leš od kluba.“
Ovo naravno nije sve od Vas. Šta je još u fokusu Vaših dobrih ideja, šta je bitno da što pre uradite?
„Ideja mi je da napravimo novi stadion. Na istom mestu sa poslovno-komercijalnim sadržajima, od čije rente bi Crvena zvezda imala neku finansijsku stabilnost. Mi smo ovde vlasnici 16,5 hektara zemlje i pričamo o tome kao o nekom kapitalu, a ne dobijamo ništa. Zapravo, imamo samo rashode u iznosu od 250.000 evra koliko plaćamo porez na imovinu gradu Beogradu. Stadion je napravljen daleke 1963, van svake pameti naslonjen je sa sve četiri tribine na zemlju tako da nemamo ni jedan jedini kvadratni metar poslovnog ili stambenog prostora na najskupljoj lokaciji u Beogradu. Ljudi iz sveta kad dođu ne mogu da se načude na kakvoj lokaciji imamo šest pomoćnih terena. Istina, imao je to i Real oko stadiona ʼSantjago Bernabeuʼ, ali je sve izmestio i napravio trening kamp. Uradiće to i Zvezda, blizu smo dogovora da kupimo 20 hektara zemlje na poziciji blizu aerodroma i da napravimo naš trening kamp, da se kompletno preselimo tamo. To je budućnost Crvene zvezde.
